Маноза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маноза
Mannose structure.svg
Идентификација
MeSH Mannose
Својства
C6H12O6
Моларна маса 180.156 g mol-1[1]
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Маноза је шећер мономер хексозне серије угљених хидрата. Маноза улази у ток метаболизма угљених хидрата фосфорилацијом и конверзијом у фруктозу-6-фосфат.[2]

Маноза се може добити оксидацијом манитола. Корен обе ове речи је мана, што је у Библији храна коју је бог дао Израелитима током њиховог путовања на Синајском полуострву. Мана је слатки секрет неколико врста дрвеђа и жбунова, као што је fraxinus ornus.

За D-манозу, која се појављује у одређеном воћу, као што су благовњаче , је показано да спречава лепљење бактерија за ткива уринарног тракта и бешике. Међутим, није утврђена количина и концентрација сока од благовњаче, као ни дужина конзумације, неопходна да се спрече инфекције уринарног тракта. У најбољем случају, може се сматрати да сок од благовњача има минималан ефекат, али је неопходно да се сакупи још научних података.[3].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  2. David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  3. Schaeffer, Anthony J. M.D. "Cranberry Juice and Urinary Tract Infection." The Journal of Urology. Volume 173(1), January 2005, pp 111-112. Accession Number: 00005392-200501000-00038

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]