Торонталско-тамишка жупанија
Торонталско-тамишка жупанија | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1919.—1922. | |||||||||||||
Положај жупаније у бившој покрајини Банат, Бачка и Барања | |||||||||||||
Главни град | Велики Бечкерек | ||||||||||||
Регија | Средња Европа | ||||||||||||
Земља | Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања | ||||||||||||
Становништво | 561.958 (1921) | ||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||
Статус | Бивша жупанија | ||||||||||||
Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1919. | ||||||||||||
• Укинуто | 1922. | ||||||||||||
|
Торонталско-тамишка жупанија (или Банатска жупанија) је била жупанија, односно управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919 - 1922. године.[1][2][3][4][5] Некадашњи простор ове жупаније данас је у саставу Србије и подељен је између АП Војводине (већи део) и Града Београда (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Велики Бечкерек (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине). Према попису из 1921. године, жупанија је имала 561.958 становника.[5]
Географски положај
[уреди | уреди извор]Торонталско-тамишка жупанија била је смештена у североисточном делу Краљевине СХС и обухватала је географску регију Банат. На западу јој је граница била река Тиса, а на југу Дунав. Источна, североисточна и северна граница нису биле природне, већ су одређене државном границом према Румунији и Мађарској.
Суседне административне јединице биле су Бачко-барањска жупанија (у Бачкој и Барањи, такође део покрајине Банат, Бачка и Барања) и Сремска жупанија (у Срему) на западу, као и Пожаревачки округ, Смедеревски округ и Београдски округ на југу.
Историја
[уреди | уреди извор]Торонталско-тамишка жупанија формирана је од делова ранијих жупанија, Торонталске и Тамишке, које су пре 1918. године биле административне јединице Краљевине Угарске у Аустроугарској, а након 1918. административне јединице покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.
1919. године, извршено је разграничење Краљевства СХС са Румунијом, чиме су подручја Торонталске и Тамишке жупаније подељена између ове две државе, а од делова ових жупанија који су остали у саставу Краљевства СХС формирана је нова Торонталско-тамишка жупанија.
Новом административном поделом Краљевине СХС 1922. године, уместо дотадашњих округа и жупанија формиране су области, а територија некадашње Торонталско-тамишке жупаније је подељена између Београдске и Подунавске области.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 1921. године, жупанија је имала 561.958 становника од чега:[5]
- 240.213 Срба и Хрвата
- 126.530 Немаца
- 98.471 Мађара
- 67.897 Румуна и Цинцара
- 17.595 Чехословака
- 2.321 Руса
- 2.112 Словенаца
На месном нивоу, Срби и Хрвати су чинили доминантно становништво у срезовима Велика Кикинда, Турски Бечеј, Велики Бечкерек, Ковачица, Алибунар, Бела Црква и Ковин, као и у градовима Велика Кикинда, Велики Бечкерек и Панчево, Немци су чинили доминантно становништво у срезовима Панчево, Зичифалва и Итебеј, као и у градовима Вршац и Бела Црква, Мађари су чинили доминантно становништво у срезу Турска Кањижа, док су Румуни чинили доминантно становништво у срезовима Вршац и Жомбољ.
По вероисповести било је 1921. године:
- 306.414 Православних
- 209.370 Римокатолика
- 39.226 Евангелиста
- 4.642 Јевреја
Управна подела
[уреди | уреди извор]Управна подела Торонталско-тамишке жупаније била је следећа:
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Сеоба у матицу: Оптирање Срба у Мађарској, 1920-1931 — Гојко Маловић — Google Књиге
- ^ "imala svog utjecaja i na prvotnu administrativnu podjelu Vojvodine od od 1918. do 1921. godine.1 Ta je administracija odgovarala upravo onoj tradicionalnoj mađarskoj podjeli...
- ^ Marulic — Google Књиге
- ^ Građa za istoriju naroda Vojvodine — Google Књиге
- ^ а б в http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1921/Pdf/G19214001.pdf
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.