Вукашин Мићуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВУКАШИН МИЋУНОВИЋ
Vukašin Mićunović.jpg
Вукашин Мићуновић
Датум рођења(1919-12-10)10. децембар 1919.
Место рођењаВелестово, код Цетиња
 Краљевина СХС
Датум смрти15. децембар 2005.(2005-12-15) (86 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
 Србија и Црна Гора
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чингенерал-мајор у резерви
Одликовања
Орден ратне заставе
Орден партизанске звезде
Орден Републике
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден рада са црвеном заставом
Орден за храброст
Орден за војне заслуге
Партизанска споменица 1941.

Вукашин Мићуновић (Велестово, код Цетиња, 10. децембар 1919Београд, 15. децембар 2005), књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. децембра 1919. године у Велестову, код Цетиња. Рано је остао без родитеља. Гимназију је учио на Цетињу, где се, заједно са старијим братом Вељком, укључио у омладински револуционарни покрет. У чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) примљен је 1934, а у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1939. године. После завршетка гимназије, студирао је филозофију у Београду. Током студија је активно учествовао у студентском револуционарном покрету.

После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, вратио се у родни крај, где је био један од организатора Тринаестојулског устанка у цетињском крају. У току рата је обављао разне војне и политичке дужности: секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Цетине; руководилац Политодјела Десете херцеговачке удране бригаде и 29. херцеговачке дивизије и политички комесар 29. дивизије.

Прослава ЈРМ 1951. године

После ослобођења Југославије, 1945. године, завршио је Вишу војну академију и потом је обављао разне одговорне дужности у Југословенској армији - био је помоћник начелника Главне политичке управе ЈА и политички комесар Југословенске ратне морнарице. Потом је демобилисан и у чину генерал-мајора произведен у резерву. После изласка из војске, обављао је разне друштвено-политичке дужности - био је секретар идеолошке Комисије Централног комитета Савеза комуниста Југославије, директор новинско-издавачког предузећа „Борба“, председник Савета за образовање и културу Савезног извршног већа и др. Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе и Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије. На Тринаестом конгресу СКЈ изабран је за члана Централног комитета СКЈ. Више пута је биран за народног посланика Савезне скупштине СФРЈ.

Његов брат Вељко, који је такође био учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник проглашен је за народног хероја Југославије.

Умро је 15. децембра 2005. године у Београду.

Публицистички рад[уреди]

Још као средњошколац, почео се бавити публицистиком и књижевним радом. Прве радове објавио је у београдској „Зори“ и вршачком „Новом средњошколцу“. Објавио је романе: „Ствари“, Цетиње 1956; „Око у око“, Београд 1959; „Година у ноћи“, Загреб 1963; „Претпоследњи“, Београд 1969; „На дами медаљон Београд“, 1971. и „Боловања“, Београд 1976; затим студију „Између културе и рада“, Београд 1972. године. Његова прозна дела су превођена на немачки, италијански и мађарски језик.

Аутор је сценарија за филмове: „Од монархије до републике“ и „Четрдесет година борбе“.

Награде и одликовања[уреди]

За свој књижвни рад 1977. године је награђен Тринаестојулском наградом Владе Социјалистичке Републике Црне Горе.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су: Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом, Орден за храброст, Орден за војне заслуге са златним мачевима.

Литература[уреди]