Хрватска — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 125: | Ред 125: | ||
== Географија == |
== Географија == |
||
Хрватска је смештена између централне, јужне и источне Европе. Њен облик подесћа на [[потковица|потковицу]], а граничи се са [[Словенија|Словенијом]] на северо-западу, [[Мађарска|Мађарском]] на северу са [[Република Српска Крајина |Републиком Српском Крајином]]на југу и СБО на истоку [[Србија и Црна Гора|Србијом и Црном Гором]] на југу са [[Црна Гора|Црном Гором]] код [[Бока Которска|Боке Которске]]), [[Босна и Херцеговина|Босном и Хецеговином]] дуж [[река|реке]] [[ |
Хрватска је смештена између централне, јужне и источне Европе. Њен облик подесћа на [[потковица|потковицу]], а граничи се са [[Словенија|Словенијом]] на северо-западу, [[Мађарска|Мађарском]] на северу са [[Република Српска Крајина |Републиком Српском Крајином]]на југу и СБО на истоку [[Србија и Црна Гора|Србијом и Црном Гором]] на југу са [[Црна Гора|Црном Гором]] код [[Бока Которска|Боке Которске]]), [[Босна и Херцеговина|Босном и Хецеговином]] дуж [[река|реке]] [[СаваСаве]] и [[Италија|Италијом]] преко [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Мали део територије је одвојен од матице делом Босне и Херцеговине где је град [[Неум]]. |
||
[[Слика:Republika Hrvatska.JPG|thumb|200px|right]] |
[[Слика:Republika Hrvatska.JPG|thumb|200px|right]] |
||
Верзија на датум 9. мај 2005. у 22:09
| |||||
| |||||
| Службени језици | Хрватски и италијански језик у Истарској жупанији | ||||
| Главни град | Загреб | ||||
| Председник | Стјепан Месић | ||||
| Премијер | Иво Санадер | ||||
| Површина - Укупно |
124. по величини 56,542 km² | ||||
| Становништво |
117. по становништву 4.496.869 (Јул 2004.) | ||||
| Независност | 25. јуни 1991 | ||||
| Валута | Куна (KN) | ||||
| Временска Зона - току лета |
CET (UTC+1) CEST (UTC+2) | ||||
| Химна | Лијепа наша домовино | ||||
Република Хрватска је европска, балканска и медитеранска држава. Заузима већи део источне обале Јадранског мора. Главни град Хрватске је Загреб. Донедавно, Република Хрватска је била једна од република СФР Југославије.
Историја
Хрвати су првенствано Словенски народ, који је током 7. века емигрирао из подручја данашње Галиције (западнa Украјина и југоисточнa Пољска), и настанили се на територију између реке Драве на северу и реке Цетине на југу. Хрватска је тада била под јаким утицајем Франачког царства. Од франачких мисионара Хрвати ће примити хришћанство и тако ући у сферу Западне цркве - римокатоличанства. Хрватском ће испрва управљати кнежеви, а од 925. године краљеви. За краља Томислава (крунисан 925) и Петра Крешимира IV(1058-1074) биће на врхунцу моћи. За време Петра Крешимира IV Хрватска се шири према југу - Неретванска област (за чије становништво цар Константин Порфирогенит тврди да потиче од некрштених Срба). Након његове смрти долази да слабљења краљевине. Године 1097. краљ Петар ће погинути на Петровој Гори (до тада Гвозд) и долази до расула у држави. Агонију ће прекинути угарски краљ Коломан. Године 1102. Хрватска потпада под власт Мађара. Средином 15. века, Угарска је била угрожена од стране Отоманског царства што је довело до тога да Далмација постане део Венеције. Године 1526. дошло је битке на Мохачком пољу. Погинуће угарски краљ Лудовик II. Тиме су без краља остале Угарска, Чешка и Хрватска. 1. јануара 1527. Хрватски сабор ће за краља изабрати Фердинанда Хабзбурга. Тако Хрватска заједно са Угарском постаје дио Хабзбуршке монархије. Хабзбурзи су насељавали православне избеглице на опустеле територије Хрватске. Формираће Војну Крајину која ће допринети одбрани Монархије од Турака. Већина крајишких бораца биће православни Срби. Већ у 18. веку већи део Хрватске је ослобођен од Турске контроле.Истра, Далмација и Дубровник су постали део Хабзбуршке монархије између 1797. и 1815. Године 1867. биће склопљена Угарско-Хрватска нагодба. Хрватска ће остати разједињена. Уставно ће се звати: Троједна краљевина Хрватске, Славоније и Далмације. Хрватска, Славонија и Приморје припадаће Угарској, а Далмација Аустрији.
После Првог светског рата и пропасти Аустро-Уграске, у присуству представника Народног вијећа из Загреба и регента Александра биће проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Држава ће се звати Краљевини Срба Хрвата и Словенаца. Године 1929. промениће име у Краљевина Југославија) За време владавине краља Александра (1921-1934) долази до врхунца апсолутистички режим и самовоља краља. Хрватски историчари и политичари сматрају да се краљевом диктатуром подупире "великосрпски централизам". Током Другог сватског рата Југославија је била окупирана, а у Хрватској је завладао усташки режим. Хрватска се тада звала Независна држава Хрватска, скраћено НДХ. За време НДХ почињен је геноцид над српским, ромским и јеврејским становништвом. Највеће стратиште био је Јасеновац у ком је страдало велики број цивила, махом Срба. После победе савезника, Југославија је постала социјалистичко-федеративна република под снажном контролом Јосипа Броза Тита (Хрвата) и комунистичке партије. Године 1971. МАСПОКом (Хрватско пролеће), одређени број хрватских интелектуалаца је покушао отцепљење Хрватске од Југославије. Тито и партијски врх су сасекли могућу побуну и одцепљење.
Потом, Хрватска је прогласила независност од Југославије (1991). Божићним уставом из 1990. године Срби су постали национална мањина. Широм Хрватске долази до обрачуна српског становништва са хрватским. На територији некадашње Војне Крајине српско становништо је прогласило тзв. Српску аутономну област Крајину. После ће из ње настати тзв. Република Српска Крајина. Остатак ЈНА пружа подршку милитантним Србима. Долази до исељавања великог броја Хрвата са тих простора. 1995. почиње акција Хрватске војске под називом "Олуја". Влада Републике Српске Крајине је наредила евакуацију. Већина становника српске националности бежи у СР Југославију и Републику Српску. Преостала територија РСК - Источна Славонија, Барања и Западни Срем, 1998. су мирним путем укључени у правни поредак Хрватске.
Након смрти председника Фрање Туђмана (1991-1999. на власти), долази до постепеног повратка Срба у Хрватску уз помоћ програма разних невладиних организација и притиска међународне заједнице, нарочито Европске уније.
Хрватска је поднела захтев за чланство у Европску унију 2003. године, а лидери ЕУ су прихватили кандидатуру 2004. Преговори о приступању требали су почети почетком 2005, али су условљени изручењем хрватског генарала Анте Готовине Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију.
Политика
Од усвајања устава 1990, Хрватска је парламентарна демократија.
| Хрватска је чланица: |
| Уједињених нација |
| Савета Европе |
| ОЕБС-а |
| Пакта за стабилност |
| Остале организације |
Председник Хрватске (Predsjednik Republike) се бира сваке пете године. Он је уједно и врховни командант оружаних снага. Обавеза му је да врши састанке са премијером и представницима парламента. Има и одређену улогу у дефинисању спољне политике државе.
Хрватски парламент (Hrvatski Sabor) је законодавно тело које чини 160 посланика изабраних на то место на четити године. Заседања Сабора се одржава од 15. јануара до 15 Јула, и од 15. септембра до 15. децембра.
Влада Хрватске је вођена од стране председника Владе (премијера), који има два потпредседника и 14 мисистара различитих ресора. Влада је одговорна за располагање буџетом, примењивање закона и руковођење домаће и иностране политике републике
Хрватски правни систем се састоји од Врховног суда, Жупанијских судова и општинских судова. Уставни суд је одговоран за регуларно спорвођење устава.
Жупаније
Хрватска се састоји од 20 жупанија и једног града као посебне територијалне јединице.
Жупаније Хрватске су:
- Загребачка
- Карписнко-загорска
- Сисачко-мословачка
- Карловачка
- Вараждинска
- Копривничко-крижевачка
- Бјеловарско-билогорска
- Приморско-горанска
- Личко-сењска
- Вировитичко-подравска
- Пожешко-славонска
- Бросдко-посавска
- Задарска
- Осјечко-барањска
- Шибенско-книнска
- Вуковарско-сријемска
- Сплитско-далматинска
- Истарска
- Дубровачко-неретванска
- Међимурска
- Град Загреб*
- Погледајте: Списак градова у Хрватској
Географија
Хрватска је смештена између централне, јужне и источне Европе. Њен облик подесћа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северо-западу, Мађарском на северу са Републиком Српском Крајиномна југу и СБО на истоку Србијом и Црном Гором на југу са Црном Гором код Боке Которске), Босном и Хецеговином дуж реке СаваСаве и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије је одвојен од матице делом Босне и Херцеговине где је град Неум.
Хрватска је разнолика по својој конституцији терена, где су:
- ревнице, долине и реке на северном континенталном делу (централна Хрватска и Славонија, део Панонске низије);
- шумовите планине налазе у Лици и на Горском Котару, и на делу Динаре;
- стеновити предели на обалама Јадранског море (Истра и Далмација).
Хрватска има исто тако и разнолику климу. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-сентралном региону.
Економија
Хрватска економија је базира на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој. Туризам је најзначајнији и незамењиви извор прихода.
Бруто друштвени производ током 2002. године је износио 9800 $ или 42,7% просека Европске уније.
Хрватска економија је посткомунистичка. Касних 80-их, на почетку транзиције, њена позиција је била на завидном нивоу, али су рат и деидустрализација довели до значајног срозања.
Главни проблем је структуралана незапосленост праћена економским реформама. Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.
Држава има константни економски раст и припрема се за чланство у Европској унији која је најзначајнији трговински партнер.
Демографија
Популација Хрватске је стагнирала током последње декаде 20. века.
Хрватска је насељена већином Хрватима. У мањине се сврставају, Срби, Бошњаци, Мађари и други. Најдоминантнија релијија је Хришћанска (Римокатоличка, затим Православна), док су Исламски верници незнатна мањина, која се смањила нарочито после последњег грађанског рата.
Службени језик је хрватски језик, који спада у групу јужнословенских језика.
Култура
Хрватска култура је базирана на тридесетовековној дугој историји која је изнедрила велики број одличних индивидуалаца. Земља поседује шест градова који су под заштитом УНЕСКА и девет националних паркова; 3 Нобелове награде које су добили Хрвати (Иво Андрић се категорише као српски и хрватски писац).