Turakovi
Turakovi i srodinici | |
---|---|
Gvinejski turako (Tauraco persa) u volariju Rajske ptice, Južna Afrika | |
Naučna klasifikacija | |
Domen: | Eukaryota |
Carstvo: | Animalia |
Tip: | Chordata |
Klasa: | Aves |
Kladus: | Otidimorphae |
Red: | Musophagiformes Seebohm, 1890 |
Porodica: | Musophagidae Lesson, 1828 |
Rodovi | |
Sinonimi | |
|
Turakovi sačinjavaju ptičiju familiju Musophagidae (doslovno „bananožderi”), koja obuhvata ptice koje se hrane plantanime i one u rodu Corythaixoides. U južnoj Africi su ove ptice uglavnom poznate kao lorije. One su poluzigodaktilne - četvrti (spoljni) nožni prst može se pomerati napred-nazad. Drugi i treći nožni prst, koji su uvek usmereni prema napred, spojeni su kod nekih vrsta. Musofagidi često imaju istaknute kreste i duge repove; turakovi su poznati po čudnim i jedinstvenim pigmentima koji im daju njihovo živo zeleno i crveno perje.
Tradicionalno, ova grupa je bila udružena sa kukavicama iz reda Cuculiformes, ali Sibli-Ahlkvistova taksonomija podiže ovu grupu do punog red Musophagiformes. Predloženo je da se oni povezuju hoacine sa ostalim postojećim pticama,[1] ali to je kasnije osporeno.[2] Nedavne genetske analize snažno su podržale rangiranje reda Musophagiformes.[3][4][5]
Musophagidae su jedna od retkih porodica ptica endemskih za Afriku,[6] kao što je slučaj i sa mišjakinjom, Colliidae. Sve vrste su frugivorne, mada one jedu i lišće, pupoljke i cvetove. Smokve su važan deo njihove ishrane. Ove ptice imaju zaobljena krila i duge repove i snažne noge, što ih čini slabinim letačima, ali dobrim trkačima.[6]
Morfologija
[уреди | уреди извор]Većina turakova su ptice srednje veličine - izuzetak je veliki plavi turako - sa dugim repovima i kratkim, zaobljenim krilima. One rastu u opsegu dužina od 40 do 75 cm (16—30 inča). Let im je slab, ali one su snažni penjači i sposobne su da se kreću po granama i kroz vegetaciju. Mlade ptice imaju kandže na krilima koje im pomažu da se penju.[7][8][9] One imaju jedinstven raspored stopala, gde se četvrti nožni prst može dovesti do stražnjeg dela stopala, gde gotovo dodiruje prvi nožni prst, ili se može izvući tako da je blizu drugog i trećeg. Uprkos ovoj fleksibilnosti, nožni prst se obično drži pod pravim uglom u odnosu na osovinu stopala.[10]
Evolucija i sistematika
[уреди | уреди извор]Fosilni rod Veflintornis[11] je poznat iz srednjeg miocena u Griv-Sen-Albanu (Francuska). Osnovan je kao Apopempsis od Pirsa Brodkorba 1971. godine, ali ovo je preokupirano Šenklingovom upotrebom tog imena iz 1903. godine za neke insekte. „Apopempsis” africanus (rani miocen Kenije) takođe može pripadati tamo.[12]
Za rano eocenski rod Promusophaga u početku se verovalo da je najstariji zapis o turakovima; na kraju je utvrđeno da se radi o dalekom rođaku noja i sada je u porodici nojevki Lithornithidae. Filholornis iz kasnog eocena ili ranog oligocena u Francuskoj povremeno se smatra musofagidom, ali njegove relacije su uvek bile sporne. U novije vreme se uglavnom više ne smatra turakom i sinonimno je predstavljen kao pretpostavljenim ždral Talantatos, mada je neizvesno da li će to postati široko prihvaćeno.[12]
Filogenetska analiza koju je sprovela kompanija Fild & Sjang (2018) pokazala je da je eocenska (vasačijanska) vrsta Foro panarium, poznata iz fosilnog nalazišta formacije Zelene reke (Vajoming, Sjedinjene Države), bio matični turako.[13]
Filogenija
[уреди | уреди извор]IOC Svetski spisak ptica (verzija 10.1) prepoznaje 23 vrste turakova u šest rodova.[14] Međutim, filogenetska analiza Perktasa et al (2020) utvrdila je da je rod Tauraco polifilski i predložena je revidirana klasifikacija zasnovana na molekularnoj, morfološkoj i biogeografskoj analizi.[15] Ova studija prepoznala je 33 taksona na nivou vrste u sedam rodova što odgovara glavnim kladama. Sledeće filogenetsko stablo zasnovano je na ovom predlogu i koristi njihova predložene imena rodova i vrsta.[15]
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Notes:[15]
- ^ Predložena je šira definicija Crinifer, jer je Corythaixoides leucogaster svrstan sa Crinifer vrstama umesto sa drugim Corythaixoides vrstama.
- ^ а б в г д Predložene vrste su podeljene po principu filogenetskih vrsta.
- ^ Predložena je promocija bivših podvrsta u nove vrsta jer je utvrđeno da je Tauraco schuettii polifiletičan.
- ^ Predložena je promocija bivših podvrsta u nove vrsta jer je utvrđeno da je Tauraco livingstonii polifiletičan.
- ^ а б в Predložene vrste dele Tauraco schalowi kompleks u četiri vrste na bazi principu filogenetskih vrsta.
- ^ Predloženo je priznavanje roda Proturacus za kladu sa Tauraco bannermani, Tauraco erythrolophus i Tauraco leucolophus.
- ^ Predloženi su rodovi za bivše Taurico vrste
- ^ Predložen je rod za kladu bivših Taurico i Ruwenzorornis vrsta
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Hughes & Baker (1999)
- ^ Sorenson et al. (2003)
- ^ Ericson, P.G.P.; et al. (2006). „Diversification of Neoaves: integration of molecular sequence data and fossils” (PDF). Biology Letters. 2 (4): 543—547. PMC 1834003 . PMID 17148284. doi:10.1098/rsbl.2006.0523. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 3. 2008. г.
- ^ Hackett, S.J.; et al. (2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704.
- ^ Jarvis, E.D.; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—1331. PMC 4405904 . PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451.
- ^ а б Holzman, Barbara A. (2008). Tropical forest biomes. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-33840-3. OCLC 470649845.
- ^ Fain, Matthew G. & Houde, Peter (2004). „Parallel radiations in the primary clades of birds” (PDF). Evolution. 58 (11): 2558—2573. PMID 15612298. doi:10.1554/04-235. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 07. 2017. г. Приступљено 8. 7. 2016.
- ^ „Violaceous Touraco” (PDF). rosamondgiffordzoo.org. 1. 3. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 01. 2011. г. Приступљено 8. 7. 2016.
- ^ „TURACO TAG HUSBANDRY MANUAL” (PDF). aviansag.org. 18. 8. 1998. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 07. 2016. г. Приступљено 8. 7. 2016.
- ^ Turner, Donald (1997), „Family Musophagidae (Turacos)”, Ур.: del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi, Handbook of the Birds of the World. Volume 4, Sandgrouse to Cuckoos, Barcelona: Lynx Edicions, стр. 480–508, ISBN 978-84-87334-22-1
- ^ Geobios2:p. 157
- ^ а б Mlíkovský (2002)
- ^ Daniel J. Field; Allison Y. Hsiang (2018). „A North American stem turaco, and the complex biogeographic history of modern birds”. BMC Evolutionary Biology. 18 (1): 102. PMC 6016133 . PMID 29936914. doi:10.1186/s12862-018-1212-3.
- ^ Gill, F.; Donsker, D.; Rasmussen, P. (ур.). „Family Musophagidae”. IOC World Bird List. 10.1. International Ornithological Congress. Приступљено 19. 6. 2020.
- ^ а б в Perktaş, Utku; Groth, Jeff G.; Barrowclough, George F. (april 2020). „Phylogeography, Species Limits, Phylogeny, and Classification of the Turacos (Aves: Musophagidae) Based on Mitochondrial and Nuclear DNA Sequences”. American Museum Novitates. 2020 (3949): 1—61. ISSN 0003-0082. doi:10.1206/3949.1.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Ballmann, Peter (1969). „Les Oiseaux miocènes de la Grive-Saint-Alban (Isère) [The Miocene birds of Grive-Saint-Alban, Isère]”. Geobios. 2: 157—204. doi:10.1016/S0016-6995(69)80005-7. (French with English abstract)
- International Turaco Society (Magazines 1993–2012), also website 2001, www.turacos.org
- Mlíkovský, Jirí (2002): Cenozoic Birds of the World, Part 1: Europe. Ninox Press, Prague. ISBN 80-901105-3-8 PDF fulltext Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2011)
- Hughes, Janice M.; Baker, Allan J. (1999). „Phylogenetic relationships of the enigmatic hoatzin (Opisthocomus hoazin) resolved using mitochondrial and nuclear gene sequences” (PDF). Molecular Biology and Evolution. 16 (9): 1300—1307. PMID 10486983. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a026220.
- Sorenson, Michael D.; Oneal, Elen; García-Moreno, Jaime; Mindell, David P. (2003). „More Taxa, More Characters: The Hoatzin Problem is Still Unresolved”. Molecular Biology and Evolution. 20 (9): 1484—1499. PMID 12777516. doi:10.1093/molbev/msg157. Supplementary Material
- Marchant, S. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 125. ISBN 978-1-85391-186-6.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- International Touraco Society
- Turaco videos on the Internet Bird Collection