Општина Србобран
Општина Србобран | |
---|---|
Зграда скупштине општине у Србобрану
| |
![]() Грб | |
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобачки |
Седиште | Србобран |
Становништво | |
Становништво | ![]() |
Географске карактеристике | |
Површина | 284 km2 |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Председник општине | Радивој Дебељачки (СНС) |
Веб-сајт | www.srbobran.rs |
Општина Србобран је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 284 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26460 ha, а на шумску 14 ha).
Седиште општине је град Србобран. Општина Србобран се састоји од 3 насеља. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 14.478 становника[2] (према попису из 2011. било је 16.317 становника).[3] У општини се налази 4 основних и 1 средња школа.
Општина Србобран је раскршће путева у пољопривредном подручју с трговином, угоститељством и индустријским погонима. На теренима канала и пољопривредном земљишту развијен је лов и риболов. У селу Турија одржава се традиционална туристичка манифестација „Кобасицијада“.
Географија[уреди | уреди извор]
Територија општине је низија, благо нагнута ка југу (од 96 метара до 80 метара апсолутне висине), на којој је свака стопа земљишта плодна и приступачна за обраду.
У геоморфолошком погледу на територији општине се разликују следеће целине: а) виша лесна зараван рашчлањена речицом Кривајом северно од Великог бачког канала и б) нижа лесна тераса јужно од Великог бачког канала. У педолошком саставу земљишта преовладују черноземи и ливадске црнице и једно је од најплоднијих у Европи. Клима је умерено-континентална са изражена четири годишња доба. Површинске воде у општини су: речица Криваја, Велики бачки канал, Бељанска бара и друге мање баре. Све воде се користе за наводњавање, а Велики бачки канал и за водни саобраћај. Одлике привреде општине Србобран проистичу из некадашњих и данашњих лизичко-географских и друштвено-економскихуслова. Захваљујући 26.621 хектару пољопривредних површина, пољопривреда је у општини одувек била главна грана привреде и битно је утицала на врсту и карактер занатства.
На број становника у општини Србобран, битног утицаја су имали ратови (смањивао се наталитет а повећавао морталитет становништва), као и погибије, миграције и епидемије заразних болести (колера и трбушни тифус). У оптини Србобран је остварен мали пораст становништва, знатно слабији од пораста становништва у Војводини, а нарочито од пораста у Бачкој. У последња три пописа после рата, изражена је тенденција смањења становништва у општини укупно, и у сва три насељена места појединачно.
Србобран, Турија и Надаљ су све до половине 18. века означавани као српска насеља. Чак и после колонизације Мађара, Немаца и осталих у бившој Аустроугарској, апсолутну већину становништва су чинили Срби. Колонизацијом становништва, већином мађарске народности, углавном је насељаван Србобран. Етничка структура становништва у општини Србобран, задржала се до данашњих дана с мањим одступањима, пошто насеља у општини Србобран нису насељавана колонистима после Другог светског рата. Милешево, насеље основано и изграђено после Првог светског рата, припадало је општини Србобран, али је после Другог светског рата, као насеље Радичевић, припојено општини Бечеј.
Етничка структура[уреди | уреди извор]
Сва три насељена места у општини имају већинско српско становништво.
Попис 2011.[уреди | уреди извор]
Познате личности[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022.
- ^ „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.