Мала Крсна
Мала Крсна | |
|---|---|
 Дом културе „Вељко Дугошевић” | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| — 2022. | 1550 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 35′ 02″ С; 21° 00′ 25″ И / 44.583803° С; 21.006833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 73 m |
.svg)  Мала Крсна Мала Крсна на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11313 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Мала Крсна је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1550 становника (према попису из 2011. било је 1552 становника).[1] У Малој Крсни налази се један од важнијих железничких чворова у Србији, ту је Железничка станица Мала Крсна.
Историја
[уреди | уреди извор]Село се налази јужно од Смедерева. Не постоје поуздани подаци о оснивању овога села. Предање није очувано, а писаних података о њему има тек из првих десетина 19. века. Мала Крсна се помиње у арачким списковима као насеље које је имало 1818. године 29, а 1822. 31 кућу. Године 1846. Мала Крсна је имала 62 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 197 кућа са 1015 становника.
Као најстарија породица сматрају се Милосављевићи чији су преци, по предању, основало село. Стара су породица и Мјаиловићи (данас са разним презименима) чији су преци међу првима дошли из Крајине. По њима је читав један крај села назван “Крајинска Мала“. Староседеоци су и Стојадиновићи, Милошевићи, Јеленићи, Стојановићи и остале породице из Великог Извора, од Зајечара, Ратара (Јасеница), из Лукава (Сврљиг) и Травника.(подаци су од 1818-1925. године).[2][3]
Ове се налази ОШ „Ђура Јакшић” Мала Крсна. У Малој Крсни се налазе Најданови кругови.[4]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Мала Крсна живи 1285 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,2 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 452 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 330 | 354 | 443 | 445 | 495 | 494 | 534 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 95 | 125 | 92 | 96 | 56 | 43 | 18 | 2 | 4 | 3 | 3,28 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 724 | 194 | 447 | 49 | 33 | 1 |
| Женски | 713 | 110 | 446 | 133 | 24 | 0 |
| УКУПНО | 1.437 | 304 | 893 | 182 | 57 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 362 | 52 | 0 | 1 | 105 |
| Женски | 200 | 63 | 0 | 1 | 32 |
| Укупно | 562 | 115 | 0 | 2 | 137 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 7 | 36 | 29 | 9 | 79 |
| Женски | 0 | 5 | 31 | 8 | 11 |
| Укупно | 7 | 41 | 60 | 17 | 90 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 8 | 16 |
| Женски | 3 | 1 | 3 | 15 | 19 |
| Укупно | 3 | 1 | 6 | 23 | 35 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 11 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 5 | |
| Укупно | 9 | 0 | 0 | 16 | |
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Мирољуб Лабус, српски економиста, политичар и редовни професор у пензији
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ^ Најданове кругове у Малој Крсни посетило милион људи (Б92, 29. август 2016)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник Обласног одбора, комесар Обласне самоуправе, објављено 1927,„Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји. Марина М. Беч 1999.
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварања државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
