Суково
Суково | |
|---|---|
 Споменик у Сукову | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Град | Пирот |
| Становништво | |
| — 2011. |  657 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 02′ 35″ С; 22° 38′ 31″ И / 43.043° С; 22.642° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 438 m |
.svg)  Суково Суково на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18322 |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Суково је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 657 становника (према попису из 2002. било је 728 становника). Недалеко од њега, налази се истоимени манастир.
Постоји и Железничка станица Суково у насељу Бело Поље.
Овде се налазе Запис Младеновића оброк (Суково) и Запис миро Младеновића храст (Суково).
Историја[уреди | уреди извор]
Место Суково је познато још од римског доба и ту се ископавају антички археолошки налази.
Суково има 1879. године 116 кућа, у којима живи 878 становника. Има само пет писмених мушкараца а у селу је пописано 186 пореских глава.[1] Код Сукова је 1881. године био "Суковски хан", и ту протиче река Сукова Јeрма која сече Цариградски друм и ту је на њој постављен "Суковски мост".[2] Суково је имало железничку пругу уског колосека којом је пролазио "Ћира" на путу од рудника "Јерма" у селу Ракита до места Бело Поље, и ту је 1898. године шеф постаје био саобраћајни званичник. Одвојили се се Суково и Јалботина 1904. године од Обреновачке општине у засебну општину Суковску.[3]
У месту је 1896. године постојала српска народна четворогодишња основна школа са 69 ученика. Највише је било првака - 35.[4] Тома Соколовић је 1896. године био суковски учитељ. Године 1899. ту су радили као учитељи Петар и Василија Стојановић.[5]
За време Првог светског рата место је прилично страдало. Изнад села на једној висоравни је чувена "Дренова глава" где је био велики војни окршај са много жртава. Године 1938. у Сукову су председник Црквене општине поп Ђорђе Димитријевић и секретар учитељ Петар Ђорђевић покренули иницијативу да се стара, гранатама разорена и напуштена црква обнови. Подигла би се нова црква у спомен Блаженопочившем витешком краљу Александру и Благоупокојеном патријарху Варнави.[6]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Суково живи 616 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,9 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 285 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 0 | ||
| 80+ | 16 | 25 | ||
| 75—79 | 13 | 31 | ||
| 70—74 | 23 | 23 | ||
| 65—69 | 26 | 39 | ||
| 60—64 | 31 | 24 | ||
| 55—59 | 27 | 20 | ||
| 50—54 | 32 | 30 | ||
| 45—49 | 23 | 18 | ||
| 40—44 | 22 | 25 | ||
| 35—39 | 19 | 16 | ||
| 30—34 | 24 | 16 | ||
| 25—29 | 22 | 19 | ||
| 20—24 | 24 | 15 | ||
| 15—19 | 14 | 18 | ||
| 10—14 | 17 | 10 | ||
| 5—9 | 14 | 20 | ||
| 0—4 | 14 | 16 | ||
| Просек : | 44,9 | 48,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 318 | 94 | 189 | 29 | 6 | 0 |
| Женски | 319 | 41 | 193 | 71 | 13 | 1 |
| УКУПНО | 637 | 135 | 382 | 100 | 19 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 123 | 12 | 0 | 1 | 59 |
| Женски | 78 | 17 | 0 | 0 | 38 |
| УКУПНО | 201 | 29 | 0 | 1 | 97 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 12 | 6 | 3 | 10 |
| Женски | 0 | 3 | 8 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 3 | 15 | 14 | 4 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 8 | 2 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 3 | 4 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 9 | 5 | 4 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 7 | |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
- ^ "Полицијски гласник", Београд 1904. године
- ^ "Отаџбина", Београд 1896. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1899. године
- ^ "Правда", Београд 1938. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
