Психоанализа

Психоанализа је један од најутицајнијих психолошких праваца настао крајем 19. века у Аустрији као реакција на стерилност и ограниченост класичне интроспективне психологије. Њен оснивач је Сигмунд Фројд. Термин психоанализа односи се на психотерапијску технику, из групе реконструктивних психотерапијских поступака. Фундаменталне теорије у склопу психоанализе су: учење о отпору и потискивању, о несвесном, о значају сексуалног и агресивног нагона и о важности раног развоја личности. Учење о потискивању и о несвесном је толико важно за психоанализу да се често назива „науком о несвесном”. Термин психоанализа, поред фундаменталне, означава и примењену психоанализу (нпр. психоанализа уметности, религије, књижевности итд.).

Циљеви психоанализе

• смањење ирационалних импулса и хтења код клијента и њихово стављање под контролу
• повећавање репертоара одбране и повећање еластичности одбране
• омогућавање клијенту да разуме своје потребе и учини их свеснијим
• адаптирање клијента на околину, као и на себе самога и на своје потребе

Школе

• Фројдова психоанализа (класична, ортодоксна психоанализа)
• Ревидиране неофројдовске и нефројдовске школе:
  • Карен Хорнај
  • Саливен
  • Објектно-релациона теорија
  • Индивидуална психологија
  • Аналитичка психологија
  • Лаканска психоанализа

Фројдова психоанализа

Класична, Фројдова психоанализа је психотерапијски метод, који над клијентом врши адекватно едуковани терапеут, а којим се преко трансферне неурозе разоткрива несвесни конфликт у личности. Оригинална, непромењена Фројдова психоанализа се данас ретко користи.

Техника рада, трајање

Психоанализи се могу подвргнути пацијенти старости 30-50 година, адекватног интелектуалног нивоа, јаког Ега. Сеансе трају 45 минута, а терапеут и клијент се састају 3-5 пута недељно. Терапеут, који у процесу едукације и сам пролази психоанализу (како би пре почетка рада са клијентима разрешио своје конфликте) треба да буде пасиван, неутралан, анониман у релацији са пацијентом. За време разговора пацијент лежи, а терапеут се налази иза њега. Током разговора клијент прича слободно све што му падне на памет (слободне асоцијације) а терапеут доводи изложено у везу са несвесним садржајима, анализирају се снови, као и рано значајно памћење и друго. Фројдова психоанализа траје 3-5 година, а некада и дуже. То је метода која нема инстант-решења.

Фазе Фројдове психоанализе

• призивање несвесног материјала у свест
• асимилација и разрада материјала из претходне фазе од стране свесног Ега

Критике

Критике Фројдове психоанализе, која се у оригиналној, непромењеној форми данас ретко користи односе се на све што се односи критика Фројдових идеја а и на дужину трајања, дужину едукације терапеута, итд

Види још

• Сигмунд Фројд
• Карл Густав Јунг
• Сабина Шпилрајн
• Вилхелм Рајх
• Ерик Ериксон
• Жак Лакан
• Ерих Фром
• Алфред Адлер
• Едипов комплекс
• Ментализација
• Целовитост објекта
• Константност објекта
• Толеранција на фрустрацију
• Толеранција на амбиваленцију

Литература

• Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.
• Фројд, Сигмунд (2015). Нацрт психоанализе. Београд-Подгорица: Нова књига. ISBN 978-86-6369-024-0. 

Спољашње везе

• Београдско психоаналитичко друштво
• Психоанализа
• О Мелани Клајн