Пређи на садржај

Брокуле — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 7: Ред 7:
| origin = [[Италија]], пре више од 2.000 година<ref name="OTB">{{cite journal| url = |title=Origin and taxonomy of broccoli|last=Buck|first=P. A|journal=Economic Botany|volume=10|issue=3|year=1956|accessdate=24. 4. 2012| doi = 10.1007/bf02899000|pages=250–253}}</ref><ref name="JSUOF">{{cite web|url=http://edis.ifas.ufl.edu/mv031|title=Broccoli—Brassica oleracea L. (Italica group)|last=Stephens|first=James|publisher=University of Florida|accessdate=14. 5. 2009|pages=1}}</ref>
| origin = [[Италија]], пре више од 2.000 година<ref name="OTB">{{cite journal| url = |title=Origin and taxonomy of broccoli|last=Buck|first=P. A|journal=Economic Botany|volume=10|issue=3|year=1956|accessdate=24. 4. 2012| doi = 10.1007/bf02899000|pages=250–253}}</ref><ref name="JSUOF">{{cite web|url=http://edis.ifas.ufl.edu/mv031|title=Broccoli—Brassica oleracea L. (Italica group)|last=Stephens|first=James|publisher=University of Florida|accessdate=14. 5. 2009|pages=1}}</ref>
}}
}}

'''Брокуле''' ({{јез-лат|Brassica oleracea var. silvestris}}) <ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=182}}</ref>су назив за неколико култивара [[дивљи купус|дивљег купуса]] (''Brassicas''). Име потиче од {{јез-итал|broccoli}} — гранати купус.<ref>{{cite dictionary|title=broccoli|encyclopedia=Merriam-Webster's Collegiate Dictionary|edition=11th|isbn=978-0-87779-809-5|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/broccoli|accessdate=9. 4. 2014|pages=156}}</ref>
'''Брокуле''' ({{јез-лат|Brassica oleracea var. silvestris}}) <ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=182}}</ref>су назив за неколико култивара [[дивљи купус|дивљег купуса]] (''Brassicas''). Име потиче од {{јез-итал|broccoli}} — гранати купус.<ref>{{cite dictionary|title=broccoli|encyclopedia=Merriam-Webster's Collegiate Dictionary|edition=11th|isbn=978-0-87779-809-5|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/broccoli|accessdate=9. 4. 2014|pages=156}}</ref>


Ред 12: Ред 13:


Брокуле су резултат узгоја култивираних -{''Brassica''}- усева у северном Медитерану почевши од око 6. века п. н. е.<ref name="VB">{{cite journal|last=Maggioni|first = Lorenzo|title = Origin and Domestication of Cole Crops (''Brassica oleracea'' L.): Linguistic and Literary Considerations|url=https://archive.org/details/sim_economic-botany_2010-06_64_2/page/109|journal = Economic Botany|volume = 64|issue = 2|year=2010|doi=10.1007/s12231-010-9115-2|last2=Bothmer|first2 = Roland|last3=Poulsen|first3 = Gert|last4=Branca|first4 = Ferdinando| pages = 109–123}}</ref> Од времена [[Roman Empire|Римског царства]], брокуле су биле у свакодневној употреби,<ref name="NI">{{cite book|last=Nonnecke|first=Ib|title=Vegetable Production|publisher=Springer-Verlag New York, LLC|date=новембар 1989|isbn=978-0-442-26721-6|url=https://books.google.com/?id=H7i8QJw8BJsC&pg=PA394|pages=394}}</ref> у сировом или куваном облику. Брокуле су посебно богат извор [[vitamin C|витамина Ц]] и [[vitamin K|витамина К]]. Задржај њихових карактеристичних [[glucosinolate|глукозинолатних]] једињења која садрже [[сумпор]], [[изотиоцијанат]]а и [[сулфорафан]]а, се умањује кувањем, а бива у већој мери очуван при припреми [[steaming|паром]], у [[microwave|микроталасној пећи]] или при [[stir-fry|пржењу]].<ref name="Nugrahedi">{{cite journal|last=Nugrahedi | first=Probo Y. | last2=Verkerk | first2=Ruud | last3=Widianarko | first3=Budi | last4=Dekker | first4=Matthijs | title=A Mechanistic Perspective on Process-Induced Changes in Glucosinolate Content in Brassica Vegetables: A Review | journal=Critical Reviews in Food Science and Nutrition | volume=55 | issue=6 |year=2015 | issn=1040-8398 | pmid=24915330 | doi=10.1080/10408398.2012.688076 |url=https://www.researchgate.net/publication/262977227_A_Mechanistic_Perspective_on_Process-Induced_Changes_in_Glucosinolate_Content_in_Brassica_Vegetables_A_Review| pages = 823–838}}</ref>
Брокуле су резултат узгоја култивираних -{''Brassica''}- усева у северном Медитерану почевши од око 6. века п. н. е.<ref name="VB">{{cite journal|last=Maggioni|first = Lorenzo|title = Origin and Domestication of Cole Crops (''Brassica oleracea'' L.): Linguistic and Literary Considerations|url=https://archive.org/details/sim_economic-botany_2010-06_64_2/page/109|journal = Economic Botany|volume = 64|issue = 2|year=2010|doi=10.1007/s12231-010-9115-2|last2=Bothmer|first2 = Roland|last3=Poulsen|first3 = Gert|last4=Branca|first4 = Ferdinando| pages = 109–123}}</ref> Од времена [[Roman Empire|Римског царства]], брокуле су биле у свакодневној употреби,<ref name="NI">{{cite book|last=Nonnecke|first=Ib|title=Vegetable Production|publisher=Springer-Verlag New York, LLC|date=новембар 1989|isbn=978-0-442-26721-6|url=https://books.google.com/?id=H7i8QJw8BJsC&pg=PA394|pages=394}}</ref> у сировом или куваном облику. Брокуле су посебно богат извор [[vitamin C|витамина Ц]] и [[vitamin K|витамина К]]. Задржај њихових карактеристичних [[glucosinolate|глукозинолатних]] једињења која садрже [[сумпор]], [[изотиоцијанат]]а и [[сулфорафан]]а, се умањује кувањем, а бива у већој мери очуван при припреми [[steaming|паром]], у [[microwave|микроталасној пећи]] или при [[stir-fry|пржењу]].<ref name="Nugrahedi">{{cite journal|last=Nugrahedi | first=Probo Y. | last2=Verkerk | first2=Ruud | last3=Widianarko | first3=Budi | last4=Dekker | first4=Matthijs | title=A Mechanistic Perspective on Process-Induced Changes in Glucosinolate Content in Brassica Vegetables: A Review | journal=Critical Reviews in Food Science and Nutrition | volume=55 | issue=6 |year=2015 | issn=1040-8398 | pmid=24915330 | doi=10.1080/10408398.2012.688076 |url=https://www.researchgate.net/publication/262977227_A_Mechanistic_Perspective_on_Process-Induced_Changes_in_Glucosinolate_Content_in_Brassica_Vegetables_A_Review| pages = 823–838}}</ref>
{{рут}}
[[Rapini]], sometimes called "broccoli rabe," is a distinct species from broccoli, forming similar but smaller heads, and is actually a type of [[turnip]] (''[[Brassica rapa]]'').<ref>{{Cite web|last=Main|first=Sandy|title=Rapini/Broccoli Raab|url=https://ucanr.edu/sites/scmg/The_Kitchen_Garden/Feature_Vegetables/Rapini_Broccoli_Raab/|url-status=live|access-date=13 September 2021|website=sonomamg.ucanr.edu|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20150530100002/http://ucanr.edu/sites/scmg/The_Kitchen_Garden/Feature_Vegetables/Rapini_Broccoli_Raab/ |archive-date=30 May 2015 }}</ref>


== Опис ==
== Опис ==
Ред 19: Ред 22:


== Историја ==
== Историја ==

Брокуле воде поријекло из [[Мала Азија|Мале Азије]]. У [[Европа|Европи]] су једино биле познате на подручју [[Италија|Италије]]. [[Катарина Медичи]] их је у [[16. век|16. вијеку]] испоручила за [[Француска|Француску]], одакле су под називом „италијанска шпаргла“ доспијели и у [[Енглеска|Енглеску]]. Амерички предсједник [[Томас Џеферсон]] је у [[18. век|18. вијеку]] увео брокуле у пољопривреду [[Северна Америка|Америке]], првобитно само као пробну биљку.
Брокуле воде поријекло из [[Мала Азија|Мале Азије]]. У [[Европа|Европи]] су једино биле познате на подручју [[Италија|Италије]]. [[Катарина Медичи]] их је у [[16. век|16. вијеку]] испоручила за [[Француска|Француску]], одакле су под називом „италијанска шпаргла“ доспијели и у [[Енглеска|Енглеску]]. Амерички предсједник [[Томас Џеферсон]] је у [[18. век|18. вијеку]] увео брокуле у пољопривреду [[Северна Америка|Америке]], првобитно само као пробну биљку.

Broccoli resulted from breeding of [[landrace]] ''Brassica'' crops in the northern Mediterranean starting in about the sixth century BC.<ref name="VB"/> Broccoli has its origins in primitive cultivars grown in the [[Roman Empire]] and was most likely [[Plant breeding|improved]] via [[Selective breeding|artificial selection]] in the southern [[Italian Peninsula]] or in [[Sicily]].<ref name="NI"/><ref name=":0">{{cite journal|last1=Stansell|first1=Zachary |last2=Björkman|first2=Thomas|date=1 October 2020|title=From landrace to modern hybrid broccoli: the genomic and morphological domestication syndrome within a diverse ''B. oleracea'' collection|journal=Horticulture Research|language=en|volume=7|issue=1|page=159|doi=10.1038/s41438-020-00375-0|pmid= |pmc= |issn=2052-7276|s2cid=224724369}}</ref><ref name="Stansell 1–10">{{cite journal|last1=Stansell|first1=Zachary|last2=Hyma|first2=Katie|last3=Fresnedo-Ramírez|first3=Jonathan|last4=Sun|first4=Qi|last5=Mitchell|first5=Sharon|last6=Björkman|first6=Thomas|last7=Hua|first7=Jian|date=1 July 2018|title=Genotyping-by-sequencing of ''Brassica oleracea'' vegetables reveals unique phylogenetic patterns, population structure and domestication footprints|journal=Horticulture Research|language=en|volume=5|issue=1|page=38|doi=10.1038/s41438-018-0040-3|pmid=29977574|pmc=6026498|issn=2052-7276}}</ref> Broccoli was spread to northern Europe by the 18th century and brought to North America in the 19th century by Italian immigrants.<ref name=":0" /> After the Second World War, breeding of [[Agriculture in the United States|United States]] and [[Agriculture in Japan|Japan]]ese [[F1 hybrid#In plants|F1 hybrids]] increased yields, quality, growth speed, and regional adaptation, which produced the cultivars that have been the most popular since then: 'Premium Crop', 'Packman', and 'Marathon'.<ref name=":0" />

==Other cultivar groups of ''Brassica oleracea''==

Other cultivar groups of ''Brassica oleracea'' include [[cabbage]] (Capitata Group), [[cauliflower]] and [[Romanesco broccoli]] (Botrytis Group), [[kale]] (Acephala Group), [[Collard (plant)|collard]] (Viridis Group), [[kohlrabi]] (Gongylodes Group), [[Brussels sprout]]s (Gemmifera Group), and [[kai-lan]] (Alboglabra Group).<ref name=Dixon2007>{{cite book|last1=Dixon|first1=G.R.|date=2007|title=Vegetable brassicas and related crucifers|isbn=978-0-85199-395-9|publisher=CABI|location=Wallingford}}</ref> As these groups are the same species, they readily hybridize: for example, [[broccolini]] or "Tenderstem broccoli" is a cross between broccoli and [[kai-lan]].<ref>{{Cite journal|last1=Stansell|first1=Zachary|last2=Farnham|first2=Mark|last3=Björkman|first3=Thomas|date=2019|title=Complex Horticultural Quality Traits in Broccoli Are Illuminated by Evaluation of the Immortal BolTBDH Mapping Population|journal=Frontiers in Plant Science|language=en|volume=10|page=1104|doi=10.3389/fpls.2019.01104|pmid=31620146|pmc=6759917|issn=1664-462X|doi-access=free}}</ref> Broccoli cultivars form the genetic basis of the "tropical cauliflowers" commonly grown in South and Southeastern Asia, although they produce a more cauliflower-like head in warmer conditions.<ref>{{cite journal|last1=Bjorkman|first1=T.|last2=Pearson|first2=K. J.|date=1 January 1998|title=High temperature arrest of inflorescence development in broccoli (Brassica oleracea var. italica L.)|journal=Journal of Experimental Botany|volume=49|issue=318|pages=101–106|doi=10.1093/jxb/49.318.101|issn=0022-0957|doi-access=free}}</ref><ref name=":0" />

{| class="wikitable floatright" style="clear:left; width:18em; text-align:center;"
|-
! colspan=2 |Broccoli production — 2019<br /><small>(includes cauliflower)</small>
|-
! style="background:#ddf;"| Country
! style="background:#ddf;"| Production<br /><small>millions of tonnes</small>
|-
| {{CHN}} || 10.6
|-
| {{IND}} || 9.1
|-
| {{USA}} || 1.2
|-
| {{ESP}} || 0.7
|-
| {{MEX}} || 0.7
|-
| '''World''' || '''26.9'''
|-
| colspan=2 |<small>Source: [[FAOSTAT]] of the [[United Nations]]</small><ref name="fao">{{cite web|url=http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC|title=Broccoli (and cauliflower) production in 2019, Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)|date=2020|publisher=UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT)|access-date=10 February 2021|archive-date=11 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170511194947/http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC|url-status=live}}</ref>
|}

==Varieties==

Неке од сорта брокуле јесу: атлантик, калабрезер, корвет, зелено пупољчаст, пурпурно пупољчаст, примо, спарко, и јужни комет.

There are three commonly grown types of broccoli.<ref name=":0" /> The most familiar is '''Calabrese broccoli''', often referred to simply as "broccoli", named after [[Calabria]] in Italy. It has large (10- to 20-cm) green heads and thick stalks. It is a cool-season annual crop. '''Sprouting broccoli''' (white or purple) has a larger number of heads with many thin stalks.<ref>{{cite web|title=Broccoli|url=https://www.rhs.org.uk/advice/grow-your-own/vegetables/broccoli|website=[[Royal Horticultural Society]]|access-date=24 March 2020|archive-date=24 March 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200324233555/https://www.rhs.org.uk/advice/grow-your-own/vegetables/broccoli|url-status=live}}</ref> '''Purple cauliflower''' or '''violet cauliflower''' is a type of broccoli grown in [[Europe]] and North America. It has a head shaped like cauliflower but consisting of many tiny flower buds. It sometimes, but not always, has a purple cast to the tips of the flower buds. Purple cauliflower may also be white, red, green, or other colors.<ref>{{citation|last=Branca|first=Ferdinando|title=Cauliflower and Broccoli|date=2008|work=Vegetables I: Asteraceae, Brassicaceae, Chenopodicaceae, and Cucurbitaceae|pages=151–186|editor1-last=Prohens|editor1-first=Jaime|editor2-last=Nuez|editor2-first=Fernando|series=Handbook of Plant Breeding|volume=1|place=New York, NY|publisher=Springer|language=en|doi=10.1007/978-0-387-30443-4_5|isbn=978-0-387-30443-4}}</ref>

Other popular cultivars include Belstar, Blue Wind, Coronado Crown, Destiny, DiCicco, Green Goliath, Green Magic, Purple Sprouting, Romanesco, Sun King and Waltham 29.<ref>{{Cite web|url=https://gardenerspath.com/plants/vegetables/best-broccoli-varieties/|title=The Best Broccoli Varieties to Grow Your Own|date=28 June 2018|website=Gardener's Path|access-date=2 June 2019|archive-date=2 June 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190602153515/https://gardenerspath.com/plants/vegetables/best-broccoli-varieties/|url-status=live}}</ref><ref name="Stansell 1–10"/>

Beneforté is a variety of broccoli containing 2–3 times more [[glucoraphanin]] and produced by crossing broccoli with a wild [[Brassica]] variety, ''Brassica oleracea'' var ''villosa''.<ref>{{cite web|title=British research leads to UK-wide launch of Beneforté broccoli|url=https://quadram.ac.uk/beneforte_uk_wide/|website=Quadram Institute|access-date=24 March 2020|date=25 June 2012}}</ref>


== Садња и узгој ==
== Садња и узгој ==
Ред 65: Ред 107:


Брокуле се за јело могу употребљавати и сирове и припремљене. За јело се поред цвасти употребљавају и листови и стабљика. Као зачин уз брокуле су, поред [[со]]ли, погодни изрендан свјеж [[Мускатни орах|мускатни орашчић]], [[Бели лук|бијели лук]], и печене [[бор]]ове сјеменке.
Брокуле се за јело могу употребљавати и сирове и припремљене. За јело се поред цвасти употребљавају и листови и стабљика. Као зачин уз брокуле су, поред [[со]]ли, погодни изрендан свјеж [[Мускатни орах|мускатни орашчић]], [[Бели лук|бијели лук]], и печене [[бор]]ове сјеменке.

== Сорте ==
Неке од сорта брокуле јесу:
* атлантик
* калабрезер
* корвет
* зелено пупољчаст
* пурпурно пупољчаст
* примо
* спарко
* јужни комет


== Галерија ==
== Галерија ==
Ред 89: Ред 120:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Broccoli}}
{{Commons category|Broccoli}}
* [https://web.archive.org/web/20160210161136/http://database.prota.org/dbtw-wpd/exec/dbtwpub.dll?AC=QBE_QUERY&BU=http%3A%2F%2Fdatabase.prota.org%2Fsearch.htm&TN=PROTAB~1&QB0=AND&QF0=Species+Code&QI0=Brassica+oleracea+cauliflower+and+broccoli&RF=Webdisplay PROTAbase on ''Brassica oleracea (cauliflower and broccoli)'']
* [https://web.archive.org/web/20160210161136/http://database.prota.org/dbtw-wpd/exec/dbtwpub.dll?AC=QBE_QUERY&BU=http%3A%2F%2Fdatabase.prota.org%2Fsearch.htm&TN=PROTAB~1&QB0=AND&QF0=Species+Code&QI0=Brassica+oleracea+cauliflower+and+broccoli&RF=Webdisplay PROTAbase on ''Brassica oleracea (cauliflower and broccoli)'']
* [http://cuke.hort.ncsu.edu/cucurbit/wehner/vegcult/broccoli.html List of North American broccoli cultivars] {{Wayback|url=http://cuke.hort.ncsu.edu/cucurbit/wehner/vegcult/broccoli.html |date=20150623184521 }}, USDA/ARS Vegetable Laboratory
* [http://cuke.hort.ncsu.edu/cucurbit/wehner/vegcult/broccoli.html List of North American broccoli cultivars] {{Wayback|url=http://cuke.hort.ncsu.edu/cucurbit/wehner/vegcult/broccoli.html |date=20150623184521 }}, USDA/ARS Vegetable Laboratory

Верзија на датум 19. мај 2023. у 09:36

Брокуле
ВрстаBrassica oleracea
Група култивараItalica
ПореклоИталија, пре више од 2.000 година[1][2]

Брокуле (лат. Brassica oleracea var. silvestris) [3]су назив за неколико култивара дивљег купуса (Brassicas). Име потиче од итал. broccoli — гранати купус.[4]

Брокуле су класификоване у култиварску групу Italica врсте Brassica oleracea. Брокуле имају велике цветне главе, обично тамнозелене боје, уређене у структуру налик на крошњу која се изгранава из дебелог, јестивог стабла које је обично светло зелено. Маса цветне главе је окружена листовима.[3] Брокуле подсећају на карфиол, који је различита култиварска група исте Brassica врсте. Заједно су 2016, Кина и Индија произвеле 73% светске продукције усева брокула и карфилоа.[5]

Брокуле су резултат узгоја култивираних Brassica усева у северном Медитерану почевши од око 6. века п. н. е.[6] Од времена Римског царства, брокуле су биле у свакодневној употреби,[7] у сировом или куваном облику. Брокуле су посебно богат извор витамина Ц и витамина К. Задржај њихових карактеристичних глукозинолатних једињења која садрже сумпор, изотиоцијаната и сулфорафана, се умањује кувањем, а бива у већој мери очуван при припреми паром, у микроталасној пећи или при пржењу.[8]

Rapini, sometimes called "broccoli rabe," is a distinct species from broccoli, forming similar but smaller heads, and is actually a type of turnip (Brassica rapa).[9]

Опис

Брокуле расту и развијају се попут карфиола. Горњи дио ове биљке се назива глава, и она је као и код карфиола сачињена од мноштва мањих „букетића“, који су опет образовани не потпуно развијеним цвастима, али у сваком случају, дају се уочити ситни пупољци. Глава је најчешће тамнозелене до плавкасто зелене боје. Рјеђе се срећу сорте жуте, љубичасте или бијеле боје. Вријеме вегетације брокуле износи од 14 - 15 мјесеци.

"Жетва“ брокуле се обавља када су пупољци средине главе добро развијени али још увијек затворени. Дакле, још увијек затворене цвасти се заједно са струком, тј. стабљиком дужине 10-15 cm одсијецају. Одсијеца се увијек тако, да на стабљици остану поједини, али не многи листови. Са споредних пупољака који се развијају постранице, касније ничу мале цвјетне главице, које се такође одсијецају. Дакле усијецати и користити се могу посебно глава а посебно стабљика, а може и одвојено.

Историја

Брокуле воде поријекло из Мале Азије. У Европи су једино биле познате на подручју Италије. Катарина Медичи их је у 16. вијеку испоручила за Француску, одакле су под називом „италијанска шпаргла“ доспијели и у Енглеску. Амерички предсједник Томас Џеферсон је у 18. вијеку увео брокуле у пољопривреду Америке, првобитно само као пробну биљку.

Broccoli resulted from breeding of landrace Brassica crops in the northern Mediterranean starting in about the sixth century BC.[6] Broccoli has its origins in primitive cultivars grown in the Roman Empire and was most likely improved via artificial selection in the southern Italian Peninsula or in Sicily.[7][10][11] Broccoli was spread to northern Europe by the 18th century and brought to North America in the 19th century by Italian immigrants.[10] After the Second World War, breeding of United States and Japanese F1 hybrids increased yields, quality, growth speed, and regional adaptation, which produced the cultivars that have been the most popular since then: 'Premium Crop', 'Packman', and 'Marathon'.[10]

Other cultivar groups of Brassica oleracea

Other cultivar groups of Brassica oleracea include cabbage (Capitata Group), cauliflower and Romanesco broccoli (Botrytis Group), kale (Acephala Group), collard (Viridis Group), kohlrabi (Gongylodes Group), Brussels sprouts (Gemmifera Group), and kai-lan (Alboglabra Group).[12] As these groups are the same species, they readily hybridize: for example, broccolini or "Tenderstem broccoli" is a cross between broccoli and kai-lan.[13] Broccoli cultivars form the genetic basis of the "tropical cauliflowers" commonly grown in South and Southeastern Asia, although they produce a more cauliflower-like head in warmer conditions.[14][10]

Broccoli production — 2019
(includes cauliflower)
Country Production
millions of tonnes
 Кина 10.6
 Индија 9.1
 САД 1.2
 Шпанија 0.7
 Мексико 0.7
World 26.9
Source: FAOSTAT of the United Nations[15]

Varieties

Неке од сорта брокуле јесу: атлантик, калабрезер, корвет, зелено пупољчаст, пурпурно пупољчаст, примо, спарко, и јужни комет.

There are three commonly grown types of broccoli.[10] The most familiar is Calabrese broccoli, often referred to simply as "broccoli", named after Calabria in Italy. It has large (10- to 20-cm) green heads and thick stalks. It is a cool-season annual crop. Sprouting broccoli (white or purple) has a larger number of heads with many thin stalks.[16] Purple cauliflower or violet cauliflower is a type of broccoli grown in Europe and North America. It has a head shaped like cauliflower but consisting of many tiny flower buds. It sometimes, but not always, has a purple cast to the tips of the flower buds. Purple cauliflower may also be white, red, green, or other colors.[17]

Other popular cultivars include Belstar, Blue Wind, Coronado Crown, Destiny, DiCicco, Green Goliath, Green Magic, Purple Sprouting, Romanesco, Sun King and Waltham 29.[18][11]

Beneforté is a variety of broccoli containing 2–3 times more glucoraphanin and produced by crossing broccoli with a wild Brassica variety, Brassica oleracea var villosa.[19]

Садња и узгој

Главни и највећи засади у Европи су у западним земљама Медитерана, а посебно су познати засади у предјелу Вероне. У земљама централне и сјеверне Европе, брокуле се скоро и не узгајају јер показује слабу отпорност на хладније вријеме.

Хранљива вредност

Брокуле
Брокуле, сирове (јестиви делови)
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија141 kJ (34 kcal)
6,64 g
Шећери1,7 g
Прехрамбена влакна2,6 g
0,37 g
2,82 g
Витамини
Витамин А екв.
(4%)
31 μg
(3%)
361 μg
1403 μg
Тиамин (Б1)
(6%)
0,071 mg
Рибофлавин (Б2)
(10%)
0,117 mg
Ниацин (Б3)
(4%)
0,639 mg
Витамин Б5
(11%)
0,573 mg
Витамин Б6
(13%)
0,175 mg
Фолат (Б9)
(16%)
63 μg
Витамин Ц
(107%)
89,2 mg
Витамин Е
(5%)
0,78 mg
Витамин К
(97%)
101,6 μg
Минерали
Калцијум
(5%)
47 mg
Гвожђе
(6%)
0,73 mg
Магнезијум
(6%)
21 mg
Манган
(10%)
0,21 mg
Фосфор
(9%)
66 mg
Калијум
(7%)
316 mg
Натријум
(2%)
33 mg
Цинк
(4%)
0,41 mg
Остали конституенти
Вода89,3 g
Link to USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Даље, брокуле садржи многобројне "секундарне биљне материје": флавоноиди, индоли, изотиоцинат и друге. Такође садрже једно антиканцерогено једињење чије дјеловање је доказано у већем броју научних студија на културама ћелија и на експерименталним животињама. То једињење се назива сулфорафан (SUL, 1-изотиоцијанат-4-(метилсулфинил)бутан).

На Универзитету Саскачеван у Канади доказано је да брокуле садрже материје које људски организам штите од појаве артериосклерозе и хипертоније (повишен крвни притисак).

Кулинарство

Брокуле се за јело могу употребљавати и сирове и припремљене. За јело се поред цвасти употребљавају и листови и стабљика. Као зачин уз брокуле су, поред соли, погодни изрендан свјеж мускатни орашчић, бијели лук, и печене борове сјеменке.

Галерија

  • Припремљене брокуле
    Припремљене брокуле
  • Сицилијанске љубичасте брокуле
    Сицилијанске љубичасте брокуле
  • Romanesco broccoli
    Romanesco broccoli
  • Брокуле у цвету
    Брокуле у цвету

Референце

  1. ^ Buck, P. A (1956). „Origin and taxonomy of broccoli”. Economic Botany. 10 (3): 250—253. doi:10.1007/bf02899000. 
  2. ^ Stephens, James. „Broccoli—Brassica oleracea L. (Italica group)”. University of Florida. стр. 1. Приступљено 14. 5. 2009. 
  3. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 182. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „broccoli”. Merriam-Webster's Collegiate Dictionary (11th изд.). стр. 156. ISBN 978-0-87779-809-5. Приступљено 9. 4. 2014. 
  5. ^ „Broccoli (and cauliflower) production in 2016, Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2017. Приступљено 31. 10. 2018. 
  6. ^ а б Maggioni, Lorenzo; Bothmer, Roland; Poulsen, Gert; Branca, Ferdinando (2010). „Origin and Domestication of Cole Crops (Brassica oleracea L.): Linguistic and Literary Considerations”. Economic Botany. 64 (2): 109—123. doi:10.1007/s12231-010-9115-2. 
  7. ^ а б Nonnecke, Ib (новембар 1989). Vegetable Production. Springer-Verlag New York, LLC. стр. 394. ISBN 978-0-442-26721-6. 
  8. ^ Nugrahedi, Probo Y.; Verkerk, Ruud; Widianarko, Budi; Dekker, Matthijs (2015). „A Mechanistic Perspective on Process-Induced Changes in Glucosinolate Content in Brassica Vegetables: A Review”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 55 (6): 823—838. ISSN 1040-8398. PMID 24915330. doi:10.1080/10408398.2012.688076. 
  9. ^ Main, Sandy. „Rapini/Broccoli Raab”. sonomamg.ucanr.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 5. 2015. г. Приступљено 13. 9. 2021. 
  10. ^ а б в г д Stansell, Zachary; Björkman, Thomas (1. 10. 2020). „From landrace to modern hybrid broccoli: the genomic and morphological domestication syndrome within a diverse B. oleracea collection”. Horticulture Research (на језику: енглески). 7 (1): 159. ISSN 2052-7276. S2CID 224724369. doi:10.1038/s41438-020-00375-0. 
  11. ^ а б Stansell, Zachary; Hyma, Katie; Fresnedo-Ramírez, Jonathan; Sun, Qi; Mitchell, Sharon; Björkman, Thomas; Hua, Jian (1. 7. 2018). „Genotyping-by-sequencing of Brassica oleracea vegetables reveals unique phylogenetic patterns, population structure and domestication footprints”. Horticulture Research (на језику: енглески). 5 (1): 38. ISSN 2052-7276. PMC 6026498 Слободан приступ. PMID 29977574. doi:10.1038/s41438-018-0040-3. 
  12. ^ Dixon, G.R. (2007). Vegetable brassicas and related crucifers. Wallingford: CABI. ISBN 978-0-85199-395-9. 
  13. ^ Stansell, Zachary; Farnham, Mark; Björkman, Thomas (2019). „Complex Horticultural Quality Traits in Broccoli Are Illuminated by Evaluation of the Immortal BolTBDH Mapping Population”. Frontiers in Plant Science (на језику: енглески). 10: 1104. ISSN 1664-462X. PMC 6759917 Слободан приступ. PMID 31620146. doi:10.3389/fpls.2019.01104 Слободан приступ. 
  14. ^ Bjorkman, T.; Pearson, K. J. (1. 1. 1998). „High temperature arrest of inflorescence development in broccoli (Brassica oleracea var. italica L.)”. Journal of Experimental Botany. 49 (318): 101—106. ISSN 0022-0957. doi:10.1093/jxb/49.318.101 Слободан приступ. 
  15. ^ „Broccoli (and cauliflower) production in 2019, Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2020. Архивирано из оригинала 11. 5. 2017. г. Приступљено 10. 2. 2021. 
  16. ^ „Broccoli”. Royal Horticultural Society. Архивирано из оригинала 24. 3. 2020. г. Приступљено 24. 3. 2020. 
  17. ^ Branca, Ferdinando (2008), Prohens, Jaime; Nuez, Fernando, ур., „Cauliflower and Broccoli”, Vegetables I: Asteraceae, Brassicaceae, Chenopodicaceae, and Cucurbitaceae, Handbook of Plant Breeding (на језику: енглески), New York, NY: Springer, 1, стр. 151—186, ISBN 978-0-387-30443-4, doi:10.1007/978-0-387-30443-4_5 
  18. ^ „The Best Broccoli Varieties to Grow Your Own”. Gardener's Path. 28. 6. 2018. Архивирано из оригинала 2. 6. 2019. г. Приступљено 2. 6. 2019. 
  19. ^ „British research leads to UK-wide launch of Beneforté broccoli”. Quadram Institute. 25. 6. 2012. Приступљено 24. 3. 2020. 

Спољашње везе

Брокуле на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брокуле&oldid=25742887”