Biologija

Raznovrsnost života je predmet izučavanja biologije

Biologija (od grčkog βίος = život i λόγος = nauka, znanje) je nauka o životu. Biologija obuhvata širok spektar nauka i naučnih disciplina, koje proučavaju živa bića, njihovu strukturu, životne funkcije i manifestacije, ponašanje i ekološke odnose, kao i čitavu biosferu. Biološke nauke se međusobno razlikuju po specifičnoj metodologiji, ili po nivou organizacije i grupama organizama koje su predmet izučavanja. U osnovi savremene biologije leže pet osnovnih aksiomatskih principa, koji opisuju univerzalnost života: ćelijska teorija, evolucija, teorija gena, energija i homeostaza.

Molekularna biologija, biohemija i molekularna genetika su velikim delom preklapajuće discipline koje proučavaju životne procese na molekulskom i supramolekulskom nivou. Život na nivou pojedinačnih ćelija proučava citologija. Anatomija, histologija i fiziologija proučavaju građu i funkciju organizama na nivou tkiva, organa i organskih sistema.

Na Zemlji postoji više od 10 miliona različitih vrsta. Njihova veličina pokriva raspon od onih koje su mikroskopski male pa do organizama veličine plavog kita.

Svi ovi oblici života imaju izvjesne osobine koje ih čine specifičnima i razlikuju od mrtvih materija. Ove osobine su na primer mogućnost reprodukcije, rasta, ali i mogućnost prilagođavanja okolini.

Naziv biologija

Lamark

Naziv biologija potiče od grčkih reči βιος (život) i λογος (nauka). Reč je prvi put upotrebio 1800. godine Karl Fridrih Burdah (Karl Friedrich Burdach, 1776—1847) označavajući istraživanja čoveka (antropologiju) kroz uporedne perspektive morfologije i fiziologije.

Terminu biologija su 1802. godine Gotfdrid Treviranus (Gottfried Treviranus, 1776—1837) i Žan-Baptist Lamark (1744—1829) dali širu definiciju i veći značaj. Treviranusove studije, nazvane Biologie (1802—1822) definisale su biologiju kao „nauku o životu“. Lamark je u svojoj Hydrogéologie (1802) definisao biologiju kao disciplinu „terestrične fizike“ koja uključuje „sve što je u vezi sa živim telima“.

Treviranus i Lamark su mislili da su upotrebom novog termina identifikovali novo polje istraživanja, a ne da su samo dali ime starom. Obojica su se protivila preokupiranosti prirodnjaka XVIII veka praksom katalogizacije različitih životinja, biljaka i minerala u prirodi. Nova biologija je trebalo da se bavi fenomenom života, tj. funkcionisanjem živih bića.

Istorija biologije

Hukova skica plute pod mikroskopom

Naziv i koncepcija biologije kao nauke su relativno mladi u odnosu na početak ljudske svesti o živom svetu oko njega. Prva formalna ponašanja vezana za izučavanje života i prirode mogu se opisati tradicijama medicine i prirodnjaštva. Ova dva polja ljudskog delovanja postojala su još u Starom Egiptu, Mesopotamiji i Kini, no klasične doprinose njihovom razvoju doneli su Stari Grci i Rimljani. I savremena biologija se velikim delom zasniva na ovim poljima istraživanja – tradicionalnu medicinu čine anatomija i fiziologija; dok su iz prirodnjaštva izrasle brojne specifične oblasti mikrobiologije, botanike i zoologije, ekologija i evoluciona biologija.

U klasičnom periodu civilizacije, najznačajniji „biolozi“ su bili Galen (u polju medicine) i Aristotel i Teofan (kao istraživači logike prirode i raznovrsnosti organizama). Rad klasičnih mislilaca i „naučnika“ nadograđen je u srednjem veku prvenstveno na teritoriji islamskih država, radovima Avicene, Avenzoara, al-Džahiza, Ibn el Baitara, Ibn el Nafisa i dr.

Tokom renesanse i početkom Novog veka, velika geografska otkrića i razvoj filozofije omogućila su u biološkoj misli malu revoluciju – obnavljanjem interesovanja naučnika za empirizam i opisom mnogobrojnih novih vrsta. Na polju medicine (anatomije i fiziologije) istaknuti su eksperimentalni radovi Vezalijusa i Harvija. Otkriće mikroskopa, sa druge strane, omogućilo je istraživanja dotad nepoznatog sveta mikroorganizama, kao i kasnije postavljanje ćelijske teorije.

grof Žorž-Luj Leklerk de Bufon

Pravu revoluciju u biološkoj misli donosi 18. vek u liku Linea i Bufona, velikih prirodnjaka različitih stavova. Line je svojim delima klasifikovao dotad poznate vrste organizama i u biologiju uveo binomijalnu nomenklaturu. Bufon je smatrao vrste veštačkim kategorijama, pretpostavljao zajedničko poreklo svih organizama i time započeo modernu evolucionu misao. Početkom 19. veka, biologija je dobila svoje ime, a potom je usledio razvoj njenih značajnijih i glavnih oblasti. Najvažnija imena ovog doba su Lamark, Aleksandar fon Humbolt, Ernst Hekel, Čarls Darvin, Luj Paster.

U moderno doba, početkom 20. veka, biolozi otkrivaju dela Gregora Mendela i začinje se genetika. Razvoj genetike i biohemije omogućio je Votsonu i Kriku da utvrde građu naslednog materijala i započnu eru molekularne biologije. Paralelno, dešavaju se ujedinjavanja genetike sa teorijom evolucije (stvaranje moderne sinteze), kao i sa ekologijom (razvoj populacione biologije).

Kraj prethodnog i početak 21. veka donose nova objedinjena polja istraživanja, kao i sve veći korpus znanja u svim oblastima biologije o svim nivoima organizacije života. Neke od aktuelnih novih oblasti su evo-devo, bioinformatika, genomika, proteomika, molekularna ekologija, konzervaciona biologija.

Biologija kao nauka

3D model strukture molekula DNK

Razvoj naučnog metoda od Stare Grčke do danas bio je praćen njegovom implementacijom u naukama. Razvoj samih nauka bio je ograničen mogućnostima koje odgovarajući naučni metod pruža. Od Aristotelovog uočavanja definicije i indukcije kao bitnih obeležja nauke (time i biologije.), do Darvinovog prepoznavanja evolucije kao osnovne biološke koncepcije prošlo je oko 2100 godina. No i sa razvojem savremenog naučnog metoda, biologija je dugo bila deskriptivna, te jedinstvena naučna oblast čije formulacije i teorije o različitim aspektima živih sistema nisu imale širinu i objašnjavalačku snagu drugih nauka

Opisni metod u biologiji

Opisivanje (deskripcija) je najstariji i osnovni metod za naučno otkrivanje prirode. Opisne metode mogu biti neposredne (direktne) i posredne (indirektne). Neposredno posmatranje podrazumeva da biolog svojim čulima proučava objekat ili događaj – opis obuhvata informacije koje su direktno ustanovljene. Iako daje jasne podatke, ovaj metod može biti podložan subjektivnosti, usled individualnih razlika među istraživačima u osetljivosti čula. Posredne metode su one koje pomažu istraživaču da detaljnije ustanovi (posmatra) i opiše objekat ili događaj – mikroskopiranje, bojenje, ultrazvuk, rendgen. Subjektivnost istraživača je minimizirana, a tačnost dobijenih podataka ograničena granicom greške metode.

Komparativni metod u biologiji

Lineov sistem klasifikacije biljaka po broju prašnika

Komparativni (uporedni) metod podrazumeva upoređivanje određene karakteristike među grupom organizama (poput oblika prednjih udova kod kičmenjaka, ili karakteristika ponašanja). Komparativni metod je često korišćen u praksi klasifikovanja organizama, kada su organizmi (vrste) koje su sličnije grupisane u zajedničke kategorije. Koristeći se komparativnim metodom, upoređujući broj prašnika i tučkova, Line je dao svoju klasifikaciju biljaka.

Eksperimentalni metod u biologiji

Glavni članak: Eksperiment

Eksperimentalni (induktivni) metod Fransisa Bejkona može se posmatrati kao svojevrstan uvod u savremeni naučni metod. Uvođenje eksperimenta u biologiju omogućilo je određivanje uzroka određenim pojavama u živom svetu, kao i određenim reakcijama živih organizama na promene u životnoj sredini. Prvi Bejkonov sledbenik bio je lekar Tomas Braun, koji je opovrgao mnoga dotadašnja shvatanja o prirodi

Hipotetičko-deduktivni metod

Glavni članak: Hipotetičko-deduktivna teorija

Savremeni naučni metod (hipotetičko-deduktivni) ima nekoliko osnovnih delova, koji se dosledno primenjuju u savremenoj biologiji:

1. karakterizaciju: empirijsko posmatranje fenomena – prikupljanje činjenica;
2. postavljanje hipoteza radi objašnjavanja fenomena;
3. očekivanje: dedukcija zaključaka koji slede iz hipoteza; ovi zaključci se uzimaju za očekivane rezultate eksperimenta osmišljenog da proveri hipotezu;
4. postavljanje kontrolisanog eksperimenta i očitavanje rezultata; na osnovu rezultata, hipoteza se prihvata ili odbacuje.

Temelji moderne biologije

Ćelijska teorija

Ljudske ćelije kancera sa jedrima (specifično njihovom DNK) obojenom plavo. Ćelije u centru i na desnoj strani su u interfazi, tako da su celokupna jedra obeležena. Ćelija na levoj strani prolazi kroz mitozu i stoga je njen DNK kondenzovan.

Glavni članak: Ćelijska teorija

Ćelijska teorija navodi da je ćelija fundamentalna jedinica života, i da su svi živi organizmi formirani od jedne ili više ćelija ili izlučenih produkata tih ćelija (npr. ljuska, kosa i nokti itd.). Sve ćelije nastaju iz drugih ćelija putem ćelijske deobe. U multićelijskim organizmima, svaka ćelija u telu organizma je ultimatno izvedena iz jedne ćelije u fertilizovanom jajetu. Ćelija se takođe smatra osnovnom jedinicom u mnogim patološkim procesima. Dodatno, fenomen protoka energije se odvija u ćelijama u procesima koji su deo funkcije poznate kao metabolizam. Konačno, ćelije sadrže nasledne informacije (DNK), koja se prenosi sa ćelije na ćeliju tokom ćelijske deobe.

Evolucija

Prirodna selekcija populacije za tamnu obojenost.

Glavni članak: Evolucija

Centralni organizacioni koncept biologije je da se živa bića menjaju i razvijaju putem evolucije, i da sve poznate žive forme imaju zajedničko poreklo. Teorija evolucije postulira da su svi organizmi na Zemlji, bilo živi ili izumrli, postali od zajedničkog pretka ili iz istog genskog fonda. Za tog zadnjeg univerzalnog zajedničkog pretka svih organizama se veruje da se pojavio pre oko 3,5 milijardi godina. Biolozi generalno smatraju univerzalnost i sveprisutnost genetičkog koda kao definitivni dokaz u prilog teorije univerzalnog zajedničkog nasleđa svih vrsta: bakterija, arhaja, i eukariota (pogledajte: poreklo života).

Upoznat sa naučnim leksikonom od strane Žan-Batist Lamarka 1809. godine, Čarls Darvin je uspostavio ideju evolucije pedeset godina kasnije kao održivi naučni model kad je artikulisao njenu pokretačku silu: prirodnu selekciju. (Alfred Rasel Voles je priznat kao kopronalazač ovog koncepta pošto je on pomogao u istraživanjima i eksperimentima koncepta evolucije.) Evolucija se danas koristi za objašnjavanje velikih varijacija života prisutnog na Zemlji.

Darvin je teoretisao da su vrste i rase razvijene putem procesa prirodne i veštačke selekcije. Genetički drift je prihvaćen kao dodatni mehanizam evolutivnog razvoja u modernoj sintezi teorije.

Evoluciona istorija vrsta — koja opisuje karakteristike raznih vrsta iz kojih su druge vrste nastale — zajedno sa njihovim genealoškim odnosom prema svim ostalim vrstama je poznata kao filogenija. Mnoštvo različitih pristupa biologiji generiše informacije o philogeniji. Oni obuhvataju upoređivanja DNK sekvenci koja se vrše u okviru molekularne biologije ili genomike, i komparisone fosila ili drugih rekorda o drevnim organizmima u paleontologiji. Biolozi organizuju i analiziraju evolucione odnose putem raznih metoda, uključujući filogenetiku, fenetiku, i kladistiku.

Biolooške nauke i discipline

Morske silikatne alge

Mikroskopski preparat tkiva

• Algologija proučava alge
• Antropologija proučava čoveka
• Astrobiologija proučava mogućnosti postojanja života van Zemlje i poreklo života u kosmosu
• Biogeografija proučava oblike i pravila geografske rasprostranjenosti organizama
• Biohemija proučava „molekule života“ i metaboličke procese
• Botanika proučava biljke
• Genetika proučava nasleđivanje osobina
• Ekologija proučava odnose između organizama i životne sredine
• Zoologija proučava životinje
• Mikologija proučava gljive
• Mikrobiologija proučava mikroorganizme
• Molekularna biologija proučava odnose nukleinskih kiselina, proteina i nasleđivanja
• Morfologija proučava građu organizama
• Protistologija proučava protiste
• Citologija, ili biologija ćelije, proučava ćeliju
• Fiziologija proučava metabolizam i homeostazu organizama
• Histologija proučava tkiva
• Sistematika i taksonomija se bave opisivanjem hijerarhijske strukture biodiverziteta
• Teorija evolucije proučava nastanak i promenljivost života
• Medicina, antropologija i psihologija nauke su koje se bave čovekom. Medicina njegovim fizičkim i psihičkim zdravljem, psihologija celokupnim ponašanjem (i bolesnim i zdravim), a antropologija proučava čoveka iz svih mogućih pogleda, materijalnih, duhovnih i duševnih, i pokriva duge vremenke periode. Ukratko, dok lekari pomažu ljudima da budu telesno zdravi, psiholozi se bave ponašanjem, a antropolozi pokušavaju shvatiti celinu.

Poznati biolozi

Čarls Darvin

Karl fon Line

Početke biologije nalazimo kod Aristotela koji je opisao oko 500 životinjskih vrsta, a nakon njega sledi stagnacija sve do 16. veka. U 17. veku izum mikroskopa dovodi do otkrića ćelija i početka citologije, a u 18. veku Karl fon Line opisuje i sistematizuje mnoštvo biljnih i životinjskih vrsta. Svojim radom ujedno osniva naučnu sistematiku vrsta. Nakon njega Žorž Kivje utemeljuje komparativnu anatomiju, a Čarls Darvin postavlja teoriju evolucije.

• Čarls Darvin
• Aleksander Fleming
• Luiđi Galvani
• Robert Huk
• Karl fon Line
• Žak Mono
• Luj Paster
• Gregor Mendel
• Džejms D. Votson
• Fransis Krik
• Robert Koh

Galerija slika

• 
  Animalia - Bos primigenius taurus
• 
  Planta - Triticum
• 
  Fungi - Morchella esculenta
• 
  Stramenopila/Chromista - Fucus serratus
• 
  Bakterija - Gemmatimonas aurantiaca (- = 1 mikrometar)
• 
  Archaea - Halobacteria
• 
  Virus - Gamma phage
• 
  Morske silikatne alge
• 
  Mikroskopski preparat tkiva

Literatura

• Mayr, E. (1982). The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. Cambridge, Massachusetts, USA: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-36445-5. 
• Edward, O.; Wilson, E. O. (2002). The Future of Life. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-679-45078-8. 
• Mayr, E. (1998). This is biology: the science of the living world. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-88469-4. 
• Alberts, B. (1983). Molecular biology of the cell. New York & London: Garland Publishing, Inc. ISBN 978-0-8240-7283-4. 
• Campbell, N. A. (1996). Biology. Menlo Parc (CA), USA: The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc. ISBN 978-0-8053-1957-6. 
• Tucić, N. (2003). Evoluciona biologija. NNK International: Beograd. ISBN 978-86-83635-24-5. 
• Cook, J. (2009) [1877]. Biology, with Preludes on Current Events (23th izd.). BiblioBazaar. ISBN 978-1-110-19970-9. 
• Dasmann, R.F. (1968). A Different Kind of Country. New York: MacMillan Company. ISBN 978-0-02-072810-8. 
• Hawksworth, D. L. (1996). Biodiversity: measurement and estimation. Stuttgart: Springer Verlag. ISBN 978-0-412-75220-9. 
• King, R. C.; Stransfield, W. D. (1998). Dictionary of genetics. New York & Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509442-8. 
• Lincoln, R. J.; Boxshall, G. A. (1990). Natural history - The Cambridge illustrated dictionary. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-30551-8. 
• Magner, Lois N. (2002). A History of the Life Sciences (3rd izd.). Marcel Dekker, Inc.: New York. ISBN 978-0-8247-0824-5. 
• Lawrence, E. (1999). Henderson's Dictionary of biological terms. London: Longman Group Ltd. ISBN 978-0-582-22708-8. 
• Rashid, H. M.; Scholes, R.; Ash, N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends: findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. Island Press. ISBN 978-1-55963-228-7. 
• Raven, P. H.; Johanson, G. B. (1999). Biology. New York: WCB/McGraw–Hill. 
• Sofradžija, A.; Šoljan, D.; Hadžiselimović, R. (2004). Biologija. 1. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-9958-10-686-6. 
• Wilson, E. O.; Peter, F. M., ur. (1988). Biodiversity. New York: National Academy Press. ISBN 978-0-309-03783-9. 
• Campbell, N. A. (2008). Biology. Menlo Parc (CA), USA: Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc. 
• Futuyma, DJ (2005). Evolution. Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-187-3. OCLC 57311264 57638368 62621622. 
• Packard, Alpheus Spring (1901). Lamarck, the founder of Evolution: his life and work with translations of his writings on organic evolution. New York: Longmans, Green. ISBN 978-0-405-12562-1. 
• Vernon, A.L. (1995). Biology: Investigating Life on Earth. Boston: Jones and Bartlett. str. 11–18. ISBN 978-0-86720-942-6. 
• De Duve, Christian (2002). Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning. New York: Oxford University Press. str. 44. ISBN 978-0-19-515605-8. 
• Popper, Karl Raimund (2002). Conjectures and Refutations: The Growth of Scientific Knowledge. Routledge. ISBN 978-0-415-28594-0. 
• Godfrey-Smith, Peter (2003). Theory and Reality: An Introduction to the Philosophy of Science. University of Chicago Press. str. 236. ISBN 978-0-226-30063-4. 
• Alberts, Bruce; Johnson, A; Lewis, J; Raff, M; Roberts, K; Walter, P. (2002). Molecular Biology of the Cell (4. izd.). Garland. ISBN 978-0-8153-3218-3. OCLC 145080076 48122761 57023651 69932405. 
• Begon, Michael; Townsend, CR; Harper, JL (2005). Ecology: From Individuals to Ecosystems (4th izd.). Blackwell Publishing Limited. ISBN 978-1-4051-1117-1. OCLC 57639896 57675855 62131207. 
• Campbell, Neil (2004). Biology (7th izd.). Benjamin-Cummings Publishing Company. ISBN 978-0-8053-7146-8. OCLC 71890442. 
• Colinvaux, Paul (1979). Why Big Fierce Animals are Rare: An Ecologist's Perspective (reissue izd.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02364-9. OCLC 10081738 24132192. 
• Hoagland, Mahlon (2001). The Way Life Works (reprint izd.). Jones and Bartlett Publishers inc. ISBN 978-0-7637-1688-2. OCLC 223090105 45487537. 
• Janovy, John Jr. (2004). On Becoming a Biologist (2nd izd.). Bison Books. ISBN 978-0-8032-7620-8. OCLC 55138571 56964280. 
• Johnson, George B. (2005). Biology, Visualizing Life. Holt, Rinehart, and Winston. ISBN 978-0-03-016723-2. OCLC 36306648. 
• Mayr, Ernst (1982). The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-36446-2. 
• Tobin, Allan; Dusheck, Jennie (2005). Asking About Life (3rd izd.). Belmont, CA: Wadsworth. ISBN 978-0-534-40653-0. 
• Brock, Thomas D., ur. (1999). Milestones in microbiology : 1546 to 1940 (3rd izd.). Washington, DC: ASM Press. ISBN 978-1-55581-142-6. 
• Gall, Joseph G., ur. (2001). Landmark papers in cell biology : selected research articles celebrating forty years of the American Society for Cell Biology. Plainview, NY: Cold Spring Harbor Laboratory Press. ISBN 978-0-87969-602-3. 
• Peters, James Arthur (1959). Classic papers in genetics. Prentice-Hall. 
• Linder, Patrick; Shore, David; Hall, Michael N., ur. (2004). Landmark papers in yeast biology. Woodbury N.Y.: Cold Spring Harbor Laboratory Press. ISBN 978-0-87969-643-6. 
• Mayr, Ernst (2000). The growth of biological thought : diversity, evolution, and inheritance. 12th printing. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-36446-2. 
• Miall, Louis Compton (2007) [1911]. History of biology (E-book izd.). Watts & co. ISBN 978-0-8240-9118-7.  Has a chronological table of publications in an appendix.
• Overmier, Judith A. (1989). The history of biology : a selected, annotated bibliography. New York: Garland Pub. ISBN 978-0-8240-9118-7. 
• Stent, Gunther Siegmund, ur. (1965). Papers on bacterial viruses. Little, Brown. 
• Isaac Asimov: Geschichte der Biologie. Fischer, Frankfurt/Main 1968.
• Änne Bäumer: Geschichte der Biologie.
  • Band 1: Biologie von der Antike bis zur Renaissance.. Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. 1991. ISBN 978-3-631-43312-6.
  • Band 2: Zoologie der Renaissance, Renaissance der Zoologie.. Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. 1991. ISBN 978-3-631-43313-3.
  • Band 3: 17. und 18. Jahrhundert.. Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. 1996. ISBN 978-3-631-30317-7.
• Campbell, Neil A.; Reece, Jane B. (2006). 'Biologie (6. izd.). München: Pearson Studium. ISBN 978-3-8273-7180-5. 
• Christian Göldenboog: Das Loch im Walfisch. Die Philosophie der Biologie.. Klett-Cotta, Stuttgart 270 S. 2003. ISBN 978-3-608-91991-2.
• Ilse Jahn (ed): Geschichte der Biologie. Theorien, Methoden, Institutionen, Kurzbiographien.. 3. izdanje. Spektrum, Heidelberg. 2002. ISBN 978-3-8274-1023-8.
• Dieter Klämbt, Horst Kreiskott, Bruno Streit: Angewandte Biologie.. VCH, Weinheim. 1991. ISBN 978-3-527-28170-1.
• Ernst Mayr (2000). Das ist Biologie. Die Wissenschaft des Lebens. Heidelberg: Spektrum. ISBN 978-3-8274-1015-3. .
• Ernst Mayr: Die Entwicklung der biologischen Gedankenwelt. Vielfalt, Evolution und Vererbung. Springer, Berlin 2002 (Nachdruck der Ausgabe 1984).
• Heinz Penzlin (2009). „Die theoretischen Konzepte der Biologie in ihrer geschichtlichen Entwicklung”. Naturwissenschaftliche Rundschau. 62 (5): 233—243. ISSN 0028-1050. 
• William K. Purves u. a. (2006). Biologie. (7th изд.). ISBN 978-3-8274-1630-8. . Spektrum, Heidelberg.
• Georg Toepfer: Historisches Wörterbuch der Biologie. Geschichte und Theorie der biologischen Grundbegriffe. 3 Bände. Metzler, Stuttgart 2011.
• Logos, Aleksandar A. (2017). Putovanje misli : uvod u potragu za istinom. Beograd. 

Spoljašnje veze

• Projekat „Stablo života“ (jezik: engleski)
• Enciklopedija života (Encyclopedia of Life) (jezik: engleski)
• „Katalog internet stranica sa biološkim temama”. Arhivirano iz originala 11. 02. 2010. g.  (jezik: srpski)
• Katalog kategorizovanih internet stranica sa biološkim temama (jezik: engleski)
• Biologija na sajtu Curlie (jezik: engleski)
• „OSU's Phylocode”. Arhivirano iz originala 11. 05. 2003. g. 
• Biology Online – Wiki Dictionary
• MIT video lecture series on biology
• „Biology and Bioethics”. Arhivirano iz originala 26. 06. 2007. g. .
• Biological Systems – Idaho National Laboratory
• The Tree of Life: A multi-authored, distributed Internet project containing information about phylogeny and biodiversity.
• „The Study of Biology”. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• Using the Biological Literature Web Resources
• „PLos Biology”. Arhivirano iz originala 26. 04. 2006. g.  A peer-reviewed, open-access journal published by the Public Library of Science
• Current Biology General journal publishing original research from all areas of biology
• Biology Letters A Impact factor Royal Society journal publishing peer-reviewed Biology papers of general interest
• „Science Magazine”. Arhivirano iz originala 10. 11. 2010. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza) Internationally Renowned American Association for the Advancement of Science Science Publication – See Sections of the Life Sciences
• International Journal of Biological Sciences A biological journal publishing significant peer-reviewed scientific papers
• „Perspectives in Biology and Medicine”. Arhivirano iz originala 10. 11. 2003. g.  An interdisciplinary scholarly journal publishing essays of broad relevance
• „Life Science Log”. Arhivirano iz originala 28. 08. 2011. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)