Амилопектин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
| Ред 28: | Ред 28: | ||
Глукозни [[мономер]]и су повезаних α(1→4) гликозидним везама у структуру равног ланца, затим α(1→6) гликозидним везама на местима гранања и понеком α(1→3) гликозидном везом, што амилопектину даје веома разгранат облик. |
Глукозни [[мономер]]и су повезаних α(1→4) гликозидним везама у структуру равног ланца, затим α(1→6) гликозидним везама на местима гранања и понеком α(1→3) гликозидном везом, што амилопектину даје веома разгранат облик. |
||
Његова структура је одређена употребом различитих [[киселина]] и [[ензим]]а ([[β-амилаза]], [[пулуланаза]], [[изоамилаза]] итд), који разграђују молекул на мање јединице (изомалтозу)<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> |
Његова структура је одређена употребом различитих [[киселина]] и [[ензим]]а ([[β-амилаза]], [[пулуланаза]], [[изоамилаза]] итд), који разграђују молекул на мање јединице (изомалтозу).<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> |
||
==Литература== |
==Литература== |
||
Верзија на датум 28. април 2011. у 17:34
| |
| Идентификација | |
|---|---|
| ECHA InfoCard | 100.029.907 |
| EC број | 232-911-6 |
| MeSH | Amylopectin |
| Својства | |
| варијабилна | |
| Моларна маса | варијабилна |
| Агрегатно стање | бели прах |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Амилопектин је биљни полисахарид, односно разгранати полимер састављен од неколико стотина кратких ланаца изграђених од јединица D-глукозе. Заједно са амилозом учествује у изградњи скроба, где на амилопектин отпада око 75-85% укупне количине скроба. То је један од највећих молекула у природи са молекулском масом од 107 до 109.[1]
Глукозни мономери су повезаних α(1→4) гликозидним везама у структуру равног ланца, затим α(1→6) гликозидним везама на местима гранања и понеком α(1→3) гликозидном везом, што амилопектину даје веома разгранат облик.
Његова структура је одређена употребом различитих киселина и ензима (β-амилаза, пулуланаза, изоамилаза итд), који разграђују молекул на мање јединице (изомалтозу).[2]
Литература
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.