Хондурас

Република Хондура
*República de Honduras* (шпански)
Република Хондура; República de Honduras (шпански)
	Застава Грб
	Крилатица: Libre, Soberana e Independiente; (Слобода, суверенитет и независност)
	Химна: Himno Nacional de Honduras; Национална химна Хондураса
Главни град	Тегусигалпа
Службени језик	шпански
Владавина
Облик државе	Република
— Председник	Хуан Орландо Хернандез
— Потпредседник	Рикардо Алварез Аријас
— Председник Народног конгреса	Маурисио Олива
Историја
Стварање и независност	‍
— Независност од Шпаније	1821.
— Призната	1823.
Географија
Површина	‍
— укупно	112.492 km2 (102)
— вода (%)	Занемарљиво
Становништво	‍
— 2017.	9,038,741 (94)
— 2000.	6.975.204
— густина	80,35 ст./km2 (128.)
Економија
БДП / ПКМ	≈ 2005
— укупно	$32.725 милијарди (107.)
— по становнику	$4.268 (124.)
Валута	лемпира
— код валуте	HNL
Остале информације
Временска зона	UTC UTC-6
Интернет домен	‍.hn‍
Позивни број	+504

Хондурас, званично Република Хондурас (шп. República de Honduras), држава је у Средњој Америци^[2] са 7,2 милиона становника (2005) и главним градом Тегусигалпа. На западу се граничи са Гватемалом, на југу са Салвадором, на југоистоку са Никарагвом, а северно од Хондураса, преко пута Хондураског залива налази се Белизе.

Историја

Пре доласка белаца подручје Хондураса је део подручја средњоамеричких индијанских култура. У заоадном делу развијала се култура Маја. Кристифор Колумбо се искрцао на обалу земље 1502. и дао јој име Хондурас, што на шпанском језику значи дубине, према дубокој води уз обалу. Шпански освајачи под вођством Кортеза долазе 1524. Од тада до 1821. Хондурас припада Шпанији. Кратко време је у саставу Сједињених држава Средње Америке. Распадом те уније 1840. постаје самостална држава.

Током друге половине 20. века, Хондурас је често био под влашћу војних хунти, до слободних избора 1982.

Године 1998. Хондурас је погодио ураган Мич, који је однео 5.600 људских живота и направио материјалну штету од скоро милијарду америчких долара.

Географија

Хондурас се налази на најширем делу средњеамеричког земљоуза. На северу је обала Карипског мора (644 km). Овде се простире обалско подручје река, лагуна и мочвара које иде до 70 km у дубину копна. На југу је краћа обала Пацифика (124 km). Од истока ка западу простире се планински ланац испресецан токовима река. Највише узвишење је Серо Ел Питал са 2870 m висине. У Заливу Фонсека на југозападу, налазе се бројна вулканска острва. У долинама карипске обале су плантаже банана. Највећи део становништва живи на западу земље и у департману Кортес.

Клима

У Хондурасу влада тропска клима, која је умерена у вишим пределима. Карипска обала је стално влажна и ту су просечне годишње температуре око 25 °C. Обала Пацифика је сува у време зима, а просечна температура износи 29 °C. У вишим пределима умерене климе температуре су око 20 °C. Кишна сезона траје од маја до октобра, а на карипској обали траје целе године (2.540 милиметара годишње).

Воде

Највећи део река Хондураса се улива у Карипско море. Рио Патука, дуга 320 km, и Рио Улуа, дуга 240 km, су најдуже реке земље. Рио Негро и Рио Коко чине границу са Никарагвом. Највеће језеро је Јојоа (285 km²).

Природа

Хондурас се одликује очуваним тропским шумама и богатством биосфере. Познат је очувани систем коралних спрудова око хондураских острва у Карипском мору („Иљас де ла Баија“). Брзи раст становништва, сеча шума, индустријско загађење и туризам су претња очувању природе.

Око 48,1 % територије је под шумама. Биорезерват Рио Платано је са 5.000 km² најзначајнији национални парк у земљи. Он је 1982. стављен на УНЕСКО листу Светске баштине. Око 10% површина су заштићени резервати природе.

У приобалним подручјима расту шуме мангрова и палми.

У Хондурасу живе бројне животињске врсте, попут: инсеката, крокодила, змија, рептила, птица, медведа, јелена, мајмуна, вукова и којота. Ту су и дивље мачке: јагуари, пуме и оцелоти.

Привреда

Хондурас спада у најсиромашније и најнеразвијеније државе Латинске Америке. Економију углавном чини пољопривреда, а највећу извозну вредност има производња кафе. Некадашња друга по величини извозна грана, извоз банана, уништена је 1998. у урагану. До 2000. је производња обновљена на 57% пређашње вредности. Од осталих производних делатности важан је узгој ракова. Хондурас поседује шумска и минерална богатства, али ширење пољопривредних површина спаљивањем наставља угрожавати шуме.

Становништво

Становништво углавном чине потомци мешанаца индијанског становништва и европских досељеника (местици) којих има 80%. Индијанаца има 7%, црнаца и мулата 2%, те белаца 1%. 175.400 држављана Хондураса говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је гарифуна (146.000).^[3] Према вероисповести преовладавају католици (87%) и протестанти (10%).

Просечна старост у Хондурасу је 2002. била 18,8 година а просечна дужина живота 66,7 година. Око 25% становништва преко 15 година је неписмено.

Један од највећих здравствених проблема Хондураса је распрострањеност сиде.

Градови

Главни и највећи град Хондураса са 1,09 милиона становника (стање 2001) је Тегусигалпа, која се налази на југу земље у планинској области поред Пацифика. Највећи град севера земље је Сан Педро Сула (491.000 становника), на 40 km од обале Карипског мора. Три међународна аеродрома се налазе у ова два града и у граду Ла Сеиба (111.000 становника), који са местом Пуерто Кортес (36.000 становника) чини две најважније карипске луке земље.

Административна подела

Територија Хондураса се административно дели у 18 департмана. Највећи по површини је Оланхо, а по становништву Франсиско Морасан, где се налази главни град Тегусигалпа. Најмањи департман по површини и по броју становника је Иљас-де-баија.