Захумско-рашка епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија захумско-рашка
Српска православна црква
Основни подаци
Држава Црна Гора, Краљевина СХС
Сједиште Никшић
Основана 1878.
Укинута 1931.
Архијереј
Епархијски архијереј Нектарије Круљ (посљедњи)
Чин архијереја епископ
Титула архијереја епископ захумско-рашки
митрополит Висарион Љубиша, први епископ захумско-рашки
Захумско-рашки епископ Кирило Митровић
Захумско-рашки епископ Нектарије Круљ

Захумско-рашка епархија (ориг. Захумско-расијска епархија) била је епархија Митрополије црногорске у Књажевини и Краљевини Црној Гори од 1878. до 1918. године, а потом у Краљевини СХС. Поред ње постојала је још Цетињска архиепископија, а касније и Пећка епархија (од 1912). Од 1920. до 1931. налазила се у саставу обновљене Српске патријаршије.

Историја[уреди]

Након ослобођења дијела Старе Херцеговине и Горњег Полимља (1878), донијета је одлука да се од дијелова Херцеговачке епархије прикључених Кнежевини Црној Гори створи нова епархија, која је названа Захумско-рашком епархијом. За првог захумско-рашког епископа изабран је архимандрит Висарион Љубиша, који је хиротонисан 8. септембра 1878. године на Цетињу од стране митрополита Илариона Рогановића и бококоторског епископа Герасима Петрановића, који је управо тим поводом допутовао у Црну Гору. Стварањем ове епархије, у Црној Гори је успостављена црквена област састављена од двије епархије: Цетињске архиепископије и Захумско рашке епархије.

Након смрти митрополита Илариона Рогановића (1882), за новог црногорског митрополита изабран је управо захумско-рашки епископ Висарион Љубиша, након чега је за администратора Захумско-рашке епархије постављен архимандрит Митрофан Бан. Међутим, прије но што је дошло до његовог избора и посвећења за епископа у тој епархији, умро је митрополит Висарион Љубиша (1884), а на његово мјесто је изабран Митрофан Бан. Епархија је остала у режиму администрације све до 1908. године, када је новог епископа захумско-рашког изабран Кирило Митровић, који је хиротонисан 1909. године. Епархијом је управљао до 1920. године, када је премјештен за епископа бококоторског, а Епархија захумско-рашка је поново потпала под администрирање митрополита црногорско-приморског. Тек 1925. године, за новог епископа изабран је Нектарије Круљ, који је хиротонисан 1926. године. Управљао је овом епархијом до свог премјештања на другу дужност 1928. године. Потом је у епархији поново заведен режим администрирања. Такво стање је остало све до 1931. године, када је епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској.

Ова епархија је била састављена из свих племена која су се налазила на лијевој страни ријеке Зете. Сједиште Захумско-рашке епархије је било у манастиру Острогу односно у Никшићу. До њеног укидања (1931) сачињавала су је три намјесништва — никшићко, спушко и колашинско.[1]

Манастири[уреди]

Захумско-рашкој епархији припадали су следећи манастири:[2]

Епископи[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Члан 2. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1903)
  2. „Митрополија црногорско-приморска: Увод у шематизам”. Приступљено 30. 10. 2015. 

Литература[уреди]

  • Радослав Грујић, Захумско-рашка епархија, у: Народна енциклопедија, књ. 1, стр. 798.