Mitra Mitrović

mitra mitrović
Mitra Mitrović
Lični podaci
Datum rođenja	(1912-09-06)6. septembar 1912.
Mesto rođenja	Požega, Kraljevina Srbija
Datum smrti	4. april 2001.(2001-04-04) (88 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija, SR Jugoslavija
Profesija	društveno-politička radnica
Porodica
Supružnik	Milovan Đilas (1936—1952)
Deca	Vukica Đilas
Delovanje
Član KPJ od	1933.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije 1941 — 1945.
U toku NOB	član Agitpropa CK KPJ
Poverenik i ministar prosvete NR Srbije
Period	9. april 1945 — 5. septembar 1948.
Prethodnik	takođe ona u sklopu Predsedništva ASNOS-a Velibor Jonić u sklopu Vlade narodnog spasa
Naslednik	Đurica Jojkić
Odlikovanja

Mitra Mitrović (Požega, 6. septembar 1912 — Beograd, 4. april 2001) bila je književnica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politička radnica Socijalističke Republike Srbije. Prva je ministarka u istoriji Srbije. Resor joj je bila prosveta tokom prve i druge vlade Blagoja Neškovića.

Biografija

Rođena je u porodici železničara koji gine tokom Prvog svetskog rata i domaćice koja je po muževljevoj smrti doškolovala Mitru i četvoro druge dece. Tokom studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pristupila je studentskom revolucionarnom pokretu i 1931. godine postala članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Bila je jedna od najaktivnijih studenata-komunista na Beogradskom univerzitetu. Učestvovala je u svim akcijama i demonstracijama koje je tada ilegalna Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) organizovala na Univerzitetu.

U članstvo KPJ primljena je 1933. godine na Filozofskom fakultetu. Izvršavala je razne partijske zadatke, išla je kao kurirka u unutrašnjost i prenosila partijski i ilegalni propagandni materijal. Diplomirala je 1935. godine i zaposlila se u Skupštini grada Beograda. Služila je u to vreme kao veza za članove Centralnog komiteta i instruktore iz inostranstva. Godine 1935. po zadatku partije, uključila se u Ženski pokret, gde je formirala Omladinsku sekciju Ženskog pokreta i bila njena prva predsednica. Bila je u grupi koja je osnovala list „Žena danas“ i bila članica redakcije ovog lista. Godine 1939. poslata je kao instruktorka u partijsku organizaciju u fabrici Vlade Ilića i u tom svojstvu učestvovala u organizovanju štrajkova u ovoj, a i u drugim fabrikama. U godinama pred Drugi svetski rat bila je članica Rejonskog komiteta KPJ na Dorćolu i članica Komisije za rad među ženama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju.

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine radila je u Rejonskom komitetu KPJ na Dorćolu. Jula 1941. godine bila je uhapšena i poslata u Banjički logor, odakle je posle mesec dana prebačena u zatvorsku bolnicu u Vidinskoj ulici. Uz pomoć stražara uspela je da pobegne, zajedno sa Verom Vrebalov i Natom Hadžić. Oktobra 1941. godine prebacila se u Mačvanski partizanski odred, a zatim u oslobođeno Užice, gde je radila u Agitpropu i postala član Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju i član Glavnog Narodnooslobodilačkog odbora Srbije, u kome je radila na pitanjima prosvete i školstva. Novembra 1941. godine s Glavninom partizanskih snaga povukla se iz Užica u Sandžak, i sve vreme bila na rukovodećim partijskim dužnostima u Narodnooslobodilačkom pokretu (NOP). Jedno vreme je bila članica redakcije lista „Borba“, učestvovala je u organizovanju Antifašističkog fronta žena (AFŽ). Na Zemaljskoj konferenciji u Bosanskom Petrovcu, decembra 1942. godine izabrana je za članicu Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije, a na Prvom zasedanju AVNOJ-a u Bihaću izabrana je za članicu Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ).

Oktobra 1944. godine s partizanskim jedinicama prešla je u Srbiju. Radila je kao članica Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, a od osnivanja Komunističke partije Srbije, maja 1945. godine, član Agitpropa Centralnog komiteta. Bila je ministarka prosvete u Prvoj Vladi Narodne Republike Srbije. Kasnije se nalazila na funkcijama predsednice Saveta za prosvetu i kulturu Vlade NR Srbije i direktorke Saveznog zavoda za školstvo. Birana je za narodnu poslanicu Narodne skupštine NR Srbije i Savezne skupštine SFRJ u više saziva. Bila je članica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.

Bila je prva supruga Milovana Đilasa, s kojim je bila u braku od maja 1936. do marta 1952. i 1948. dobila ćerku Vukicu Đilas (1948—2001).

Preminula je 4. aprila 2001. godine u Beogradu.

Odlikovanja

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden narodnog oslobođenja, Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem i Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima.

Dela

Aktivno se bavila publicističkim radom. Sarađivala je u dnevnoj štampi i časopisima: „Letopis Matice srpske“ i „Delo“. Objavila je knjige:

• Ratno putovanje (memoari), 1953. - u knjizi daje svojevrsnu viziju rata i revolucije
• Veselin Masleša (portret), 1956.
• Položaj žene u savremenom svetu, 1960.
• Viđenje rata, 1967. - zbornik tekstova, literarnih priloga o ratu

Literatura

• Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. 
• Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. 
• Žene Srbije u NOB. Beograd: Nolit. 1975. 
• Ljušić, Radoš (2005). Vlade Srbije (1805—2005). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Pantelić, Ivana; Milinković, Jelena; Škodrić, Ljubinka (2013). Dvadeset žena koje su obeležile XX vek u Srbiji. Beograd: NIN. 
• Pantelić, Ivana (2011). Partizanke kao građanke: društvena emancipacija partizanki posle Drugog svetskog rata u Srbiji, 1945—1953. Beograd: Institut za savremenu istoriju; Evoluta. 

Spoljašnje veze

• Republika — Latinka Perović o Mitri Mitrović
• NIN — Zaštitnica NIN-a
• Žene i istorija Srbije: Mitra Mitrović prva ministarka u istoriji Srbije koje se danas malo ko seća (B92, 4. april 2021)