Бела црква каранска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Бела црква Каранска
Karan, WhiteChurch.jpg
Опште информације
Место Каран
Општина Град Ужице
Држава  Србија
Врста споменика Црква
Време настанка 14. век
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе

Бела црква Каранска, посвећена Благовештењу, налази се у селу Карану код Ужица, а подигао ју је, као своју задужбину, жупан Петар (Брајан), између 1340. и 1342. године[a]. Само место цркве је коришћено као култно још у доба Римљана, о чему сведоче римски надгробни споменици у непосредној близини.Археолошка истраживања, обављена 1975. године, открила су у цркви ктиторске гробове, а радови на конзервацији и рестаурацији њене архитектуре и живописа, обављени су 1980. године.

Бела црква Каранска се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1]

Архитектура и живопис[уреди]

Сама грађевина има једнобродну основу са три травеја, изнад којих се уздиже купола кружне основе. На источном крају се налази полукружна олтарска апсида испред које је камени иконостас, док је на супротном крају, у XIX веку дозидан нартекс.

Осликавање унутрашњости цркве су највероватније радила двојица сликара. Ктиторска композиција жупана Брајана са супругом Струјом, сином и три ћерке приказана је на западном делу северног зида, док је насупрот њих приказана владарска породица (краљ Душан са Јеленом и малиим Урошем[b]) и свети Немањићи (Симеон, Сава и Милутин). Душанов лик на портрету има његове црте и подсећа на оне са северног зида нартекса цркве у Дечанима, док је Јелена приказана уопштено. Поред њих, на зидовима су приказане још неке историјске личности, као и портрети других донатора цркве. Од религијских фресака, у наосу су насликани Велики празници, сцене из Старог завета и живота Богородице, док се у олтарском делу налазе представе Поклоњења архијереја и Богородице са анђелима.

Напомене[уреди]

  1. ^ У ранијој литератури је црква датирана између 1332. и 1337. године, али се данас, након открића портрета младог Уроша, њено подизање смешта између 1340. и 1342. године.
  2. ^ У старијој литератури, пре тачног датовања цркве и идентификације владара, било је претпоставки да су у питању Лазар] са Милицом и малим Стефаном.

Референце[уреди]

  1. ^ Бела црква Каранска — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Каран, Бела црква”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]