Јастребови (породица)

С Википедије, слободне енциклопедије

Јастребови
Временски распон: 50–0 Ma еоценсадашњост
Spizaetus ornatus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Accipitriformes
Породица: Accipitridae
Vieillot, 1816
Потпородице

Јастребови (лат. Accipitridae) су породица птица из реда орлова и јастребова (Accipitriformes). У коме се налазе заједно са породицама орлови рибари (Pandionidae) и секретари (Sagittariidae), према неким класификацијама и породицом лешинари Новог света (Cathartidae).[1] Породици јастребова припада велики број врста јастребова, орлова, мишара, кобаца, луња, еја и лешинара Старог света.

Кариотипска анализа[2][3][4] упућује на закључак да су јастребови (Accipitridae) посебна монофилетска група, али да ли су једна породица, ред или неколико посебних редова још увек није дефинитивно одређено.

Опис[уреди | уреди извор]

Јастребови (Accipitridae) су породица птица која укључује врсте које се значајно разликују међусобно по величини и облику. Најмањи представници породице су бисерна луња (Gampsonyx swainsonii) и мали кобац (Accipiter minullus), који достижу дужину од 23 cm и тежину од око 85 g, а највећи живући представник је црни лешинар (Aegypius monachus), који достиже дужину од 120 cm и тежину од 14 kg. Најмањи распон крила од 39 cm има мали кобац (Accipiter minullus), а највећи од 300 cm има црни лешинар (Aegypius monachus) и хималајски суп (Gyps himalayensis). Највећа врста која је икада постојала је Хастов орао (Harpagornis moorei), за коју се процењује да је достизала дужину од 140 cm и тежину од 15 до 16,5 kg.[5] Већину врста јастребова карактерише полни диморфизам, при чему су женке веће од мужјака.[6]

Јастребове (Accipitridae) одликују оштар кукаст кљун и дуге канџе. Перје им је обично смеђе или сиво.[7] Чула су им веома оштра, нарочито вид.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Већина врста су грабљивице. Неке врсте претежно лове сисаре мање и средње величине, друге лове птице, треће рибу, док неке лове инсекте, гмизавце и водоземце. Међутим, има и врста које се претежно хране стрвинама, а један број се храни и воћем.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Насељавају све континенте осим Антарктика. Неке врсте су птице селице.

Класификација[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Напомена: Врста изумрла почетком 17. века.
  2. ^ Напомена: Раније Hieraaetus fasciatus
  3. ^ Напомена: Раније Spizaetus africanus

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Catalogue of Life”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2016. г. Приступљено 14. 01. 2017. 
  2. ^ de Boer, L. E. M. (1975). "Karyological heterogeneity in the Falconiformes (aves)".
  3. ^ Amaral, Karina Felipe; Jorge, Wilham (2003). "The chromosomes of the Order Falconiformes: a review"
  4. ^ Federico, Concetta; Cantarella, Catia Daniela; Scavo, Cinzia; Saccone, Salvatore; Bed'hom, Bertrand; Bernardi, Giorgio (2005). "Avian genomes: Different karyotypes but a similar distribution of the GC-richest chromosome regions at interphase".
  5. ^ Worthy, T.; Holdaway, R. (2003). "The Lost World of the Moa: Prehistoric Life of New Zealand."
  6. ^ Paton, P. W. C.; Messina, F. J.; Griffin, C. R. (1994). "A Phylogenetic Approach to Reversed Size Dimorphism in Diurnal Raptors".
  7. ^ Thiollay, J. M. (1994). "Family Accipitridae (Hawks and Eagles)".
  8. ^ а б в г д ђ е ж Lerner; Mindell. (2005).
  9. ^ а б в г д ђ е ж В.Ф. Васић; Д.В. Симић; Ж. Станимировић; М. Каракашевић; М. Шћибан; М. Ружић; С. Кулић; М. Кулић и С. Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018. 
  10. ^ Etherington, Graham J.; Mobley, Jason A. (2016). „Molecular phylogeny, morphology and life-history comparisons within Circus cyaneus reveal the presence of two distinct evolutionary lineages”.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]