Канарска Острва

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 2. јун 2019. у 07:20; аутор: BokimBot (разговор | доприноси) (pravljenje sablona Cite book)
Канарска острва
Islas Canarias

Положај Канарских острва
Држава Шпанија
Админ. центарСанта Круз де Тенерифе и Лас Палмас де Гран Канарија
Службени језикшпански
ПредседникПаулино Риверо Бауте (CC)
Површина7.447 km2
Становништво2012.
 — број ст.2.218.344
 — густина ст.297,88 ст./km2
Број посланика
(конгрес/сенат)
15/13
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Канарска Острва (шп. Islas Canarias) су острва у Атлантском океану, 104 km западно од рта Хуби (шп. Juby) у јужном Мароку, и заједно чине једну аутономну покрајину Шпаније.[1][2] Чини их 12 острва и острваца са површине 7.273km², са највећим растојањем међу њима од 600 km. Седам острва је насељено: Тенерифе, Фуертевентура, Гран Канарија, Ланзароте, Ла Палма, Гомера и Јеро. На ових седам острва живи око 1,5 милиона становника, па је густина насељености око 200 ст/km². Ненасељена острва су: Алегранса, Грасиоса, Роке де Есте, Роке де Оесте, Монтања Клара, и Исла де Лобос. То су вулканска и планинска острва, са бројним кратерима, а посебно на острву Тенерифе. Канарски кратери спадају међу највеће на свету. На острву Тенерифе се налази и највиши врх Шпаније Пико де Теиде (шп. Pico de Teide, 3.718 m). Северне обале су изграђене од црног, сивог, црвеног и белог песка, док су беле плаже на источним острвима настале таложењем песка из Сахаре. Староседеоце Гуанче су у потпуности истребили шпански освајачи.

Острва

Гледано од запада ка истоку, Канарска острва чине Ел Иеро, Ла Палма, Ла Гомера, Тенерифе, Гран Канарија, Фуертевентура, Лансароте и Ла Грасиоса. Првих седам имају властиту администрацију док је Ла Грасиоса административно додељена острву Ланзароте. Поред тога, северно од Ланзаротеа су острвца Монтана Клара, Алегранза, Роке дел Есте и Роке дел Оесте. Североисточно од Фуертевентуре је острво Лобос.

Мапа острва
Острво Застава Главни град Површина (km²) Насељеност (2016)[3]
Ел Иеро Валверде 268,71 10.587
Фуертевентура Пуерто де Росарио 1.659,74 107.521
Гран Канарија Лас Палмас де Гран Канарија 1.560,10 845.195
Ла Гомера Сан Себастијан де ла Гомера 369,76 20.940
Лансароте Аресифе 845,94 145.084
Ла Палма Санта Круз де ла Палма 708,32 81.486
Тенерифе Санта Круз де Тенерифе 2.034,38 891.111

Клима

Клима је суптропска и пустињска, ублажена морем и лети ветровима. Постоје бројне микроклиме и класификације су углавном у опсегу од полупустињске од пустињске. Према Кепеновој класификацији клима,[4] највећи део Канарских острва има топлу пустињску климу са ознаком BWh. Такође постоје области супбтропске влажне климе која је под јаким утицајем океана у средишњим деловима острва Ла Гомера, Тенерифе и Ла Палма; где расту лаурисилвне шуме.

Клима аеродрома Гран Канарија 24m (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 20,8
(69,4)
21,2
(70,2)
22,3
(72,1)
22,6
(72,7)
23,6
(74,5)
25,3
(77,5)
26,9
(80,4)
27,5
(81,5)
27,2
(81)
26,2
(79,2)
24,2
(75,6)
22,2
(72)
24,2
(75,6)
Просек, °C (°F) 18,1
(64,6)
18,4
(65,1)
19,3
(66,7)
19,5
(67,1)
20,5
(68,9)
22,2
(72)
23,8
(74,8)
24,6
(76,3)
24,3
(75,7)
23,1
(73,6)
21,2
(70,2)
19,3
(66,7)
21,2
(70,2)
Минимум, °C (°F) 15,3
(59,5)
15,6
(60,1)
16,2
(61,2)
16,3
(61,3)
17,3
(63,1)
19,2
(66,6)
20,8
(69,4)
21,6
(70,9)
21,4
(70,5)
20,1
(68,2)
18,1
(64,6)
16,5
(61,7)
18,2
(64,8)
Количина падавина, mm (in) 25
(0,98)
24
(0,94)
13
(0,51)
6
(0,24)
1
(0,04)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
9
(0,35)
16
(0,63)
22
(0,87)
31
(1,22)
151
(5,94)
Дани са падавинама (≥ 1 mm) 3 3 2 1 0 0 0 0 1 2 4 5 22
Сунчани сати — месечни просек 184 191 229 228 272 284 308 300 241 220 185 179 2.821
Извор: World Meteorological Organization (UN),[5] Agencia Estatal de Meteorología[6]
Клима Санта Круза де Тенерифе 35m (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 21,0
(69,8)
21,2
(70,2)
22,1
(71,8)
22,7
(72,9)
24,1
(75,4)
26,2
(79,2)
28,7
(83,7)
29,0
(84,2)
28,1
(82,6)
26,3
(79,3)
24,1
(75,4)
22,1
(71,8)
24,6
(76,3)
Просек, °C (°F) 18,2
(64,8)
18,3
(64,9)
19,0
(66,2)
19,7
(67,5)
21,0
(69,8)
22,9
(73,2)
25,0
(77)
25,5
(77,9)
24,9
(76,8)
23,4
(74,1)
21,3
(70,3)
19,4
(66,9)
21,5
(70,7)
Минимум, °C (°F) 15,4
(59,7)
15,3
(59,5)
15,9
(60,6)
16,5
(61,7)
17,8
(64)
19,5
(67,1)
21,2
(70,2)
21,9
(71,4)
21,7
(71,1)
20,3
(68,5)
18,4
(65,1)
16,6
(61,9)
18,4
(65,1)
Количина кише, mm (in) 31,5
(1,24)
35,4
(1,394)
37,8
(1,488)
11,6
(0,457)
3,6
(0,142)
0,9
(0,035)
0,1
(0,004)
2,0
(0,079)
6,8
(0,268)
18,7
(0,736)
34,1
(1,343)
43,2
(1,701)
225,7
(8,887)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 8,0 7,2 6,9 5,5 2,9 0,9 0,2 0,8 2,7 6,1 8,8 9,4 59,4
Сунчани сати — месечни просек 178 186 221 237 282 306 337 319 253 222 178 168 2.887
Извор: Agencia Estatal de Meteorología[7]

Становништво

Демографија
1981.2011.
1.367.6462.082.655

Референце

Литература

Спољашње везе