Психоанализа
Психоанализа је један од најутицајнијих психолошких праваца настао крајем 19. века у Аустрији као реакција на стерилност и ограниченост класичне интроспективне психологије. Њен оснивач је Сигмунд Фројд. Термин психоанализа односи се на психотерапијску технику, из групе реконструктивних психотерапијских поступака. Фундаменталне теорије у склопу психоанализе су: учење о отпору и потискивању, о несвесном, о значају сексуалног и агресивног нагона и о важности раног развоја личности. Учење о потискивању и о несвесном је толико важно за психоанализу да се често назива „науком о несвесном”. Термин психоанализа, поред фундаменталне, означава и примењену психоанализу (нпр. психоанализа уметности, религије, књижевности итд.).
Садржај
Циљеви психоанализе[уреди]
- смањење ирационалних импулса и хтења код клијента и њихово стављање под контролу
- повећавање репертоара одбране и повећање еластичности одбране
- омогућавање клијенту да разуме своје потребе и учини их свеснијим
- адаптирање клијента на околину, као и на себе самога и на своје потребе
Школе[уреди]
- Фројдова психоанализа (класична, ортодоксна психоанализа)
- Ревидиране неофројдовске и нефројдовске школе:
Фројдова психоанализа[уреди]
Класична, Фројдова психоанализа је психотерапијски метод, који над клијентом врши адекватно едуковани терапеут, а којим се преко трансферне неурозе разоткрива несвесни конфликт у личности. Оригинална, непромењена Фројдова психоанализа се данас ретко користи.
Техника рада, трајање[уреди]
Психоанализи се могу подвргнути пацијенти старости 30-50 година, адекватног интелектуалног нивоа, јаког Ега. Сеансе трају 45 минута, а терапеут и клијент се састају 3-5 пута недељно. Терапеут, који у процесу едукације и сам пролази психоанализу (како би пре почетка рада са клијентима разрешио своје конфликте) треба да буде пасиван, неутралан, анониман у релацији са пацијентом. За време разговора пацијент лежи, а терапеут се налази иза њега. Током разговора клијент прича слободно све што му падне на памет (слободне асоцијације) а терапеут доводи изложено у везу са несвесним садржајима, анализирају се снови, као и рано значајно памћење и друго. Фројдова психоанализа траје 3-5 година, а некада и дуже. То је метода која нема инстант-решења.
Фазе Фројдове психоанализе[уреди]
- призивање несвесног материјала у свест
- асимилација и разрада материјала из претходне фазе од стране свесног Ега
Критике[уреди]
Критике Фројдове психоанализе, која се у оригиналној, непромењеној форми данас ретко користи односе се на све што се односи критика Фројдових идеја а и на дужину трајања, дужину едукације терапеута, итд
Види још[уреди]
- Сигмунд Фројд
- Карл Густав Јунг
- Сабина Шпилрајн
- Вилхелм Рајх
- Ерик Ериксон
- Жак Лакан
- Ерих Фром
- Алфред Адлер
- Едипов комплекс
- Ментализација
- Целовитост објекта
- Константност објекта
- Толеранција на фрустрацију
- Толеранција на амбиваленцију
Литература[уреди]
- Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.
- Фројд, Сигмунд (2015). Нацрт психоанализе. Београд-Подгорица: Нова књига. ISBN 978-86-6369-024-0.
Спољашње везе[уреди]
![]() |
Психоанализа на Викимедијиној остави. |