Малтоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Малтоза
Maltose
Isomaltose
Називи
IUPAC назив
2-(hydroxymethyl)-6-[4,5,6-trihydroxy-2-(hydroxymethyl)oxan-3-yl]oxyoxane-3,4,5-triol
Други називи
4-O-α-D-Glucopyranosyl-D-glucose
Isomaltose
6-O-α-D-Glucopyranosyl-D-glucose
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.651
MeSH Maltose
Својства
C12H22O11
Моларна маса 342.30 g/mol
Агрегатно стање бели прах или кристали
Густина 1.54 g/cm3[3]
Тачка топљења 160–165 °C (анхидрат)
102-103 °C (монохидрат)
1.080 g/mL (20 °C) у води [3]
Хирална ротација [α]D +140.7º (H2O, c = 10) [4][4]
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Малтоза, је дисахарид изграђен од две јединице глукозе спојене α(1→4) везом. Други је члан важне биохемијске серије глукозних ланаца. Додатак још једне јединице глукозе даје малтотриозу, док је ланац четири глукозе малтотетроза, итд.[5] Даље додавање даје декстрине, који се такоже називају малтодекстринима, и коначно скроб.

Малтоза се хидролизом може разложити на два молекула глукозе. У живим организмима, ензим малтаза ово постиже врло брзо.[6] У лабораторији загревање са јаком киселином неколико минута постиже исти ефекат.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 MSDS за малтозу монохидрат Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2006), Приступљено 12. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  5. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  6. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 647. ISBN 0781744431. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]