Торонталско-тамишка жупанија

Торонталско-тамишка жупанија
Торонталско-тамишка жупанија
1919.—1927.
	; Торонталско-тамишка жупанија; (светло зелена)
Главни град	Велики Бечкерек
Званични језик(ци)	српски
Религија	православље, католицизам, протестантизам
Регија	Средња Европа
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања
Становништво	561.958 (1921)
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	1919.
• Укинуто	1927.
Претходник	Следбеник
	Торонталска жупанија (Краљевство СХС)
	Тамишка жупанија (Краљевство СХС)
Београдска област (Краљевина СХС)
Подунавска област (Краљевина СХС)

Торонталско-тамишка жупанија, такође позната и као Банатска жупанија, била је жупанија у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а постојала је у периоду од 1919. до 1927. године. Обухватала је југословенски део Баната. Седиште жупанијске управе налазило се у тадашњем Великом Бечкереку, односно Петровграду (данашњи Зрењанин). Настала је након повлачења нових државних граница током 1919. године, а формирана је спајањем делова дотадашњих жупанија: Торонталске, Тамишке и Карашко-северинске, који су припали Краљевини СХС. Простор ове жупаније данас је у саставу Србије и подељен је између АП Војводине (већи део) и Града Београд (мањи део).^[1]^[2]

Према попису из 1921. године, жупанија је имала 561.958 становника.^[3]

Географски положај

Торонталско-тамишка жупанија била је смештена у североисточном делу Краљевине СХС и обухватала је географску регију Банат. На западу јој је граница била река Тиса, а на југу Дунав. Источна, североисточна и северна граница нису биле природне, већ су одређене државном границом према Румунији и Мађарској.

Суседне административне јединице биле су Бачко-бодрошка жупанија (у Бачкој, такође део покрајине Банат, Бачка и Барања) и Сремска жупанија (у Срему) на западу, као и Пожаревачки округ, Смедеревски округ и Београдски округ на југу.

Историја

Торонталско-тамишка жупанија формирана је 1919. године од делова ранијих жупанија, Торонталске, Тамишке и малим делом Карашко-северинске, које су пре 1918. године биле административне јединице Краљевине Угарске у Аустроугарској, а након 1918. административне јединице покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.

Током 1919. године, извршено је разграничење Краљевства СХС са Румунијом, чиме су подручја Торонталске, Тамишке и Карашко-северинске жупаније подељена између ове две државе, а од делова ових жупанија који су остали у саставу Краљевства СХС формирана је нова Торонталско-тамишка жупанија.

Новом административном поделом Краљевине СХС 1922. године, уместо дотадашњих округа и жупанија формиране су области, а територија некадашње Торонталско-тамишке жупаније је подељена између Београдске и Подунавске области. Пошто се процес успостављања обласних самопуправа одвијао са закашњењем, Торонталско-тамишка жупанија је наставила да функционише све до 1927. године када је посебном уредбом коначно укинута.^[4]

Становништво

Према попису из 1921. године, жупанија је имала 561.958 становника од чега:^[3]

На месном нивоу, Срби и Хрвати су чинили доминантно становништво у срезовима Велика Кикинда, Турски Бечеј, Велики Бечкерек, Ковачица, Алибунар, Бела Црква и Ковин, као и у градовима Велика Кикинда, Велики Бечкерек и Панчево, Немци су чинили доминантно становништво у срезовима Панчево, Зичифалва и Итебеј, као и у градовима Вршац и Бела Црква, Мађари су чинили доминантно становништво у срезу Турска Кањижа, док су Румуни чинили доминантно становништво у срезовима Вршац и Жомбољ.

По вероисповести било је 1921. године:

Управна подела

Жупанија се 1921. године делила на 14 срезова,^[5] а након касније корекције државних граница управна подела Торонталско-тамишке жупаније била је следећа:

Срезови
Срез	Седиште
Алибунар	Алибунар
Бела Црква	Бела Црква
Велики Бечкерек	Велики Бечкерек
Велика Кикинда	Велика Кикинда
Вршац	Вршац
Жомбољ	Жомбољ
Зичифалва	Зичифалва
Итебеј	Српски Итебеј
Ковачица	Ковачица
Ковин	Ковин
Панчево	Панчево
Турска Кањижа	Турска Кањижа
Турски Бечеј	Турски Бечеј
Градови
Бела Црква
Велика Кикинда
Велики Бечкерек
Вршац
Панчево

Види још

Референце

Литература

Бјелица, Слободан (2022). „Административно-територијална организација војвођанског простора 1918-1941. године”. Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 16: 137—153. Архивирано из оригинала 14. 05. 2024. г. Приступљено 07. 12. 2025.
Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Ђурић, Драгиша М., ур. (1924). Претходни резултати пописа становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца: 31. јануара 1921. године. Београд: Дирекција државне статистике.
Кризман, Богдан (1967). „Београдско примирје од 13. новембра 1918.”. Зборник за друштвене науке. 47: 111—134.
Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.
Палић, Миленко (1964). „Преглед административно-територијалних промена у Војводини 1918-1941.”. Зборник за друштвене науке. 38: 125—162.

[FOOTNOTEПалић1964125-162-1] Палић 1964, стр. 125-162.

[FOOTNOTEБјелица2022137-153-2] Бјелица 2022, стр. 137-153.

[FOOTNOTEЂурић1924-3] а ^б Ђурић 1924.

[4] Уредба о ликвидацији Торонталско-тамишке и Бачко-бодрошке жупаније (Службене новине Краљевине СХС, од 26. априла 1927. године)

[5] Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, год. 1 (1921-1922), Загреб 1922, стр. 199.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]