Пређи на садржај

Болгар

Координате: 54° 58′ 00″ С; 49° 02′ 00″ И / 54.966667° С; 49.033333° И / 54.966667; 49.033333
С Википедије, слободне енциклопедије
Болгар
рус. Болгар

Административни подаци
Држава Русија
РепубликаТатарстан
Статус града1781
Становништво
Становништво
 — 2010.8.650
 — густина74,57 ст./km2
Географске карактеристике
Координате54° 58′ 00″ С; 49° 02′ 00″ И / 54.966667° С; 49.033333° И / 54.966667; 49.033333
Временска зонаUTC+4
Апс. висина80 m
Површина116 km2
Болгар на карти Русије
Болгар
Болгар
Болгар на карти Русије
Остали подаци
Позивни број(+7) 84347
ОКАТО код92232501

Болгар (Булгар; рус. Болгар, Булгар) је град у Русији, административно средиште Спаског региона у Републици Татарстану, која се налази на левој обали реке Волга је, 140 км од главног града Казања. Има око 8.000 становника.

Саверемени град је основан 1781. од села Спаск. У периоду 19261935. се зове Спаск Тататарски, 1935 је преименован у Кујбишев у част руског револуционара Валеријана Кујбишева.

Године 1991. град је узео име Болгар (Булгар) у помен древне престонице Болгара Великог, државе волшко-камских Бугара, која се простирала око доњег тока реке Кама и средњег тока реке Волге, чије се рушевине налазе недалеко од града. У 10. веку град доживљава велики процват, Био је највеће тржиште на Волги и трговао је и са Истоком и Западом. Од друге поливине 13. века један је од важних градова Златне хорде. Из тог времена сачувани су остаци архитектонских споменика: џамија, маузолеји, водовод, мостови и др.

Од 2010. године, на иницијативу и под покровитељством првог председника Републике Татарстан, Минтимера Шајмиева, у Болгару је започета реализација великоразмерних пројеката националне фондације за очување и развој Болгара и Свијажска „Оживљавање”, која обухвата реконструкцију историјских локација и изградњу нових културних и инфраструктурних објеката. Изграђена је нова зграда саборне „Беле џамије” (која је по стилу слична џамији Кул Шариф у Казању, али је мањих димензија), комплекс речне луке, хотели и експозиционо-информативни центар музеј-парка, Музеј хлеба са млином и пекаром, музеј занатства са ковачницом и други објекти.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град се налази на левој обали Волге, 83 км јужно од Казања (копненим путем — 175 км).

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
6.2007.0237.2318.3838.3978.655[1]8.650

Етнички састав: Руси — 83,4%, Татари — 12,9%, Чуваши — 2,1%.

Религија

[уреди | уреди извор]

Главне верске заједнице града су православно хришћанство (Чистопољска епархија Руске православне цркве) и ислам (сунизам).

Православни храмови:

  • црква Светог Аврама Болгарског
  • чудотворни извор Светог Аврама Болгарског и Владимирског чудотворца
  • Тројицки молитвени дом
  • Успењска црква на територији Болгарског музеј-парка

Џамије:

  • Бела џамија

Дана 4. септембра 2017. у Болгару је званично отворена Болгарска исламска академија

Инфраструктура

[уреди | уреди извор]

У близини савременог града налази се Државни историјски и археолошки музеј-парк Болгар, коме се планира доделити федерални статус, а такође је укључен и у списак светских културних споменика УНЕСКО-а. Претпоставља се да ће древно насеље Болгар и град Болгар постати нови регионални туристички центар.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Речна лука прима путничке бродове, који плове дуж руте Казањ—Болгар.

Привреда

[уреди | уреди извор]

У граду је развијена пекарска индустрија.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
  • Болгарски музеј-парк који подразумева:
  • Остаци земљаних утврђења и ровова (крај 1415. века)
  • Северни маузолеј
  • Источни маузолеј
  • Црна палата
  • Бела палата
  • Ханска гробница
  • Саборна џамија
  • Велики минарет (реконструкција)
  • Мали минарет
  • Успенска црква бившег Успенског манастира (из 1732. године), сада — привремено историјско-археолошки музеј
  • Музеј болгарске цивилизације
  • Музеј Курана
  • Дом лекара
  • Музеј дворјанства
  • Музеј чаја
  • Музеј Абдуле Алиша
  • Музеј речног града
  • Музеј хлеба

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб (1997). стр. 593

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]