Општина Србобран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Србобран
Зграда општине у Србобрану.JPG
Зграда скупштине општине у Србобрану
Грб општине Србобран
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Јужнобачки округ
Становништво
Становништво Пад 16.317
Географске карактеристике
Површина 284 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Зоран Младеновић (СПС)
Веб-сајт Званична интернет презентација Србобрана

Општина Србобран је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 284 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26460 ha, а на шумску 14 ha).

Седиште општине је град Србобран. Општина Србобран се састоји од 3 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 16317 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,9‰, а број запослених у општини износи 3329 људи. У општини се налази 4 основних и 1 средња школа.

Општина Србобран је раскршће путева у пољопривредном подручју с трговином, угоститељством и индустријским погонима. На теренима канала и пољопривредном земљишту развијен је лов и риболов. У селу Турија одржава се традиционална туристичка манифестација „Кобасицијада“.

Географија[уреди]

Територија општине је низија, благо нагнута ка југу (од 96 метара до 80 метара апсолутне висине), на којој је свака стопа земљишта плодна и приступачна за обраду.

У геоморфолошком погледу на територији општине се разликују следеће целине: а) виша лесна зараван рашчлањена речицом Кривајом северно од Великог бачког канала и б) нижа лесна тераса јужно од Великог бачког канала. У педолошком саставу земљишта преовладују черноземи и ливадске црнице и једно је од најплоднијих у Европи. Клима је умерено-континентална са изражена четири годишња доба. Површинске воде у општини су: речица Криваја, Велики бачки канал, Бељанска бара и друге мање баре. Све воде се користе за наводњавање, а Велики бачки канал и за водни саобраћај. Одлике привреде општине Србобран проистичу из некадашњих и данашњих лизичко-географских и друштвено-економскихуслова. Захваљујући 26.621 хектару пољопривредних површина, пољопривреда је у општини одувек била главна грана привреде и битно је утицала на врсту и карактер занатства.

На број становника у општини Србобран, битног утицаја су имали ратови (смањивао се наталитет а повећавао морталитет становништва), као и погибије, миграције и епидемије заразних болести (колера и трбушни тифус). У оптини Србобран је остварен мали пораст становништва, знатно слабији од пораста становништва у Војводини, а нарочито од пораста у Бачкој. У последња три пописа после рата, изражена је тенденција смањења становништва у општини укупно, и у сва три насељена места појединачно.

Србобран, Турија и Надаљ су све до половине 18. века означавани као српска насеља. Чак и после колонизације Мађара, Немаца и осталих у бившој Аустроугарској, апсолутну већину становништва су чинили Срби. Колонизацијом становништва, већином мађарске народности, углавном је насељаван Србобран. Етничка структура становништва у општини Србобран, задржала се до данашњих дана с мањим одступањима, пошто насеља у општини Србобран нису насељавана колонистима после Другог светског рата. Милешево, насеље основано и изграђено после Првог светског рата, припадало је општини Србобран, али је после Другог светског рата, као насеље Радичевић, припојено општини Бечеј.

Мапа општине Србобран

Етничка структура[уреди]

Сва три насељена места у општини имају већинско српско становништво.

Попис 2002.[уреди]

Попис 2011.[уреди]

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
10.709 65,63 %
Мађари
  
3.387 20,76 %
Роми
  
629 3,86 %
Регионално опредељени
  
447 2,74 %
остали
  
998 6,11 %
неизјашњени
  
594 3,64 %
укупно: 16.317

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]