Fruktooligosaharid

Fruktooligosaharid (FOS, oligofruktoza, oligofruktan) je oligosaharid fruktana. On se koristi kao alternativni zaslađivač. FOS manifestuje nivoe slatkoće koji imaju 30 i 50 posto slatkoće šećera.^[1] On se javlja u prirodi. Komercijalna primena je razvijena tokom 1980-tih u odgovoru na potražnju za zdravijom hranom sa manjom kalorijskom vrednošću.

Hemija[уреди | уреди извор]

Dve različite klase fruktooligosaharidnih smeša se industrijski proizvode. One su bazirane na degradaciji inulina ili procesima transfruktozilacije.

FOS se može proizvesti degradacijom inulina, ili polifruktoze, polimera D-fruktoznih monomera vezanih β(2→1) vezama sa terminalno α(1→2) vezanom D-glukozom. Stepen polimerizacije inulina je u opsegu od 10 do 60. Inulin se može enzimatski ili hemijski degradirati do smeše oligosaharida sa opštom strukturom Glu-(Fru)_n (GF_n) i Fru_m (F_m), gde su n i m u opsegu od 1 do 7. Taj proces se u izvesnoj meri javlja u prirodi, te se ti oligosaharidi mogu naći u velikom broju biljki, posebno u jerusalimskoj artičoki i u cikoriji. Glavne komponente komercijalnih proizvoda su kestoza (GF2), nistoza (GF3), fruktozilnistoza (GF4), bifurkoza (GF3), inulobioza (F2), inulotrioza (F3), i inulotetraoza (F4).

Druga klasa fruktooligosaharida se priprema putem transfruktozilacije β-fruktozidazom iz Aspergillus niger na saharoznom supstratu. Rezultujuća smeša ima opštu formulu GF_n, sa n i opsegu od 1 do 5. U suprotnosti sa FOS derivatima iz inulina, nisu prisutne samo β(1→2) veze nego se i druge veze javljaju, mada u manjoj meri.^[2]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Joseph O'Neill (1. 6. 2008). „Using inulin and oligofructose with high-intensity sweeteners”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2012. г. Приступљено 14. 7. 2012.
^ Hartemink, R.: Prebiotic effects of Non-digestible oligo- and polysaccharides. PhD thesis, Wageningen University, the Netherlands, 1999, 218 p. ISBN 90-5808-051-X.

Vidi još[уреди | уреди извор]

[1] Joseph O'Neill (1. 6. 2008). „Using inulin and oligofructose with high-intensity sweeteners”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2012. г. Приступљено 14. 7. 2012.

[2] Hartemink, R.: Prebiotic effects of Non-digestible oligo- and polysaccharides. PhD thesis, Wageningen University, the Netherlands, 1999, 218 p. ISBN 90-5808-051-X.

[1]

[2]