Пређи на садржај

Мала Крсна

Координате: 44° 35′ 02″ С; 21° 00′ 25″ И / 44.583803° С; 21.006833° И / 44.583803; 21.006833
С Википедије, слободне енциклопедије
Мала Крсна
Дом културе „Вељко Дугошевић”
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2022.1550
Географске карактеристике
Координате44° 35′ 02″ С; 21° 00′ 25″ И / 44.583803° С; 21.006833° И / 44.583803; 21.006833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина73 m
Мала Крсна на карти Србије
Мала Крсна
Мала Крсна
Мала Крсна на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11313
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

Мала Крсна је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1550 становника (према попису из 2011. било је 1552 становника).[1] У Малој Крсни налази се један од важнијих железничких чворова у Србији, ту је Железничка станица Мала Крсна.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село се налази јужно од Смедерева. Не постоје поуздани подаци о оснивању овога села. Предање није очувано, а писаних података о њему има тек из првих десетина 19. века. Мала Крсна се помиње у арачким списковима као насеље које је имало 1818. године 29, а 1822. 31 кућу. Године 1846. Мала Крсна је имала 62 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 197 кућа са 1015 становника.

Као најстарија породица сматрају се Милосављевићи чији су преци, по предању, основало село. Стара су породица и Мјаиловићи (данас са разним презименима) чији су преци међу првима дошли из Крајине. По њима је читав један крај села назван “Крајинска Мала“. Староседеоци су и Стојадиновићи, Милошевићи, Јеленићи, Стојановићи и остале породице из Великог Извора, од Зајечара, Ратара (Јасеница), из Лукава (Сврљиг) и Травника.(подаци су од 1818-1925. године).[2][3]

Ове се налази ОШ „Ђура Јакшић” Мала Крсна. У Малој Крсни се налазе Најданови кругови.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Мала Крсна живи 1285 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,2 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 452 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.434
1953. 1.497
1961. 1.817
1971. 1.782
1981. 1.853
1991. 1.829 1.753
2002. 1.753 1.832
2011. 1.552
2022. 1.550
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
1.694 96,63%
Црногорци
  
4 0,22%
Југословени
  
3 0,17%
Хрвати
  
2 0,11%
Мађари
  
2 0,11%
Бугари
  
2 0,11%
Словенци
  
1 0,05%
Румуни
  
1 0,05%
непознато
  
41 2,33%
Становништво према полу и старости[7]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 330 354 443 445 495 494 534


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 95 125 92 96 56 43 18 2 4 3 3,28
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 724 194 447 49 33 1
Женски 713 110 446 133 24 0
УКУПНО 1.437 304 893 182 57 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 362 52 0 1 105
Женски 200 63 0 1 32
Укупно 562 115 0 2 137
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 7 36 29 9 79
Женски 0 5 31 8 11
Укупно 7 41 60 17 90
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 3 8 16
Женски 3 1 3 15 19
Укупно 3 1 6 23 35
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 6 0 0 11
Женски 3 0 0 5
Укупно 9 0 0 16

Познате личности

[уреди | уреди извор]
  • Мирољуб Лабус, српски економиста, политичар и редовни професор у пензији

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  4. ^ Најданове кругове у Малој Крсни посетило милион људи (Б92, 29. август 2016)
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник Обласног одбора, комесар Обласне самоуправе, објављено 1927,„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји. Марина М. Беч 1999.
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварања државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]