Hefest
Hefest - bog vatre i kovačkog zanata, jedan od sinova Zevsa i Here u grčkoj mitologiji.[1] Po jednom od mitova, pošto se umešao u svađu roditelja, Zevs ga u gnevu baca sa Olimpa na zemlju. Tom prilikom Hefest postaje hrom. Po predanju pao je na vulkansko ostrvo Lemno.
U Hefestovoj nadležnosti bili su zanati. On je napravio bogovima dvorove od bronze, skiptar i egidu Zevsu, srebrne lukove Apolonu i Artemidi, nakit Afroditi. U Ilijadi je opisano kako je na Tetidinu molbu skovao novo oružje Ahilu. Po Hesiodu, Hefest je od zemlje napravio prvu ženu Pandoru, a po Zevsovom naređenju prikovao Prometeja na kavkasku stenu. Taj motiv je upotrebio Eshil u tragediji Okovani Prometej.[2][3][4]
Oženio se Afroditom, boginjom lepote i ljubavi. Jednom ju je uhvatio na delu u preljubi sa Aresom. Uhvatio ih je u nevidljivu mrežu i pozvao sve bogove za svedoke neverstva. Taj prizor, međutim, kod bogova izazove smeh. Ovu epizodu ispevao je u Odiseji slepi pevač na dvoru kralja Alkinoja. Na atinskoj Agori nalazi se Hefestov hram, nešto stariji i bolje sačuvan od Partenona.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Hefest je verovatno povezan sa Linearom B (mikenski grčki) natpisom A-pa-i-ti-jo, pronađenim u Knososu.[5] Natpis posredno svedoči o njegovom bogosluženju u to vreme, jer se veruje da predstavlja teoforsko ime(H)āpʰaistios,[5] ili Hāphaistion.[6][7] Grčki teonim Hēphaistos je najverovatnije predgrčkog porekla, pošto oblik bez -i- (atički Hēphastos) pokazuje tipičnu pregrčku varijaciju i ukazuje na original sy.[5]
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Hefestov zanat[uredi | uredi izvor]
Hefest je imao svoju palatu na Olimpu, sa svojom radionicom sa nakovnjem i dvadeset mehova koji su radili po njegovom nalogu.[8] Hefest je izradio veliki deo veličanstvene opreme bogova, a za skoro svaku fino kovanu metalnu konstrukciju prožetu moći koja se pojavljuje u grčkom mitu kaže se da ju je iskovao Hefest. Dizajnirao je Hermesov krilati šlem i sandale, Egidin naprsnik, Afroditin čuveni pojas, Agamemnonov štap[9] Ahilov oklop, Diomedovu kirasu, Heraklove bronzane kleštalice, Heliosove kočije, rame Pelopsa, i Erosove luk i strele. U kasnijim izveštajima, Hefest je radio uz pomoć Kiklopa — među njima i njegovih pomoćnika u kovačnici, Bronta, Steropa i Argesa.[10][11]
Hefest je napravio automate od metala da rade za njega. Ovo je uključivalo tronošce koji su hodali do i od planine Olimp. Oslepljenom Orionu je dao svog šegrta Kedaliona za vodiča. U nekim verzijama mita,[12] Prometej je ukrao vatru koju je dao čoveku iz Hefestove kovačnice. Hefest je takođe stvorio dar koji su bogovi dali čoveku, ženu Pandoru i njen pitos. Kao vešt kovač, Hefest je stvorio sve prestole u palati na Olimpu.[10]
Grčki mitovi i Homerove pesme osvetljavaju u pričama da je Hefest imao posebnu moć da proizvede kretanje.[13] Napravio je zlatne i srebrne lavove i pse na ulazu u palatu Alkinoj tako da su mogli da ujedu osvajače.[14] Grci su u svojoj civilizaciji održavali animističku ideju da su statue na neki način žive. Ova vrsta umetnosti i animističkog verovanja datira još iz minojskog perioda, kada je Dedal, graditelj lavirinta, pravio slike koje su se kretale same od sebe.[15] Statua boga je na neki način bila sam bog, a lik na čovekovom grobu nekako je ukazivao na njegovo prisustvo.[16]
Roditeljstvo[uredi | uredi izvor]
- Prema Hesiodu (Teogonija, 927-928),[17] Hera je sama rodila Hefesta kao osvetu što je Zevs imao Atinu bez nje (Zevs je imao odnos sa Metisom).
- Prema Homeru (Ilijada, I 571-577),[18] Hera se pominje kao Hefestova majka, ali nema dovoljno dokaza da se kaže da je Zevs bio njegov otac (iako mu se on obraća kao takav).
- Prema Homeru (Odiseja, VIII 306),[19] nema dovoljno dokaza da se kaže da je Zevs bio Hefestov otac (iako se on na njega tako poziva). Hera se ne pominje kao majka.
- Prema Pseudo-Apolodoru (Biblioteka, 1.3.6),[20] Hera je sama rodila Hefesta. Pseudo-Apolodor takođe navodi da je, prema Homeru, Hefest jedno od dece Zevsa i Here (svesno protivrečno Hesiodu i Homeru).
- Nekoliko kasnijih tekstova prati Hesiodov izveštaj, uključujući Higina i predgovor Fabulama.
U izveštaju atičkih slikara vaza, Hefest je bio prisutan na rođenju Atine i rukuje sekirom kojom je rascepio Zevsovu glavu da bi je oslobodio. U poslednjem izveštaju, Hefest je tamo predstavljen kao stariji od Atene, tako da je mitologija Hefesta u tom pogledu nedosledna.
Pad sa Olimpa[uredi | uredi izvor]
U jednoj grani grčke mitologije, Hera je izbacila Hefesta sa neba zbog njegovog urođenog oštećenja. Pao je u okean i podigle su ga Tetida (Ahilova majka i jedna od 50 Nereida) i Okeanida Eurinoma.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Walter Burkert, Greek Religion 1985: III.2.ii; see coverage of Lemnos-based traditions and legends at Mythic Lemnos
- ^ Graves, Robert (1955). The Greek Myths: 1. Harmondsworth, Middlesex, England: Penguin Books. str. 51. ISBN 0736621121.
- ^ a b Homeric Hymn to Apollo 316–321; Homer, Iliad 395–405.
- ^ Homer, Iliad 1.590–594; Valerius Flaccus, ii, 8.5; Apollodorus, i, 3 § 5. Apollodorus confounds the two occasions on which Hephaestus was thrown from Olympus.
- ^ a b v Beekes 2009, str. 527.
- ^ Chadwick, John (1976). The Mycenaean World
. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 99. ISBN 0-521-29037-6. At Google Books.
- ^ Anthology of Classical Myth: Primary Sources in translation. Hackett Publishing. 2004. str. 443. ISBN 0-87220-721-8. At Google Books
- ^ Il. xviii. 370, &c.
- ^ The provenance of the staff of office is recounted in Iliad II
- ^ a b Graves, Robert (1960). „The Palace of Olympus”. Greek Gods and Heroes. United States of America: Dell Laurel-Leaf. str. 150.
- ^ Virg. Aen. viii. 416, &c.
- ^ West, Martin L. (1979). „The Prometheus Trilogy”. The Journal of Hellenic Studies. 99 (99): 130—148. JSTOR 630637. doi:10.2307/630637.
- ^ Iliad, XVIII 372ff
- ^ Iliad, VIII: Nigel Spivey (1997): The Greek art. Phaidon Press Limited, pp. 9
- ^ Diodorus Siculus, LV 76
- ^ C.M.Bowra (1957).The Greek experience. The World Publishing company. pp. 159
- ^ Theogony 927-928
- ^ Iliad I 571-577
- ^ Odyssey VIII 306
- ^ Bibliotheca 1.3.6
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
- Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
- Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
- Evelyn-White, Hugh, The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White. Homeric Hymns. Cambridge, Massachusetts, Harvard
- Apollonius of Rhodes, Argonautica; with an English translation by R. C. Seaton. William Heinemann, 1912.
- Apollodorus, Apollodorus, The Library, with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. Online version at the Perseus Digital Library.
- Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. Online version at the Perseus Digital Library.
- Strabo, The Geography of Strabo. Edition by H.L. Jones. Cambridge, Mass.: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
- Ovid, Ovid's Fasti: With an English translation by Sir James George Frazer, London: W. Heinemann LTD; Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, 1959. Internet Archive.
- Hyginus, Gaius Julius, The Myths of Hyginus. Edited and translated by Mary A. Grant, Lawrence: University of Kansas Press, 1960.
- Beekes, Robert S. P. (2009). Etymological Dictionary of Greek. Brill. ISBN 978-90-04-32186-1.
- Kerényi, Karl (1951). The Gods of the Greeks. London: Thames and Hudson. ISBN 0-500-27048-1.
- Slater, Philip Elliot (1968), The Glory of Hera: Greek Mythology and the Greek Family, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 0-691-00222-3. Google books.
- Stein, Murray, Soul: Treatment and Recovery: The selected works of Murray Stein, Routledge, 2015. ISBN 9781317649847.
- Strabo, Geography, translated by Horace Leonard Jones; Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. (1924). LacusCurtis, Online version at the Perseus Digital Library, Books 6–14.
- Gantz, Timothy (1993). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-4410-2. Arhivirano iz originala 30. 05. 2023. g. Pristupljeno 02. 06. 2022.
- Graves, Robert (1993) [1955]. The Greek Myths (Cmb/Rep izd.). Penguin (Non-Classics). ISBN 978-0-14-017199-0.
- Hamilton, Edith (1998) [1942]. Mythology (New izd.). Back Bay Books. ISBN 978-0-316-34151-6.
- Kerenyi, Karl (1980) [1951]. The Gods of the Greeks (Reissue izd.). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-27048-6.
- Kerenyi, Karl (1978) [1959]. The Heroes of the Greeks (Reissue izd.). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-27049-3.
- Luchte, James (2011). Early Greek Thought: Before the Dawn. Bloomsbury. ISBN 978-0-567-35331-3.
- Morford M.P.O., Lenardon L.J. (2006). Classical Mythology. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530805-1.
- Pinsent, John (1972). Greek Mythology. Bantam. ISBN 978-0-448-00848-6.
- Pinsent, John (1991). Myths and Legends of Ancient Greece. Library of the World's Myths and Legends. Peter Bedrick Books. ISBN 978-0-87226-250-8.
- Powell, Barry (2008). Classical Myth (6th izd.). Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-606171-7.
- Powell, Barry (2001). A Short Introduction to Classical Myth. Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-025839-7.
- Ruck Carl, Staples Blaise Daniel (1994). The World of Classical Myth. Carolina Academic Press. ISBN 978-0-89089-575-7.
- Smith, William (1870), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology.
- Veyne, Paul (1988). Did the Greeks Believe in Their Myths? An Essay on Constitutive Imagination. (translated by Paula Wissing). University of Chicago. ISBN 978-0-226-85434-2.
- Woodward, Roger D., ur. (2007). The Cambridge Companion to Greek Mythology. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84520-5.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Theoi Project, Hephaestus in classical literature and art
- Greek Mythology Link, Hephaestus summary of the myths of Hephaestus
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
