Celobioza

Из Википедије, слободне енциклопедије
Celobioza
Celobioza
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
DrugBank
KEGG[1]
Svojstva
C12H22O11
Molarna masa 342,30 g·mol−1
12 g/100mL
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Celobioza je disaharid sa formulom [HOCH2CHO(CHOH)3]2O. Celobioza se sastoji od dva molekula glukoze povezana β(1→4) vezom. Ona se može enzimatski hidrolizovati do glukoze. Hiroliza alternativno može da bude posredovana kiselinom.[4]. Celobioza sadrži osam slobodnih alkoholnih (OH) grupa, jednu acetalnu vezu i jednu hemiacetalnu vezu, koje doprinose jačim inter- i intra-molekulskim vodoničnim vezama. Ona se može dobiti enzimatskom ili kiselinskom hidrolizom celuloze i celulozom bogatih materijala kao što su pamuk, juta, i papir.

Tretmanom celuloze sa acet anhidridom i sumpornom kiselinom, dobija se celobiozni oktoacetat, koji ne može da formira vodonične veze i koji je stoga rastvoran u nepolarnim organskim rastvaračima.[5]

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Dadach Zin-Eddine; Pinto Q. JOSé-Henrjque; Serge Kaliaguine (1994). „Acid hydrolysis of cellulose. part ii: Stochastic simulation using a monte carlo technique”. The Canadian Journal of Chemical Engineering. 72 (1): 106—112. 
  5. Braun, G. (1943). „α-Cellobiose Octaacetate” (PDF). Organic Syntheses. Collected Volume 2: 124.  and Braun, G. (1937). „α-Cellobiose Octaacetate”. Organic Syntheses. 17: 36. 

Spoljašnje veze[уреди]