Јужнобачки управни округ
Јужнобачки управни округ | |
---|---|
Држава | Србија |
Регион | Војводина |
Историјске области | јужна Бачка, северни Срем |
Админ. центар | Нови Сад |
Површина | 4.016 km2 |
Становништво | 2011. |
— број ст. | 615.371 |
— густина ст. | 153,23 ст./km2 |
Позивни број | +381 (0)21 |
Општине и градови | 12 (+ 2 градске) Бач Бачка Паланка Бачки Петровац Беочин Бечеј Врбас Жабаљ Град Нови Сад (Нови Сад, Петроварадин) Сремски Карловци Србобран Тител Темерин |
Број насеља | 77 (16 градских и 61 сеоских) |
Званични веб-сајт |
Јужнобачки округ се налази у Панонској низији, у јужној Бачкој и северном Срему. Површина округа је 4.016 km² (18,7% територије Војводине, 4,5% територије Србије), где борави 615.371 становника (Попис из 2011).
Седиште округа је и административни центар Аутономне Покрајине Војводине, Нови Сад.
Законска регулатива
Република Србија уређена је Законом о територијалној организацији и локалној самоуправи, усвојеним у Народној Скупштини 24. јула 1991. године. Према овом Закону, основ територијалне организације и локалне самоуправе чине општине, градови и насељена места. Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним центрима државне власти.
У Републици Србији функционише 29 управних округа: Борски, Браничевски, Јабланички, Јужнобачки, Јужнобанатски, Колубарски, Косовски, Косовско-Митровачки, Косовско-Поморавски, Мачвански, Моравички, Нишавски, Пчињски, Пећки, Пиротски, Подунавски, Поморавски, Призренски, Расински, Рашки, Севернобачки, Севернобанатски, Средњобанатски, Сремски, Шумадијски, Топлички, Зајечарски, Западнобачки и Златиборски.[1]
Градови и општине
Јужнобачки управни округ са седиштем у Новом Саду, обухвата територију Града Новог Сада и општина: Бачки Петровац, Бачка Паланка, Сремски Карловци, Темерин, Тител, Беочин, Бечеј, Бач, Врбас, Жабаљ и Србобран.[1]
-
Градови и општине Јужнобачког округа
-
Градови и општине Јужнобачког округа
Површина у km² | Број насеља | Број становника према попису из 1991 | Број становника према попису из 2002 | Број становника према попису из 2011 | |
---|---|---|---|---|---|
Јужнобачки округ | 4.016 | 77 | 543.878 | 593.666 | 615.371 |
Бач | 365 | 6 | 16.559 | 16.268 | 14.405 |
Бачка Паланка | 579 | 14 | 58.037 | 60.966 | 55.528 |
Бачки Петровац | 158 | 4 | 15.293 | 14.681 | 13.418 |
Беочин | 186 | 8 | 14.693 | 16.086 | 15.726 |
Бечеј | 486 | 5 | 42.111 | 40.987 | 37.351 |
Врбас | 376 | 7 | 45.803 | 45.852 | 42.092 |
Жабаљ | 400 | 4 | 25.404 | 27.513 | 26.134 |
Нови Сад | 699 | 16 | 261.121 | 299.294 | 341.625 |
Србобран | 284 | 3 | 17.172 | 17.855 | 16.317 |
Темерин | 170 | 3 | 24.386 | 28.275 | 28.287 |
Тител | 262 | 6 | 15.896 | 17.050 | 15.738 |
Сремски Карловци | 51 | 1 | 7.403 | 8.839 | 8.750 |
Етничке групе
Етничка група |
попис 2002 | попис 2011 | ||
---|---|---|---|---|
Број | % | Број | % | |
Срби | 409.988 | 69,06% | 445.270 | 72,36% |
Мађари | 55.128 | 9,29% | 47.850 | 7,78% |
Словаци | 27.640 | 4,66% | 24.670 | 4,01% |
Црногорци | 17.340 | 2,92% | 11.378 | 1,85% |
Роми | 6.053 | 1,02% | 10.482 | 1,70% |
Хрвати | 12.040 | 2,03% | 10.022 | 1,63% |
Русини | 7.443 | 1,25% | 6.974 | 1,13% |
Југословени | 15.959 | 2,69% | 3.642 | 0,59% |
Укупно | 593.666 | 615.371 |
Култура
Прве српске основне школе подигнуте су у Бечеју и Змајеву 1703. године, а у Сремским Карловцима прва српска гимназија 1791. године.
У Новом Саду се налази седиште Матице српске, најстарије културно-научне установе српског народа. Матица српске је основана у Пешти, а у Нови Сад пресељена је 1864. године. У Новом Саду се налази и Српско народно позориште, подигнуто 1861. године.
Привреда
У Јужнобачком округу развијена је хемијска индустрија и прерада нафте, индустрија машина, алата и електропорцелана, текстилна индустрија, прехрамбена индустрија и грађевинарство. Од пољопривредних култура гаје се пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет и шећерна репа.
Види још
Референце
- ^ а б „Уредба о управним окрузима”. Параграф. Приступљено 24. 1. 2022.
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији” (PDF). Републички завод за статистику. Приступљено 24. 1. 2022.