Еритрејски рат за независност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Еритрејски рат за независност
Део Етиопског грађанског рата
Eritrean Independence War.gif
Мапа војних операција током рата
Време: 1. септембар 196129. јул 1991.
Место: Еритреја
Узрок: Укинута еритрејска аутономија унутар Етиопије
Резултат: Еритреја добила независност
Територијалне
промене:
Етиопија изгубила провинцију
Сукобљене стране
ЕЛФ
ЕПЛФ
Подршка:
 Кина[1][2]
 Куба[3][4] (до 1975)
 Либија[3][5][6] (до 1977)
 Судан[7]
 Сирија[8][9]
и остали
Етиопско царство (до 1974)
Дерг (од 1974)
 Куба[10][11][12][13] (1975-'89)
 Совјетски Савез[10][14][15][16] (1974-'90)
Подршка:
 Источна Немачка[17] (1977-'90)
 Јужни Јемен[17] (1977-'90)
Команданти и вође
Хамид Идрис Авате
Исајас Афеверки
Рамадан Мохамед Нур
Хајле Селасије
Аклилу Хабте-Волд
Тафари Бенти
Менгисту Хајле Маријам
Тарику Ајне
Адис Тедла
Жртве и губици
60,000 војника[18]
90,000 цивила[18]
75,000 - 500,000 војника[19]

Еритрејски рат за независност био је сукоб између етиопске владе и еритрејских сепаратиста, пре и током Етиопског грађанског рата. Трајао је од 1. септембра 1961. до 29. јула 1991. године.

Рат[уреди]

Рат је започео 1961. године, када је еритрејска аутономија унутар Етиопије, где су већ биле смештене војне снаге, једнострано укинута. Еритреја је постала део Етиопије након Другог светског рата, када су обе територије ослобођене од италијанске окупације. Етиопија је тврдила да је Еритреја део Етиопије.

Током рата за независност, две главне побуњеничке скупине, Еритрејски ослободилачки фронт (ЕЛФ) и Еритрејски народноослободилачки фронт (ЕПЛФ) водиле су два међусобна рата од 1972. до 1974. и од 1980. до 1981. године. ЕПЛФ је напослетку преузео вођство у борби за независност.

Након марксистичко-лењинистичког пуча у Етиопији 1974, који је срушио стару монархију, Етиопљани су у рату против еритрејских побуњеника почели да примају подршку од Совјетског Савеза до краја 1980-их, када је након политике гласности и перестројке, службена Москва престала да шаље помоћ.

Еритрејске покрете су подржавали Кина, Либија, Судан, Сомалија и Куба (до 1975), а Етиопију Куба (од 1975), СССР, Источна Немачка и Демократска Народна Република Јемен.

Рат је трајао 30 година све до 1991, када је Еритрејски народноослободилачки фронт у сарадњи с осталим етиопским побуњеничким организацијама победио етиопске снаге у Еритреји и преузео контролу над земљом.

Априла 1993, на референдуму, становници Еритреје гласовали су готово једногласно у корист независности с 99.79%. Формално међународно признање самосталне и суверене Еритреје догодило се касније исте године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Foreign Intervention in Africa: From the Cold War to the War on Terror, 2013. Page 158.
  2. Chinese and African Perspectives on China in Africa 2009, Page 93
  3. 3,0 3,1 Fauriol, Georges A; Loser, Eva (1990). Cuba: the international dimension. Transaction Publishers. ISBN 978-0-88738-324-3. 
  4. Schoultz, Lars (2009). That infernal little Cuban republic: the United States and the Cuban Revolution. The University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-3260-8. 
  5. The maverick state: Gaddafi and the New World Order, 1996. Page 71.
  6. Connell, Dan; Killion, Tom (2011). Historical Dictionary of Eritrea. Scarecrow Press, Inc. ISBN 978-0-8108-5952-4. 
  7. The Pillage of Sustainablility in Eritrea, 1600s-1990s: Rural Communities and the Creeping Shadows of Hegemony, 1998. Page 82.
  8. Historical Dictionary of Eritrea, 2010. Page 492
  9. Oil, Power and Politics: Conflict of Asian and African Studies, 1975. Page 97.
  10. 10,0 10,1 Connell, Dan (2005). Building a New Nation: Collected Articles on the Eritrean Revolution (1983–2002). Red Sea Press. ISBN 978-1-56902-199-6. 
  11. „Eritrean War of Independence 1961–1993”. Приступљено 23. 8. 2013. 
  12. „A Little Help from Some Friends”. Time. 16. 10. 1978. Приступљено 23. 8. 2013. 
  13. „F-15 Fight: Who Won What”. Time. 29. 5. 1978. Приступљено 23. 8. 2013. 
  14. „Communism, African-Style”. Time. 4. 7. 1983. Приступљено 23. 8. 2013. 
  15. „Ethiopia Red Star Over the Horn of Africa”. Time. 4. 8. 1986. Приступљено 23. 8. 2013. 
  16. „Ethiopia a Forgotten War Rages On”. Time. 23. 12. 1985. Приступљено 23. 8. 2013. 
  17. 17,0 17,1 Keneally, Thomas (27. 9. 1987). „In Eritrea”. The New York Times. Приступљено 23. 8. 2013. 
  18. 18,0 18,1 Cousin, Tracey L. „Eritrean and Ethiopian Civil War”. ICE Case Studies. Приступљено 23. 8. 2013. 
  19. „Eritrean War of Independence 1961–1993”. Приступљено 23. 8. 2013. 

Литература[уреди]

  • Connell, Dan (2005). Building a New Nation: Collected Articles on the Eritrean Revolution (1983–2002). Red Sea Press. ISBN 978-1-56902-199-6. 
  • Connell, Dan; Killion, Tom (2011). Historical Dictionary of Eritrea. Scarecrow Press, Inc. ISBN 978-0-8108-5952-4. 
  • Schoultz, Lars (2009). That infernal little Cuban republic: the United States and the Cuban Revolution. The University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-3260-8. 
  • Fauriol, Georges A; Loser, Eva (1990). Cuba: the international dimension. Transaction Publishers. ISBN 978-0-88738-324-3.