Видинско царство

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Видинска Бугарска)
Видинско царство


Bulgaria Ivan Alexander (1331-1371).svg
Географија
Континент Европа
Регија Балканско полуострво
Главни град Видин
Друштво
Службени језик старословенски
Религија Православље
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1356.
 — Укидање 1396.
Земље претходнице и наследнице
Бугарске
Претходнице: Наследнице:
Coat of arms of the Second Bulgarian Empire.svg Друго бугарско царство Османско царство Fictitious Ottoman flag 1.svg
Coa Hungary Country History Lajos I (1370).svg Краљевина Угарска
Портал:Бугарска

Видинско царство је држава настала распадом Другог бугарског царства после смрти Јована Александра (13311371) и обухватала је делове данашње Бугарске, Србије и Румуније са седиштем у Видину. Основао ју је сам Александар 1356. године као засебну државу унутар бугарског царства коју је поверио на управу свом сину Јовану Страцимиру (1356—1397). Краљ Мађарске Лајош I (13421382) је 1365. године опсео Видин и после једномесечне опсаде заузео град, заробивши Страцимира и срушивши Видинско царство. Међутим Јован Александар је већ 1369. године повратио Видин вративши свог сина на власт, али је Страцимир морао да призна вазалне обавезе према Лајошу I чији је био заробљеник. Две године касније Александар је умро, а друго бугарско царство се и de facto распало на три самостална дела:

Српска катастрофа на Марици и напредовање Османлија на Балканском полуострву довели су Видинско царство 1388. године у вазалан однос са Отоманском империјом, а после Косовског боја (1389), слома Трновског царства (1395) и погубљења Страцимировог полубрата и османлијског вазала у Никопољу Шишмана постало је јасно да ће се Бајазит I (1389—1402) ускоро обрачунати и са самим Страцимиром и његовом државом. Због тога се он упустио у преговоре са хришћанским владарима о заједничкој акцији, превасходно са Жигмундом Луксембуршким (13871437) и када је 1396. године покренут крсташки поход против Османлија, Страцимир и Видинско царство су му се придружили. Сам поход је добро отпочео за хришћане који су продрли до Никопоља, али су ту до ногу потучени у тзв. Никопољској бици. Бајазит се после тога упутио ка Видину и крајем 1397. године дошао је пред град и позвао Страцимира да се преда, што је он и учинио, после чега је спроведен у Прусу/Бурсу у којој је ускоро и умро. Предајом Видина је престала да постоји бугарска држава у средњем веку, иако је Страцимиров син Константин владао неким деловима некадашње државе свога оца све до 1422. године као вазал Османског царства, али се његова област не сматра настављачем Видинског царства или другог бугарског царства.

Владари[уреди]

Замак Баба Вида, који се уздиже над градом, и је био кнежевска резиденција

Мађарске владавине (1365—1369)

  • Страцимир (друга влада), цар (1369—1396) (од 1393. године као титуларни цар Бугарске)
  • Константин, цар (1396—1418), син цара Страцимира

Отоманске владавине (1418—1454)

Види још[уреди]