Пређи на садржај

Академија наука и умјетности Републике Српске

С Википедије, слободне енциклопедије
Академија наука и умјетности Републике Српске
Грб Академије наука и умјетности Републике Српске
Датум оснивања11. октобра 1996.
Метод деловањарепубличка организација
Локација Република Српска
Седиште1996-1999 Српско Сарајево
1999- Бања Лука
Подручје деловањанајвиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у Републици Српској
Службени језицисрпски
ПредседникРајко Кузмановић
Главни органПредседништво Академије
Веб-сајтwww.anurs.org
Зграда Академије наука и умјетности Републике Српске

Академија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) је највиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у Републици Српској. Задатак ове академске институције је да развија, унапређује и подстиче научну и умјетничку дјелатност. Академија је установа од посебног националног интереса за Републику Српску.[1]

Председник Академије је академик Рајко Кузмановић, потпредседник је академик Слободан Реметић, а генерални секретар је академик Драгољуб Мирјанић. Поред наведених, председништво Академије чине и академик Веселин Перић, академик Бранко Шкундрић, академик Дренка Шећеров-Зечевић и дописни члан Раде Михаљчић. Академија у свом саставу има четири главна одјељења, одборе, центре и институте у којима ради око 150 научника. Сједиште Академије наука и умјетности Републике Српске се налази на Тргу српских владара 2/II, у Бањалуци.

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање

[уреди | уреди извор]

Народна скупштина Републике Српске је 1993. године донијела Закон о Академији наука и умјетности Републике Српске, али Академија није конституисана све до 1996. године. Оснивачка скупштина одржана је 11. октобра 1996. године на планини Јахорини, у хотелу „Бистрица“, на којој је присуствовало 65 угледних научних радника — академика. Међу присутнима су били: академик Александар Деспић, председник САНУ, академик Драгутин Вукотић, председник ЦАНУ, академик Чедомир Попов, предсједник Огранка САНУ из Новог Сада. Први председник Академије је био академик Петар Мандић. Сједиште Академије наука и умјетности Републике Српске је до 1999. године било у Српском Сарајеву.

Руководство Академије од оснивања

[уреди | уреди извор]

Председници Академије

[уреди | уреди извор]
  • Академик Петар Мандић председник Академије од 11. октобра 1996. до 26. јуна 1999. године
  • Академик Славко Леовац председник Академије од 4. маја 2000. до 5. септембра 2000. године
  • Академик Веселин Перић председник Академије
  • Академик Милан Васић председник Академије од 4. јула 2003. до 26. децембра 2003. године
  • Академик Рајко Кузмановић председник Академије од 2004. године

Потпредседници Академије

[уреди | уреди извор]

Генерални секретари Академије

[уреди | уреди извор]

Организација Академије наука и умјетности Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Органи управљања Академијом

[уреди | уреди извор]
  • Скупштина Академије
    • Статут Академије
  • Председништво Академије
  1. председник
  2. два потпредседника
  3. генерални секретар
  4. један члан Председништва
  5. секретари одјељења
  • Председник Академије
  • Извршни одбор Председништва Академије
  1. председник
  2. два потпредседника
  3. генерални секретар

Организација Академије

[уреди | уреди извор]
Раде Михаљчић

Чланови Академије наука и умјетности Републике Српске распоређени су у четири Одељења:

  1. Одбор за историјске науке
  2. Одбор за правне науке
  3. Одбор за филозофско-педагошке науке
  4. Одбор за економске науке
  1. Одбор за књижевност
  2. Одбор за језик
  3. Одбор за умјетност
  • Одјељење природно-математичких и техничких наука, секретар академик Бранко Шкундрић
  1. Одбор за биотехничке науке
  2. Одбор за геонауке
  1. Одбор за кардиоваскуларну патологију
  2. Одбор за хируршке дисциплине
  3. Одбор за репродуктивно здравље и демографију

Одбори и комисије

[уреди | уреди извор]
  • Одбор за издавачку дјелатност
  • Одбор за међународну сарадњу
  • Одбор за координацију научне дјелатности
  • Одбор за библиотеку и документацију

Институти

[уреди | уреди извор]
  • Институт за историју
  • Институт за друштвена истраживања
  • Институт за језик и књижевност

Чланови Академије

[уреди | уреди извор]

Академија у свом саставу има четири главна одјељења, одборе, центре и институте у којима ради око 150 научних радника, универзитетских професора, истраживача и других стручњака. Од тога је 35 чланова Академије (редовни, дописни и инострани чланови).

Академици

[уреди | уреди извор]
Слободан Реметић

Научни скупови

[уреди | уреди извор]
  • Република Српска — 15 година опстанка и развоја, 26–27. јуна 2007. године у Бањалуци
  • Република Српска — десет година Дејтонског мировног споразума, 12–13. мај 2005. године у Бањалуци

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]