Snežana Radojičić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Snežana Radojičić
Lični podaci
Datum rođenja(1967-11-10)10. novembar 1967. (56 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SFR Jugoslavija
Književni rad
Period1994 — danas
Najvažnija delaDok su duše lutale
LP — lične priče
Zakotrljaj me oko sveta
Preko Himalaja i Gobija
Vodič za putovanja biciklom
Nomad
Planeta Japan(aca)
Nagrade„Srpsko pero”
Zvanični veb-sajt
www.snezanaradojicic.com

Snežana Radojičić (Beograd, 10. novembar 1967) srpska je blogerka, spisateljica, humanista i biciklista koja biciklom i peške obilazi svet.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Snežana Radojičić je rođena u Beogradu 10. novembra 1967. godine. Diplomirala je na Grupi za jugoslovensku književnosti sa opštom književnošću. Prvu knjigu Dok su duše lutale objavila je 1994. godine, kao pobednik na konkursu Matice srpske. Radila je kao nastavnik srpskog jezika i književnosti, kao agent prodaje nekretnina, menadžer prodaje osiguranja, lektor.[2]

Rute od 2011. do 2020.[uredi | uredi izvor]

Od 2011. godine putuje svetom na biciklu, živeći kao nomad.

  • 2011. Njena ruta je prvo vodila kroz centralnu i istočnu Evropu, a zatim kroz Aziju, od Turske na istok do Japana, na sever do Sibira i na jug do Timora. Start je bio u Bratislavi, a zatim je pratila Karpate kroz Slovačku, Poljsku, Ukrajinu i Rumuniju, pa kroz Srbiju, Bosnu, Hrvatsku, Crnu Goru ušla u Albaniju, potom Grčku, Tursku, Gruziju.
  • 2012. Prešla je Kavkaz i ušla u Rusiju, vozeći jugom te zemlje do Taganroga (Čehovljevo mesto rođenja), gde je neko vreme radila kao ulična prodavačica kvasa. Iz Rusije je ušla u Kazahstan, potom u Kirgistan, pa opet Kazahstan i zatim Kina.
  • 2013. Iz Kine, početkom godine ušla je u Laos, pa u Vijetnam, pa opet Laos, Kambodža, Tajland.[3] Iz Tajlanda je letela u Nepal, pošto tad Mjanmar još uvek nije bio otvoren za turiste. U Nepalu je izvozila Anapurna kružnu rutu, a zatim ostala pola godine u Pokhari pišući knjigu Zakotrljaj me oko sveta. u aprilu je odletela u Kinu (pošto ne postoji kopneni prelaz preko Tibeta, osim za organizovane turističke grupe) i vozila iz Pekinga kroz Unutrašnju Mongoliju i zatim Mongoliju, i pustinju Gobi.
  • 2014 —2015. Iz Mongolije je ponovo ušla u Rusiju i vozila oko Bajkalskog jezera. U avgustu ostavila je bicikl u Irktursku i doletela u Srbiju. U dva i po meseca održala je tridesetak putničkih tribina po celom regionu, prodajući na njima i svoju knjigu. U novembru iste godine vratila se gde je stala i nastavila vožnju iz Tajlanda na jug: Mjanmar, Tajland, Malezija, Singapur, Indonezija (Sumatra, Java, Bali, na kome je ostala tri meseca pišući Priručnik za kampovanje i Vodič za putovanje biciklom), potom Flores, Zapadni Timor i Istočni Timor, odakle je trajektom vratila na Javu i potom otplovila na Borneo, najpre indonežanski, potom maležanski deo ostrva. Sa Bornea se vratila u Vijetnam, u Hanoj, gde je volontirala kao nastavnica jezika i pisala knjigu Nomad. Potom je ušla ponovo u Kinu.
  • 2016 — 2017. Po drugi put je došla u Srbiju i održala oko 50 tribina u regionu, a zatim se vratila u Kinu, posetila Makao i Hongkong, te odatle otišla u Japan. Od septembra 2016. do februara 2017. vozila je od najsevernije tačke Japana na Hokaidu do najjužnije na Okinavi, što će tri godine kasnije opisati u knjizi Planeta Japan(aca). U februaru 2017. zaposlila se kao nastavnica engleskog u Kini i ostala je predajući do maja 2018. godine.
  • 2018. U maju otišla je na biciklističku turu u Severnu Koreju.[4] Odatle nazad u Kinu, pa iz Kine u Južnu Koreju. U Seulu je provela tri meseca pišući putopis o Severnoj Koreji, a potom je izvozila najčuveniju korejsku rutu dugačku 850km, od Seula do Busana. Iz Koreje je doletela u Srbiju radi promocije nove knjige. Održala je oko četrdeset tribina po regionu i nekoliko evropskih država.
  • 2019. Pauzirala je od vožnje bicikla. Pešačila je na Putu Svetog Jakova (Camino de Santiago) u Španiji, u dužini od 1000km, skupljajući humanitarnu pomoć za decu beogradskog Svratišta. U jesen iste godine, u saradnji sa Turističkom organizacijom Vojvodine, prepešačila je Frušku goru, obilazeći sve fruškogorske manastire. Tura je trajala nedelju dana.

Ture od 2020. do danas[uredi | uredi izvor]

Odletela je 30. decembra 2019. godine iz Evrope za Južnu Ameriku i početkom 2020. godine započela biciklističku turu od Patagonije do Aljaske.[5]

  • 2020. Krenula je od najjužnijeg naseljenog grada na planeti, argentinske Ušuaje, na sever, rutom koja se zove Panamerika. Izvozila je čuvenu rutu Carratera Austral kroz Patagoniju (argentinsku i čileansku). Pandemija je zatekla u Patagoniji, u provinciji Ajsen, gde se zaustavila, iznajmila brvnaru u šumi i tamo provela tri meseca vanrednog stanja i još tri tokom zime.[6] Krajem septembra 2020. nastavila je pedalanje na sever i sve do aprila 2021. putovala je kroz Čile, uglavnom se držeći Anda. Izvozila je 1200km kroz pustinju Atakama i stigla u San Pedro de Atakama. Krajem maja 2021. napokon je doletela u Peru i započela turu iz Kuska, duž Anda i Kordiljera, mesecima pedalajući i kampujući na visinama iznad 4000m.n.v.Kombinovala je bicikliranje i planinarenje, ishodavši neke od najpoznatijih i najtežih peruanskih treking ruta: Salkantaj, Čokonkirao, Santa Kruz... Početkom decembra ušla je u Amazoniju sa planom da provede neko vreme u plemenu Matses, duboko u džungli, učeći o njihovom životu, običajima, kulturi...
Biciklističke rute od 2011.

Najveći uspesi na putu[uredi | uredi izvor]

  • Najviši vrh preko kojeg je prešla biciklom je Thorung La Pas, na Anapurna kružnoj ruti, u nepalskim Himalajima na visini od 5.416 m.n.v.
  • Izvozila je 1000km kroz pustinju Gobi u Mongoliji, 1200km kroz pustinju Atakama u Čileu i oko 800km kroz pustinju Taklamakan u Kini.
„Započelo je kao putovanje biciklom oko sveta, sa idejom da traje tri godine, ali se već u drugoj godini pretvorilo u svojevrsni projekat slobodnog življenja na svim meridijanima. Ideja je dobrovoljno autsajderstvo iz sistema, sloboda kretanja i življenje od sopstvene kreativnosti. Podstiče druge, prvenstveno žene, da iskorače iz zacrtanih šablona i slede svoje želje i snove, ne robujući društvenim konvencijama. Širi priče o drugim kulturama, običajima i ljudskoj dobroti oko celog sveta, utičući na razbijanje stereotipa kod svojih pratilaca i kritičkom preispitivanju predrasuda o drugim narodima koje se serviraju preko medija. Posebno utiče na žene da pronađu snagu i hrabrost za svoje borbe, razvijajući veće samopouzdanje i svest o tome da u životu mogu da ostvare sve što žele.”
Projekat slobodnog življenja Snežane Radojičić

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Po obrazovanju je diplomirani profesor jugoslovenskih i svetske književnosti. Pre putovanja je objavila dve knjige:[7]

  • Dok su duše lutale, pripovest, Matica srpska 1994.
  • LP — lične priče, Narodna knjiga 2005.

O svom putovanju je napisala nekoliko knjiga:

  • Zakotrljaj me oko sveta, roman, autorsko izdanje 2014. i reizdanje Lagune 2014.[8]
  • Preko Himalaja i Gobija, dva putopisa, Laguna 2015.
  • Priručnik za kampovanje sa mini-kuvarom, Nove poetika 2015.
  • Vodič za putovanja biciklom, Nova poetika 2015.[9]
  • Nomad, putopisni roman, autorsko izdanje 2016.
  • Severna Koreja — putovanje po zemlji Kim Džong Una, putopis i foto-monografija, Kornet 2018.
  • Svedočenja o Zemljanima, priče objavljene pod pseudonimom Aliena van Komfort, autorsko izdanje 2019.
  • Planeta Japan(aca), putopisna proza, autorsko izdanje 2020.

Humanitarni rad[uredi | uredi izvor]

Nema sponzore, već se od početka samofinansira od izdavanja stana, prodaje knjiga, povremeno predaje engleski, od pretplate na blog pratilaca, kao i od Patreona koji podržavaju njen YouTube kanal.

Godine 2017. pokrenula je humanitarnu akciju sa nazivom „Do Krova za krov”, sa idejom da vozi na Krov sveta, na visini 4655 m, kako bi sakupila 4655 dolara za samohranu baku sa dvoje unuka. Hodočašće na Putu Svetog Jakova pratila je humanitarna akcija sa nazivom „Milion koraka za decu Svratišta”, a cilj je bio da se sakupi milion dinara za decu koja žive i rade na ulici. Takođe, napravila je i nekoliko aukcija predmeta iz Latinske Amerike u korist bolesne dece u Srbiji.

Književne nagrade i ostala priznanja[uredi | uredi izvor]

Dobitnica je nagrade „Srpsko pero”, 1994. za pripovetku Violinski koncert.

Od 2017. članica je žirija za dodelu nagrade Dijana Klarić, u kategoriji „Putnik godine”, koju dodeljuje Hrvatski klub putnika.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Snežana Radojičić”. Laguna. Pristupljeno 18. 12. 2021. 
  2. ^ „Snežana Radojičić - život na biciklu”. Opušteno. Pristupljeno 18. 12. 2021. [mrtva veza]
  3. ^ „BAJSOM OKO SVETA: Srpkinja obišla pola planete na dvotočkašu!”. Telegraf. Pristupljeno 18. 12. 2021. 
  4. ^ „Snežana je biciklom obišla zemlju Kim Džong Una: Ljudi su ljubazni, tihi i vredni, ali pazite kako ćete presaviti novine sa likom velikog vođe”. Telegraf. Pristupljeno 18. 12. 2021. 
  5. ^ [Cela Srbija već zna za Snežanu koja obilazi svet biciklom: Nedavno je krenula na novu turu i evo gde ju je i kako ZATEKLA PANDEMIJA „Pre nego što će CEO SVET DA STANE, Snežana je krenula na PUT OKO SVETA BICIKLOM: Gde je sve bila, šta je sve videla i doživela u ovoj neverovatnoj avanturi života”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). Blic. Pristupljeno 18. 12. 2021. 
  6. ^ „Cela Srbija već zna za Snežanu koja obilazi svet biciklom: Nedavno je krenula na novu turu i evo gde ju je i kako ZATEKLA PANDEMIJA”. Blic. Pristupljeno 18. 12. 2021. 
  7. ^ „Snežana Radojičić – spisateljica na biciklu”. Novi Svet. Arhivirano iz originala 18. 12. 2021. g. Pristupljeno 18. 12. 2021. 
  8. ^ „Zakotrljaj me oko sveta”. Laguna. Pristupljeno 18. 12. 2021. 
  9. ^ „VODIČ ZA PUTOVANJA BICIKLOM – Snežana Radojičić”. Novapoetika. Pristupljeno 18. 12. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Снежана_Радојичић&oldid=27619819”