Ненад Лалатовић

Ненад Лалатовић
Лични подаци
Пуно име	Ненад Лалатовић
Датум рођења	(1977-12-22)22. децембар 1977.
Место рођења	Београд, СФРЈ
Висина	1,89 m
Позиција	одбрамбени
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1994—2002 1995—1996 1997 1997—1999 2003—2005 2003—2004 2006 2006—2007	Црвена звезда → ОФК Београд → Раднички Крагујевац → Милиционар Шахтар Доњецк → Волфсбург Земун ОФК Београд	87 3 12 41 10 0 5 10	(4) (0) (0) (0) (0) (0) (0) (0)
Репрезентативна каријера
2000	СР Југославија	1	(0)
Тренерска каријера
2010—2011 2011—2013 2013 2014 2014—2015 2015 2015—2016 2016 2017—2018 2017 2018—2019 2019—2021 2021—	Срем Пролетер Вождовац Напредак Крушевац Црвена звезда Борац Чачак Војводина Србија до 20 Чукарички Србија до 21 Раднички Ниш Војводина Раднички Ниш

Ненад Лалатовић (Београд, 22. децембар 1977), бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Тренутно је тренер Радничког из Ниша.

Играчка каријера

Прошао је све млађе категорије Црвене звезде, а за први тим црвено-белих је дебитовао у финишу пролећног дела првенства 1997. године, а сезону раније био је на позајмици у ОФК Београду. Калио се и у Радничком из Крагујевца 1997. године, као и у београдском Милиционару од 1997. до 1999. године, када се вратио у Црвену звезду. Славољуб Муслин је у току јесење сезоне 1999/00. преузео место тренера, а Лалатовић је у пролећном делу сезоне одиграо већи број мечева у стартној постави.

Лалатовић је за Звезду одиграо 118 званичних мечева и постигао пет голова. Освојио је две шампионске титуле (2000, 2001) и два Купа Југославије (2000, 2002). У сезони 2000/01. је постигао четири гола у шампионату. У стрелце се уписао у 115. вечитом дербију против Партизана у победи од 2:0, а противничке голмане је матирао и против Обилића (4:0), као и два пута против Напретка у победама од 2:1 и 9:1. После одласка Горана Буњевчевића у Тотенхем 2001. године, Лалатовић је промовисан у новог капитена Црвене звезде. У сезони 2001/02. одиграо је чак 40 такмичарских утакмица – највише у екипи уз Марјана Марковића. Играо је у квалификацијама за Лигу шампиона против Динама из Кијева 2000. године (0:0 и 1:1), и Бајера из Леверкузена 2001. године (0:0 и 0:3), али Звезда није успела да се докопа групне фазе елитног такмичења. Са њим у тиму црвено-бели су из Купа УЕФА избацивали енглески Лестер (1:1 и 3:1) и италијански Кјево из Вероне (0:0 и 2:0), победили Селту (1:0), све екипе из тада три најјаче лиге у Европи.

У јануару 2003. постаје члан украјинског Шахтјора са којим је потписао трогодишњи уговор. Након годину дана таворења у украјинском Доњецку, решио је да потражи срећу на другој страни, па је прихватио понуду о позајмици из немачког бундеслигаша Волфсбурга. Осим неколико сусрета у другом тиму Волфсбурга, није успео да се наметне у овом бундеслигашу, па се вратио у Украјину.

У новембру 2005. Фудбалски савез Украјине је Лалатовића суспендовао на 12 месеци због напада на судију у мечу „Б” тимова Шахтјора и Зорје. Наводно је после утакмице песницом ударио арбитра, добио црвени картон, а после тога с леђа опет насрнуо на њега. У децембру 2005. Лалатовић и клуб из Доњецка су раскинули уговор и искусни дефанзивац се вратио у Србију. Једно време наступао за Земун, да би каријеру окончао у дресу ОФК Београда.

За репрезентацију СР Југославије одиграо је један меч. Било је то 13. децембра 2000. на мечу против Грчке када је провео на терену 45. минута.

Тренерска каријера

Клупска

Лалатовић је тренерску каријеру почео на клупи Срема из Сремске Митровице 2010. године, наредне две сезоне водио је Пролетер из Новог Сада, а у сезони 2013/14. је по шест месеци био тренер Вождовца и Напретка.

У јуну 2014. Лалатовић је постављен за тренера Црвене звезде. Са црвено-белима је у сезони 2014/15. освојио друго место у Суперлиги Србије са 7 бодова заостатка за Партизаном, док је у Купу Србије тим елиминисан већ у осмини финала од Рада. Клуб није наступао у европским такмичењима због казне УЕФА. На крају сезоне Лалатовићу је истекао уговор па је напустио клупу црвено-белих.

Крајем јуна 2015. Лалатовић је постављен за тренера Борца из Чачка. Због тешке финансијске ситуације у клубу он је напустио Борац 10. новембра 2015. године. У моменту његовог одласка Борац је бележио сјајне резултате и налазио се на другом месту у Суперлиги Србије.

Само дан након што је напустио Чачане, Лалатовић је представљен као нови шеф стручног штаба Војводине. Са Новосађанима се задржао до 16. децембра 2016. године када је поднео оставку. Војводина је са њим као тренером стигла до последњег кола квалификација за Лигу Европе, а у Суперлиги Србије 2016/17. је на крају јесењег дела шампионата била на трећем месту са девет бодова мање од Црвене звезде, а три од Партизана. Под његовим вођством, током 13 месеци и четири дана, Новосађани су одиграли 54 званичне утакмице у првенству, Купу Србије и квалификацијама за Лигу Европе. Забележили су скор од 30 победа, 15 ремија и само 8 пораза, уз сјајну гол разлику – 87:36.

Лалатовић је 26. децембра 2016. постављен за тренера Чукаричког, са којим је потписао четворогодишњи уговор. Водио је Чукарички до краја сезоне 2017/18. када је споразумно раскинуо сарадњу са клубом. Почетком јуна 2018. године је постављен за тренера нишког Радничког. Са екипом Радничког је у сезони 2018/19. освојио друго место у Суперлиги Србије, што је најбољи пласман у историји клуба. Такође је стигао до полуфинала Купа где је елиминисан од Партизана. У јуну 2019. године је напустио Раднички. Неколико дана након напуштања Радничког, Лалатовић је по други пут у каријери преузео новосадску Војводину. У финалној утакмици Купа Србије за сезону 2019/20, Војводина је била боља од Партизана, после успешнијег извођења једанаестераца. Лалатовић је на тај начин освојио свој први трофеј у тренерској каријери. Дана 8. јуна 2021 године вратио се у Раднички из Ниша по други пут.

Репрезентативна

Лалатовић је 1. марта 2017. године постављен за селектора младе репрезентације Србије. Претходно је Томислав Сивић са младом репрезентацијом изборио пласман на Европско првенство 2017. у Пољској, али је у међувремену поднео оставку па је на његово место постављен Лалатовић како би водио тим на првенство. Млада селекција је са Лалатовићем на клупи, завршила такмичење на Европском првенству већ у групној фази. Освојен је само један бод против Македоније (2:2), док су порази дошли од Португала (0:2) и Шпаније (0:1). Након првенства Лалатовић је напустио место селектора.

Трофеји

Као играч

Црвена звезда

• Првенство СР Југославије (2) : 1999/00, 2000/01.
• Куп СР Југославије (2): 1999/00, 2001/02.

Шахтјор

• Првенство Украјине (1): 2004/05.

Као тренер

Војводина

• Куп Србије (1): 2019/20.

Статистика као тренер

Последња измена 8.јун 2021.

Тим	Од	До	Статистика
			Утк	Поб	Нер	Пор	Поб %
Срем	4/2011.	9/2011.	17	6	4	7	1,29
Пролетер (НС)	10/2011.	6/2013.	58	25	16	17	1,57
Вождовац	7/2013	1/2014.	17	5	4	8	1,12
Напредак	1/2014.	6/2014	15	5	3	7	1,20
Црвена звезда	7/2014	6/2015	32	20	7	5	2,09
Борац Чачак	7/2015	11/2015	18	10	4	4	1,89
Војводина	11/2015	12/2016	52	30	13	9	1,98
Србијa У20	7/2016	3/2017	0	0	0	0	0
Чукарички	12/2016	5/2018	69	32	11	17	1,78
Србијa У21	3/2017	6/2017	6	1	2	3	0,83
Раднички Ниш	6/2018	6/2019	44	29	12	3	2,25
Војводина	6/2019	6/2021	65	42	11	12	2,11
Раднички Ниш	6/2021	тренутно	0	0	0	0	0
Укупно			396	205	89	98	20,24

Спољашње везе

• Ненад Лалатовић на сајту репрезентације Србије
• Ненад Лалатовић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
• „Ненад Лалатовић: Свестан сам да грешим и да је то увек на моју штету”. Спортски журнал. 1. 1. 2020. Приступљено 2. 1. 2020. 
• Ilić, Aleksandar (1. 1. 2020). „NG INTERVJU – LALATOVIĆ: Tumbaković mi je fudbalski otac, 20 je moj srećan broj! Radničkom želim Evropu”. hotsport.rs. Приступљено 2. 1. 2020. 
• Stanković, Stefan (28. 1. 2021). „INTERVJU – Nenad Lalatović: S Čabulom i još jednim strancem napadamo Evropu”. mozzartsport.com. Приступљено 28. 1. 2021.