Мала Крсна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мала Крсна
Mala Krsna, Dom kulture Veljko Dugošević, 02.jpg
Дом културе „Вељко Дугошевић”
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1552
Географске карактеристике
Координате 44°34′31″ СГШ; 21°00′25″ ИГД / 44.575333° СГШ; 21.006833° ИГД / 44.575333; 21.006833Координате: 44°34′31″ СГШ; 21°00′25″ ИГД / 44.575333° СГШ; 21.006833° ИГД / 44.575333; 21.006833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 73 м
Мала Крсна на мапи Србије
Мала Крсна
Мала Крсна
Остали подаци
Поштански број 11313
Позивни број 026
Регистарска ознака SD

Мала Крсна је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1552 становника (према попису из 2002. било је 1753 становника). У Малој Крсни налази се један од важнијих железничких чворова у Србији, ту је Железничка станица Мала Крсна.

Историја[уреди]

Село се налази јужно од Смедерева. Не постоје поуздани подаци о оснивању овога села. Предање није очувано, а писаних података о њему има тек из првих десетина 19. века. Мала Крсна се помиње у арачким списковима као насеље које је имало 1818. године 29, а 1822. 31 кућу. Године 1846. Мала Крсна је имала 62 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 197 кућа са 1015 становника.

Као најстарија породица сматрају се Милосављевићи чији су преци, по предању, основало село. Стара су породица и Мјаиловићи (данас са разним презименима) чији су преци међу првима дошли из Крајине. По њима је читав један крај села назван “Крајинска Мала“. Староседеоци су и Стојадиновићи, Милошевићи, Јеленићи, Стојановићи и остале породице из Великог Извора, од Зајечара, Ратара (Јасеница), из Лукава (Сврљиг) и Травника.(подаци су од 1818-1925. године).[1] [2]

У Малој Крсни се налазе Најданови кругови.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Мала Крсна живи 1285 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,2 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 452 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.434
1953. 1.497
1961. 1.817
1971. 1.782
1981. 1.853
1991. 1.829 1.753
2002. 1.753 1.832
2011. 1.552
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.694 96,63 %
Црногорци
  
4 0,22 %
Југословени
  
3 0,17 %
Хрвати
  
2 0,11 %
Мађари
  
2 0,11 %
Бугари
  
2 0,11 %
Словенци
  
1 0,05 %
Румуни
  
1 0,05 %
непознато
  
41 2,33 %


Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Најданове кругове у Малој Крсни посетило милион људи (Б92, 29. август 2016)
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
  • Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]