Маноза
Идентификација | |
---|---|
MeSH | Mannose |
Својства | |
C6H12O6 | |
Моларна маса | 180,156 g mol-1[3] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Маноза је шећер мономер хексозне серије угљених хидрата. Маноза улази у ток метаболизма угљених хидрата фосфорилацијом и конверзијом у фруктозу-6-фосфат.[4]
Маноза се може добити оксидацијом манитола. Корен обе ове речи је мана, што је у Библији храна коју је Бог дао Израелитима током њиховог путовања на Синајском полуострву. Мана је слатки секрет неколико врста дрвеђа и жбунова, као што је fraxinus ornus.
За D-манозу, која се појављује у одређеном воћу, као што су благовњаче , је показано да спречава лепљење бактерија за ткива уринарног тракта и бешике. Међутим, није утврђена количина и концентрација сока од благовњаче, као ни дужина конзумације, неопходна да се спрече инфекције уринарног тракта. У најбољем случају, може се сматрати да сок од благовњача има минималан ефекат, али је неопходно да се сакупи још научних података.[5].
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Schaeffer, Anthony J. M.D. "Cranberry Juice and Urinary Tract Infection." The Journal of Urology. Volume 173(1), January 2005, pp. 111-112. Accession Number: 00005392-200501000-00038