Драгослав Петровић Горски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДРАГОСЛАВ ПЕТРОВИЋ
Dragoslav Petrovic Gorski.jpg
Драгослав Петровић Горски
Датум рођења(1919-03-10)10. март 1919.
Место рођењаНиш
 Краљевина СХС
Датум смрти18. април 1996.(1996-04-18) (77 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
 СР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411979.
Чингенерал-пуковник
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Драгослав Петровић Горски (Ниш, 10. март 1919Београд, 18. април 1996), учесник Народноосолободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА друштвено-политички радник СР Србије и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. марта 1919. године у Нишу. Гимназију је завршио 1937. године у Крушевцу, а потом је уписао Војну академију у Београду, коју је завршио 1940. године и стекао чин коњичког потпоручника Војске Краљевине Југославије.

У току Априлскиог рата, са својим коњичким одредом, пружао активан отпор немачком окупатору све до капитулације 17. априла 1941. године. Повукао се преко Копаоника у Западну Србију и избегао заробљеништво.

Како није могао да се помири са капитулацијом земље, активно се укључује у Народноослободилачки покрет (НОП), где због исказаних способности постаје угледан партизански командант. За команданта Расинског партизанског одреда постављен је 1942. године. Под његовом командом одред је био један од најистакунтијих партизанскох јединица у Србији све до 1944. године. Формирањем бригада у Србији, постаје командант Друге јужноморавске бригаде, потом 4. српске бригаде. Под његовом командом априла 1944. године Немци су у Великој Ломници код Крушевца, претрпели највећи војнички пораз у Србији. У овој легендарној блиставој победи јединица НОБ погинуло је око 200 немачких војника, који су се припремали за десант на Дрвар.

Након ослобођења Југославије, наставио је професионалну каријеру као официр Југословеснке народне армије у којој је обављао више командних дужности међу копјима и команданта коњице ЈНА. Године 1962. је завршио Географски факултет у Београду и потом се налазио на челу Војно-географског института ЈНА у својству начелника. Био је начелник Катедре географије на Вишој војној академији у Београду. Пензионисан је 1979. године у чину генерал-пуковника.

Пензионерске дане је проводио у Београду. Био је веома активан друштвено-политички радник, који је свој друштвени ангажман нарочито испољавао у Крушевцу. Поред Добрице Ћосића идејни је творац „Свечаности Слободе“ које су се у Крушевцу као врхунска културно историјска манифестација од југословенског значаја обележава сваке године почев од Видовдана, 28. јуна па до Дана устанка народа Србије, 7. јула.

Умро је 18. априла 1996. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден ратне заставе и Орден братства и јединства са златним венцем. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди]