Општина Србобран

Општина Србобран;
	; Зграда скупштине општине у Србобрану
	; Грб
Основни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Седиште	Србобран
Становништво
Становништво	14.478 (2022)
Географске карактеристике
Површина	284 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине	Радивој Дебељачки (СНС)
Веб-сајт	www.srbobran.rs

Општина Србобран је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 284 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26460 ha, а на шумску 14 ha).

Седиште општине је град Србобран. Општина Србобран се састоји од 3 насеља. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 14.478 становника^[2] (према попису из 2011. било је 16.317 становника).^[3] У општини се налази 4 основних и 1 средња школа.

Општина Србобран је раскршће путева у пољопривредном подручју с трговином, угоститељством и индустријским погонима. На теренима канала и пољопривредном земљишту развијен је лов и риболов. У селу Турија одржава се традиционална туристичка манифестација „Кобасицијада“.

Географија[уреди | уреди извор]

Мапа општине Србобран

Територија општине је низија, благо нагнута ка југу (од 96 метара до 80 метара апсолутне висине), на којој је свака стопа земљишта плодна и приступачна за обраду.

У геоморфолошком погледу на територији општине се разликују следеће целине: а) виша лесна зараван рашчлањена речицом Кривајом северно од Великог бачког канала и б) нижа лесна тераса јужно од Великог бачког канала. У педолошком саставу земљишта преовладују черноземи и ливадске црнице и једно је од најплоднијих у Европи. Клима је умерено-континентална са изражена четири годишња доба. Површинске воде у општини су: речица Криваја, Велики бачки канал, Бељанска бара и друге мање баре. Све воде се користе за наводњавање, а Велики бачки канал и за водни саобраћај. Одлике привреде општине Србобран проистичу из некадашњих и данашњих лизичко-географских и друштвено-економскихуслова. Захваљујући 26.621 хектару пољопривредних површина, пољопривреда је у општини одувек била главна грана привреде и битно је утицала на врсту и карактер занатства.

На број становника у општини Србобран, битног утицаја су имали ратови (смањивао се наталитет а повећавао морталитет становништва), као и погибије, миграције и епидемије заразних болести (колера и трбушни тифус). У оптини Србобран је остварен мали пораст становништва, знатно слабији од пораста становништва у Војводини, а нарочито од пораста у Бачкој. У последња три пописа после рата, изражена је тенденција смањења становништва у општини укупно, и у сва три насељена места појединачно.

Србобран, Турија и Надаљ су све до половине 18. века означавани као српска насеља. Чак и после колонизације Мађара, Немаца и осталих у бившој Аустроугарској, апсолутну већину становништва су чинили Срби. Колонизацијом становништва, већином мађарске народности, углавном је насељаван Србобран. Етничка структура становништва у општини Србобран, задржала се до данашњих дана с мањим одступањима, пошто насеља у општини Србобран нису насељавана колонистима после Другог светског рата. Милешево, насеље основано и изграђено после Првог светског рата, припадало је општини Србобран, али је после Другог светског рата, као насеље Радичевић, припојено општини Бечеј.

Етничка структура[уреди | уреди извор]

Сва три насељена места у општини имају већинско српско становништво.

Попис 2011.[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2011.^[4]‍

Срби	10.709	65,63%
Мађари	3.387	20,76%
Роми	629	3,86%
Регионално опредељени	447	2,74%
остали	998	6,11%
неизјашњени	594	3,64%
укупно: 16.317

Познате личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022.
^ „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
^ Етничка структура након пописа 2011.

[Попис2022-1] „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022.

[2] „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.

[3] „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.

[4] Етничка структура након пописа 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]