Пређи на садржај

Пружатовац

Координате: 44° 25′ 02″ С; 20° 37′ 21″ И / 44.417166° С; 20.6225° И / 44.417166; 20.6225
С Википедије, слободне енциклопедије
Пружатовац
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2011.Раст 859
Географске карактеристике
Координате44° 25′ 02″ С; 20° 37′ 21″ И / 44.417166° С; 20.6225° И / 44.417166; 20.6225
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пружатовац на карти Србије
Пружатовац
Пружатовац
Пружатовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11413
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Пружатовац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 859 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село Пружатовац се налази југозападно од варошице Младеновца.

Пружатовац је старије насеље. Некада село било у „Селишту“, ближе реци Пружатовца. На томе се месту још увек налазе трагови, који указују да је ту постојало насеље. У долини Јабланице, поред пута који везује Пружатовац и Међулужје, налази се место „Земунице“ где су се, по предању, Турака крили преци данашњих становника.

Прве писане помене о Пружатовцу имамо из првих десетина 18.века. Ово село постојало за време аустријске владавине (1718-1739.г) и на карти из тога доба забележено је под именом Pruschattovaz. У арачким списковима из првих десетина 19.века помиње се у Вићентијевој кнежини село Пружатовац, које је имало 1818.г. 14, а 1822.г. 16 кућа Године 1846. пружатовац је имао 31 кућу, и тада припадало космајском срезу. По попису из 1921.г. село је имало 169 кућа са 950 становника.

За најстарије породице у селу сматрају се: Адамовићи (Данас са разни презименима) и Максимовићи (Данас са разни презименима), чији су преци дошли са Косова и најпре становали у Селишту, где је до скора било дрвета шљива и другог воћа. Остале су породице млађи досељељеници; пада у очи да има приличан број и из суседних крајева. У току Балканског и светског рата Пружатовац је имао 101 погинулог и умрлог.
Село има школу од 1872. године. Године 1911. подигнута нова школа. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Пружатовац живи 656 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,6 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 251 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.116
1953. 1.171
1961. 1.150
1971. 1.007
1981. 958
1991. 922 880
2002. 835 950
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
830 99,40%
Хрвати
  
1 0,11%
непознато
  
4 0,47%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Пружатовац село.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]