Хенри Сиџвик
Хенри Сиџвик | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 31. мај 1838. |
Место рођења | Скиптон, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 28. август 1900.62 год.) ( |
Место смрти | Кембриџ, Уједињено Краљевство |
Образовање | Тринити колеџ, Rugby School |
Хенри Сиџвик (енгл. Henry Sidgwick; Скиптон, 31. мај 1838 — Кембриџ, 28. август 1900) био је енглески филозоф утилитариста.[1] Био је члан Метафизичког друштва и заговорник доступности високог образовања женама.
Сиџвик је рођен у Скиптону у Јоркширу. Изабран је за професора филозофије морала на Кембриџу 1883. године и на овом положају је био до краја живота. Имао је прилику да се креће у енглеском високом друштву свога времена па су његове идеје биле широко заступљене а књижевна дела радо читана. Пошто се залагао за доступност високог образовања женама био је један од оснивача Њунам колеџа, првог колеџа за жене на универзитету у Кембриџу. Био је и оснивач филозофског часописа Mind.
На Сиџвикову филозофију су утицали осниван утилитаризма Џереми Бентам и енглески филозоф и економски теоретичар Џон Стјуарт Мил. Његова најзначајнија дела су The Methods of Ethics[2] из 1874. године и Elements of Politics из 1891. године у коме је покушао да примени идеје утилатеризма на проблеме политичке теорије.[3] Његове филозофске идеје утицале су, између осталих и на Питера Сингера и Р. М. Хера
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bryce, James Bryce (1903). Studies in contemporary biography /. New York,.
- ^ Schultz, Bart (2009) [2004]. Henry Sidgwick - Eye of the Universe: An Intellectual Biography. Cambridge University Press.
- ^ Sidgwick, Henry (1981). The Methods of Ethics. Indianapolis: Hackett Publishing Company. ISBN 978-0915145287.