Пређи на садржај

Ловачки пси (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ловачки пси
Сазвежђе
Ловачки пси
Латинско имеCanes Venatici
СкраћеницаCVn
ГенитивCanum Venaticorum[1]
Симболизујепсе Волара
Ректасцензија13
Деклинација+40[2]
Површина465 sq. deg. (38)
Најсјајнија звездаалфа Ловачких паса (2,90m)
Метеорски ројевинема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −40°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у мају.

Ловачки пси (лат. Canes Venatici) су сазвежђе северне хемисфере и једно од 88 савремених сазвежђа. Дефинисао га је пољски астроном Јоханес Хевелије у 17. веку. Сазвежђе представља два ловачка пса (Астерион и Хара) које држи Волар док гони Великог и Малог медведа.

Ловачки пси у Уранографији Јоханеса Хевелијуса. У складу са тадашњом праксом, сазвежђа су приказана посматрано „споља“, изван небеске сфере, тако да су лева и десна страна замењене.

Најсветлија звезда у сазвежђу је алфа Ловачких паса, двојна звезда магнитуде 2,81 која се налази на око 110 светлосних година од Сунца. Светлија компонента, алфа-2, има магнетно поље око 5000 пута снажније од Земљиног, и богата је живом, силицијумом и еуропијумом. Алфа Ловачких паса заједно са Денеболом (бета Лава), Спиком (алфа Девице) и Арктурусом (алфа Волара) чини астеризам „Велики дијамант“ у коме се налазе многе звезде и галаксије. Денебола, Спика и Арктурус без алфе Ловачких паса чине други познати астеризам — „Пролећни троугао“.

Бета Ловачких паса је патуљак G-класе са главног низа Х-Р дијаграма, врло сличан Сунцу, због чега га астробиолози сматрају једном од најзанимљивијих звезда. Мада је Хара раније означавала јужног од два ловачка пса, данас је сама бета Ловачких паса назива Хара.

Y Ловачких паса је полуправилна променљива звезда позната по изразито црвеној боји. Једна је од најсјајнијих угљеничних црвених џинова и најсјајнија Ј-звезда на небу (звезде са високим садржајем угљеника-13). Осим тога, са процењеном површинском температуром од 2800 К, La Superba (како ју је назвао италијански астроном Анђело Секи у 18. веку) је једна од најхладнијих познатих звезда. Окружује је љуска од одбаченог материјала пречника 2,5 светлосне године.

АМ Ловачких паса је катаклизмичка врло плава променљива звезда, 14. магнитуде.

Објекти дубоког неба

[уреди | уреди извор]
М51 кога чине у ствари две галаксије - много већа и сјајнија спирална галаксија NGC 5194 и њен сателит NGC 5195
М106

У Ловачким псима се налази 5 Месјеових објекатазбијено звездано јато М3 и спиралне галаксије М51, М63, М94 и М106. М51 („Галаксија Вртлог“) чине две галаксије - много већа и сјајнија NGC 5194 и њен сателит NGC 5195. М63 („Сунцокрет галаксија“) је врло светла и издужена галаксија која се налази између М51 и алфе Ловачких паса. М106 се налази у близини бете Ловачких паса.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Constellation Pronunciation Guide”. Space.com. 13. 12. 2006. Архивирано из оригинала 2020-10-03. г. Приступљено 2020-10-03. 
  2. ^ Canes Venatici, constellation boundary (Извештај). The Constellations. International Astronomical Union. Архивирано из оригинала 2014-02-16. г. Приступљено 15. 2. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]