Пређи на садржај

Липе (Смедерево)

Координате: 44° 38′ 17″ С; 20° 59′ 35″ И / 44.638° С; 20.993166° И / 44.638; 20.993166
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Липе.
Липе
Црква Рођења Пресвете Богородице
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2022.2727
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 17″ С; 20° 59′ 35″ И / 44.638° С; 20.993166° И / 44.638; 20.993166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина65 m
Липе на карти Србије
Липе
Липе
Липе на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11310
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

Липе је приградско насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 2727 становника (према попису из 2011. било је 3077 становника).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Село се налази југоисточно од Смедерева. Нема сигурних података на основи којих би се могло утврдити када је ово село постало. Предање зна само толико да је село раније било у Старим Липама, ближе Језави, и да су се отуда, због поплава, преселили на данашње место.

Како насељено место, Липе се помињу у првим десетинама 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718—1739) ово је место забележено под именом Lippe. У доба (1732. г) село је имало 28 кућа. Касније, у првим десетинама 19. века, спомиње се Липе у арачким списковима. Године 1818. г. село је имало 79 кућа а 1822. г. 103 куће. Године 1846. у Липама је било 201 кућа, а по попису из 1921. г. село је имало 489 кућа са 2930 становника.

По предању, у Липе се најпре доселио један Ром (циганин) и настанио се у једној шупљој липи. Данашњи потомци његови су Милошевићи. У старе породице рачунају се и: Мијатовићи, Штрбићи, Трифуновићи, Милојковићи. Старијеи су досељеници: Ћушаци старином из Петке (Пожаревачке) (у Ћушаке набрајамо фамилије Милановић, Перић, Ђорђевић, Ђурђевић; родоначелник Ћушака је био Ђурађ Ћушаковић), Филиповићи старином из Ресаве, Степењаци (данас са разним презименима) старином из Драговца (Пожаревачки), Николићи старином из Јованаца (нишавски, пиротски), Тодоровићи чији су преци дошли из Старе Србије најпре у Вучак, затим у Липе. Аћимовићи су такође старији досељеници. Старином су из Ресаве и населили су се најпре у Церју, одакле их књаз Милош раселио и населио Липе, у крај који се по њима зове Церјански. Марковићи су по неким изворима из села Кравља код Ниша, а заступљено је и мишљење да су из Крављег Дола. Стара породица и Милошевића који су се раније презивали Кнежвићи. подаци датирају од 1718-1925. г).[2][3]

Овде се налазе ОШ „Вук Караџић” Липе и Црква Рођења Пресвете Богородице у Липама.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Липе живи 2606 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,4 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 943 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 3.761
1953. 4.067
1961. 4.574
1971. 5.247
1981. 3.900
1991. 3.859 3.709
2002. 3.338 3.761
2011. 3.077
2022. 2.727
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 3.305 99,01%
Македонци
  
 7 0,20%
Црногорци
  
 3 0,08%
Хрвати
  
 2 0,05%
Русини
  
 1 0,02%
Румуни
  
 1 0,02%
Мађари
  
 1 0,02%
Југословени
  
 1 0,02%
непознато
  
 14 0,41%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 3
  
  
 3
80+ 14
  
  
 42
75—79 50
  
  
 70
70—74 86
  
  
 121
65—69 107
  
  
 113
60—64 62
  
  
 84
55—59 79
  
  
 79
50—54 129
  
  
 111
45—49 184
  
  
 136
40—44 123
  
  
 92
35—39 96
  
  
 123
30—34 84
  
  
 101
25—29 120
  
  
 89
20—24 107
  
  
 112
15—19 135
  
  
 117
10—14 122
  
  
 104
5—9 99
  
  
 91
0—4 84
  
  
 66
Просек : 38,4 41,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 759 805 1.011 1.280 968 977 943
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 129 198 148 178 148 96 31 12 2 1 3,54
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.379 429 833 61 51 5
Женски 1.393 246 863 247 35 2
УКУПНО 2.772 675 1.696 308 86 7
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 884 384 1 0 282
Женски 514 367 0 0 46
УКУПНО 1.398 751 1 0 328
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 69 27 9 24
Женски 1 5 40 6 1
УКУПНО 5 74 67 15 25
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 19 10 10 24
Женски 1 9 3 11 19
УКУПНО 2 28 13 21 43
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 9 0 0 11
Женски 3 0 0 2
УКУПНО 12 0 0 13

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
  • Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Види још

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Липе_(Смедерево)&oldid=28408482”