Tamaš Priškin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tamaš Priškin
(Priskin Tamás)
Tamaš Priškin 2007.
Lični podaci
Datum rođenja (1986-09-27)27. septembar 1986. (37 god.)
Mesto rođenja Komarno, Čehoslovačka
Visina 185 cm
Pozicija napad
Klupske informacije
Trenutni klub
 Đer ETO
Juniorska karijera
1996—2000. FK Komarno
2001—2003. Đer ETO
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2003—2006. Đer ETO 67 24
2006—2009. Votford 68 (15)
2008. → Preston 5 (2)
2009. Ipsvič Taun 51 (5)
2010. → KPR 13 (1)
2011. → Svonzi 4 (1)
2011—2012. → Darbi kaunti 5 (1)
2012—2014. FK Vladikavkaz 35 (14)
2014. Austrija Beč 0 (0)
2014. → Makabi Haifa 11 (1)
2014—2015. Đer ETO 27 (11)
2015—2017. Slovan Bratislava 51 (22)
2017—2020. Ferencvaroš 19 (4)
2018—2019. → Haladaš 21 (7)
2020—2023. Đer ETO 81 (32)
2020. Eto akademija 2 (4)
Reprezentativna karijera
2005—2006. Mađarska U21 6 (2)
2005—2017. Mađarska 63 (17)
* Datum aktuelizovanja: 3. maj 2024.

Tamaš Priškin (mađ. Priskin Tamás, Komarno, 27. septembar 1986) bivši mađarski profesionalni fudbaler koji je igrao na poziciji napadača. Veći deo karijere proveo je u Engleskoj, u Votfordu i Ipsvič Taunu. Njegova prva sezona po dolasku 2006. bila je u Premijer ligi, a ostatak je proveo u Čempionšipu. Od kada je otišao iz Ipsviča u januaru 2012, Priškin je kratko igrao u Rusiji, Austriji, Izraelu, Mađarskoj i Slovačkoj.

Stalni reprezentativac je bio od 2005. godine, Priškin je igra na 63 utakmice i postigao 17 internacionalnih golova za Mađarsku.[1]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Priškin je rođen u Komarnu, u tadašnjoj Čehoslovačkoj, od roditelja koji su bili etnički Mađari. Postao je član omladinskog kluba ETO FK iz Đera sa 15 godina i stekao mađarsko državljanstvo 2005. godine, slovačko državljanstvo koje je imao rođenjm je zadržao.[2] On je takođe stariji brat napadača ETO FK Đer, Imrea Vankoa.

Klubovi[uredi | uredi izvor]

Priškin je debitovao za Đer ETO FK u prvoj mađarskoj ligi 23. aprila 2003. u dobi od 16 godina i 7 meseci. Tri godine kasnije nakon što je ostavio utisak tokom probnog perioda, 9. avgusta 2006. potpisao je četvorogodišnji ugovor za prelazak u Votford iz Premijer lige, za nepoznatu sumu.[3]

Dana 19. avgusta 2006. godine Priškin je debitovao za Votford na gostovanju protiv Evertona.[4] U toj ligi, on je postigao svoj prvi gol za klub u sezoni, asistirajući Demijenu Frensisu. Prvi gol je zabeležio 24. oktobra 2006. na utakmici Liga kupa protiv Hal Sitija.[5] Postigao je gol glavom protiv Vigan atletika u Premijer ligi 30. decembra, ali je utakmica bila prekinuta zbog lošeg vremena i rezultat je anuliran.[6][7]

Nekoliko dana kasnije, u meču protiv Fulama, arbitar Stiv Benet mu je dva puta pokazao žuti karton, što ga je primoralo da prerano napusti igru.[8] Prvi zvanični gol u ligi postigao je 9. aprila 2007, smanjivši poraz svog tima od Portsmuta sa 4 : 2.[9] Gol je dao u 50. minutu nakon asistencije Stiva Kabe. Dvanaest dana kasnije, postigao je gol protic Mančester sitija u 75. minutu, asistirao mu je Daglas Rinaldi, osiguravši svom timu nerešen rezultat od 1 : 1.

Votford je ispao iz lige na kraju sezone, a u sezoni 2007-2008, Priškin je imao malo šansi za igru, budući da su Marlon King, Darius Henderson i Nejtan Elington bili iznad njega na klupskoj lestvici. U martu 2008, bio je pozajmljen Preston Nort Endu na mesec dana, za koji je debitovao protiv Čarlton Atletika 8. marta, a ubrzo potom je postigao gol protiv Barnlija. Vratio se u Votford po isteku pozajmice.[10]

Početkom 2009. bio je u odličnoj uzlaznoj formi, između ostalog postigao je gol na golu Čelsija, iako je njegov tim ipak pretrpeo poraz. On je nastavio sa goleadom i u Čempionšipu, gde je postigao golove u tri uzastopne utakmice, a njegov trener je prepoznao njegove kvalitete.

Dana 7. avgusta 2009. godine potpisao je za Ipsvič Taun za 1,7 miliona funti po izričitom zahtevu Roja Kina i potpisao je trogodišnji ugovor. Prvo je bio pozajmljen Svonzi Sitiju u martu 2011, a potom Darbi kauntiju u novembru 2011. gde je debitovao golom.

Dana 17. januara 2012. godine, sporazumno je raskinuo ugovor sa Ipsvič Taunom,[11] a tri dana kasnije potpisao je ugovor na tri i po godine sa ruskim klubom Alanijom iz Vladikavkaza.[12]

Dana 22. jula 2014. godine potpisao je četvorogodišnji ugovor sa svojim matičnim klubom.

U sezoni 2016/17, osvojio je Slovački kup sa Slovanom iz Bratislave. Priškin je 1. maja 2017. godine igrao u finalu protiv Sakolce, koje je Slovan dobio sa 3 : 0.[13]

Dana 1. juna 2017. godine vratio se u Ferencvaroš, nedavnog osvajača kupa.[14] Sezonu 2018-2019 proveo je na pozajmici u Sombathelj Haladašu, gde je postigao sedam golova u 21 ligaškoj utakmici za klub koji je ispao iz prve lige.[15] Ferencvaroš je raskinuo ugovor 15. januara 2020. godine,[16] a već sledećeg dana, ETO Đer, klub iz druge lige, je zvanično objavio je njegov transfer.[17] [1]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Tamaš priškin protiv Poljske 2011.

Priškin je igrao za reprezentativnu ekipu Ferenc Puškašovih XI protiv Real Madrida 14. avgusta 2005. u nezvaničnoj utakmici. Zvanično je debitovao za Mađarsku tri dana kasnije, zamenivši Petera Halmošija u poslednjih 21 minuti prijateljskog meča ali i poraza od Argentine rezultatom 1 : 2 na stadionu Ferenc Puškaš u Budimpešti. Najveći uspeh sa reprezentacijom postigao je krajem 2006. i početkom 2007. godine, kada je uspeo da postigne gol u pet uzastopnih međunarodnih utakmica, što je učinak nezabeležen u Mađarskoj još od vremena legendarnih igrača poput Puškaša ili Ferenca Benea.

Zbog dobrih nastupa za Votford pred kraj sezone 2008/09, zaradio je opoziv u reprezentaciju Mađarske za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo protiv Albanije i Malte.

Dana 7. septembra 2012, kada je Mađarska počela kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. pobedom u Andori rezultatom 5 : 0, Priškin je postigao četvrti gol.[18]

Dana 5. juna 2015. postigao je 4. gol za Mađarsku protiv Litvanije u 30. minutu, 35 sekundi nakon pogotka saigrača Nemanje Nikolića.

Dana 15. novembra 2015. postigao je prvi gol u revanš meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016. protiv Norveške.[19] Priškin je takođe pozvan u selekciju Mađarske za UEFA Euro 2016.[20]

Dana 14. juna 2016, Priškin je igrao u prvoj utakmici u grupi u pobedi od 2 : 0 nad Austrijom na utakmici Grupe F UEFA Euro 2016 na stadionu u Bordou, Francuska.[21] Tri dana kasnije, 18. juna 2016. igrao je u remiju 1 : 1 protiv Islanda na stadionu Velodrom u Marseju.[22][23]

Mađarska Mađarska
Godina Uta. Golovi
2005. 3 0
2006. 1 1
2007. 11 5
2008. 3 1
2009. 6 0
2010. 6 1
2011. 8 3
2012. 3 1
2013. 1 0
2014. 5 3
2015. 7 2
2016. 6 0
2017. 3 0
Ukupno 63 17

Dostignuća[uredi | uredi izvor]

Rusija Alanija
Slovačka Slovan Bratislava
Mađarska Ferencvaroš

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Tamaš Priškin na magyarfutball.hu
  2. ^ „Kao mađarski državljanin, Tamaš Priškin može da se pridruži timu Lotara Mateusa” (na jeziku: mađarski). Nemzeti Sport online. 2. 8. 2005. Pristupljeno 2. 8. 2005. 
  3. ^ „Votford potpisuje mađarsku zvezdu Priškina”. BBC Sport. 9. 8. 2006. Pristupljeno 12. 6. 2008. 
  4. ^ Rej, Arindam (20. 8. 2006). „Džonsonova magija inspiriše Everton”. The Observer. Pristupljeno 5. 6. 2015. 
  5. ^ „Watford 2-1 Hull”. BBC Sport. 24. 10. 2006. Pristupljeno 5. 6. 2015. 
  6. ^ Mackay, Duncan (31. 12. 2006). „Menadžeri spremiaju nova iznenađenja za Votford”. The Observer. Pristupljeno 5. 6. 2015. 
  7. ^ „Kiša prekinula meč Votforda i Vigana”. BBC Sport. 30. 12. 2006. Pristupljeno 5. 6. 2015. 
  8. ^ Warren, Dan (1. 1. 2007). „Fukam 0 : 0 Votford”. BBC Sport. Pristupljeno 5. 6. 2015. 
  9. ^ Hughes, Ian (9. 4. 2007). „Vortford 4 : 2 Portsmut”. BBC Sport. Pristupljeno 5. 6. 2015. 
  10. ^ „Watford 1-1 Man City”. BBC Sport. 21. 4. 2007. Pristupljeno 5. 6. 2015. 
  11. ^ http://www.nemzetisport.hu/legiosok/ipswich-town-priskin-tamas-felbontotta-szerzodeset-az-angol-klubbal-2113184
  12. ^ „Iz arhive”. Arhivirano iz originala 19. mart 2014. g. Pristupljeno 2012-01-20. 
  13. ^ „Slovačka: Tamašek Priškin je bio uspešan u finalu kupa”. nemzetisport.hu. 2017-05-01. Pristupljeno 2017-05-01. 
  14. ^ „FTK: Priškin se vraća kući, potpisao sa zeleno-belima - zvanično”. nemzetisport.hu. Pristupljeno 2017-06-01. 
  15. ^ „FTK: Tamaš Priškin nastavlja u Haladasu - zvanično” (na jeziku: magyar). Nemzeti Sport. Pristupljeno 2018-06-26. 
  16. ^ „FTC: Tamaš Priškin napušta klub - zvanično je” (na jeziku: magyar). Nemzeti Sport Online. Pristupljeno 2020-01-15. 
  17. ^ „NB II: Tamaš Priskin se vratio u svoj klub - zvanično je” (na jeziku: magyar). Nemzeti Sport Online. Pristupljeno 2020-01-16. 
  18. ^ „Mađarska sa pet golova prošla Andoru”. FIFA. 7. 9. 2012. Pristupljeno 7. 9. 2012. 
  19. ^ „Mađarska ide u finale nakon pobede protiv Norveške”. Uefa.com. 15. 11. 2015. 
  20. ^ „Mađarska u ofanzivi sa EURO timom”. UEFA.com. 31. 5. 2016. 
  21. ^ „UEFA Evro 2016: Austrija 0 : 2 Mađarska”. UEFA.com. 
  22. ^ „UEFA Evro 2016: Island 1 : 1 Mađarska”. UEFA.com. 
  23. ^ Tamaš Priškin na eu-football.info
  24. ^ „Finalna tabela Ruske fudbalske nacionalne lige 2011/12”. Pristupljeno 16. 5. 2020. 
  25. ^ „FTC: 31 igrač je osvojio 31. zlato - oni su šampioni”. Nemzeti Sport Online. 2020-06-16. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tamaš Priškin na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тамаш_Пришкин&oldid=27732680”