Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Формула 1 — сезона 2019

Лого формуле 1
Лого формуле 1

Сезона 2019 формуле 1 била је 70 сезона Свјетског шампионата формуле 1. Свјетска аутомобилска федерација (ФИА) означила ју је највећим такмичењем за возаче у отвореним возилима. Сезона је почела у марту, а завршила се у децембру. Вожена је 21 трка — познате као Велике награде. Возачи су се такмичили за титулу у конкуренцији возача, а тимови су се такмичили за титулу у конкуренцији конструктора. Велика награда Кине била је укупно 1000 трка у шампионату формуле 1.

Луис Хамилтон је одбранио титулу у конкуренцији возача освојивши укупно шесту титулу, трећу заредом, са 87 бодова испред Валтерија Ботаса, док је на трећем мјесту завршио Макс Верстапен. Возачи Ферарија, Шарл Леклер и Себастијан Фетел, завршили су сезону на четвртом и петом мјесту, са преко 200 бодова. Нико више није успио да освоји 100 бодова. Возач Вилијамса — Џорџ Расел, није освојио ниједан бод, док је други возач Вилијамса — Роберт Кубица, освојио један бод на Великој награди Њемачке. Титулу у конкуренцији конструктора освојио је Мерцедес, шесту годину заредом, са 235 бодова испред Ферарија, а на трећем мјесту завршио је Ред бул с преко 400 бодова. Макларен је једини тим поред њих који је успио да освоји 100 или више бодова.

Шампионат је почео са осам побједа Мерцедеса који је сезону завршио са 15 побједа, од чега је Хамилтон остварио једанаест, а Ботас четири. Ред бул и Ферари остварили су по три побједе, док су поред три водећа тима, само још два тима неку трку завршили на подијуму. За Торо Росо, Данил Квјат је завршио на трећем мјесту на Великој награди Њемачке, док је Пјер Гасли завршио на другом мјесту на Великој награди Бразила. Карлос Саинс млађи је за Макларен завршио на трећем мјесту на Великој награди Бразила што му је био први подијум у каријери након 101 трке. Једини возач, поред возача водећа три тима који је успио да оствари најбржи круг на некој трци је Кевин Магнусен из Хас-а који је најбржи круг остварио на Великој награди Сингапура.

Добар чланак

Битка за Едсонов гребен

Један амерички маринац стоји у близини положаја „брдо 123" на Едсоновом гребену након битке. Едсоново командно место је било смештено мало удесно од места где стоји маринац.
Један амерички маринац стоји у близини положаја „брдо 123" на Едсоновом гребену након битке. Едсоново командно место је било смештено мало удесно од места где стоји маринац.

Битка за Едсонов гребен, позната и као Битка за крвави гребен и Битка за гребен, је била копнена битка на Пацифичком фронту у Другом светском рату, између царске јапанске армије и савезничких копнених снага (већином америчких маринаца). Битка се одиграла од 12. до 14. септембра 1942. године, на острву ГвадалканалСоломонова острва, и била је то друга од три посебне велике јапанске копнене офанзиве током Гвадалканалске кампање.

У бици, амерички маринци, под општом командом америчког генерал-мајора Александра Вандегрифта, одбијају нападе јапанске 35. пешадијске бригаде, која је била под командом јапанског генерал-мајора Кијотаке Кавагучија. Маринци су бранили периметар Лунга, где се налазио аеродром „Хендерсеново поље“, који је преузет од Јапанаца одмах након савезничког искрцавања на Гвадалканал 7. августа 1942. године. Кавагучијева јединица је послата ка Гвадалканалу као одговор на савезничка искрцавања, са задатком да преотме аеродром и истера савезничке војнике са острва. Потцењујући бројност савезничких снага на Гвадалканалу, које су у то време бројале око 12.000 људи, Кавагучијевих 6.000 војника изводе неколико ноћних фронталних јуриша на савезничку одбрану. Главни јапански напад се догодио у близини гребена Лунга, јужно од аеродрома „Хендерсеново поље“, где су се налазиле неколико јединице из америчког маринског корпуса, углавном трупе из 1. рејдерског и 1. падобранског батаљона, које су биле под командом америчког потпуковника Едсона. Премда је одбрана америчких маринаца готово прегажена, Кавагучијев напад је пропао са великим губицима јапанских војника.

Изабрани списак

Дискографија групе Rage Against the Machine

Rage Against the Machine 2007. Слева надесно: Тим Комерфорд, Зак де ла Роча, Бред Вилк и Том Морело.
Rage Against the Machine 2007. Слева надесно: Тим Комерфорд, Зак де ла Роча, Бред Вилк и Том Морело.

Дискографија америчког рок бенда Rage Against the Machine састоји се из четири студијска албума, два албума уживо, једног компилацијског албума, једног демо-албума, седамнаест синглова, четири видео-албума и петнаест спотова. Основали су га певач Зак де ла Роча, гитариста Том Морело, басиста Тим Комерфорд и бубњар Бред Вилк у Лос Анђелесу, у Калифорнији 1991. године.

Група Rage Against the Machine је 1992. потписала уговор с дискографском кућом Epic Records и објавила истоимени дебитантски албум Албум је заузео 45. место на топ-листи Billboard 200 и Америчко удружење дискографских кућа (RIAA) доделило му је троструки платинасти сертификат за продају више од три милиона примерака. Синглови бенда Killing in the Name, Bullet in the Head и Bombtrack доспели су на топ-листе у УК и неколико других земаља.

Недавни догађаји

Вести

Ебрахим Раиси
На данашњи дан

24. мај

Худ у пламену
Занимљивости

Да ли сте знали

Моаи
Моаи

Изабрана слика

Дивљи коњи на планини Столови, планини у централном делу Србије, недалеко од Краљева, уједно и заштићеној као предео изузетних одлика. Фотографија је освојила прво место на фото-конкурсу Вики воли Земљу 2023. — Србија.
Дивљи коњи на планини Столови, планини у централном делу Србије, недалеко од Краљева, уједно и заштићеној као предео изузетних одлика. Фотографија је освојила прво место на фото-конкурсу Вики воли Земљу 2023. — Србија.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 689.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 370.867 корисника отворило налог, а од тога је 1.417 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти