Jonas Gar Stjore

Jonas Gar Stjore
Lični podaci
Datum rođenja	Šablon:Datum rođenj
Mesto rođenja	Oslo, Norveška
Univerzitet	Kraljevska norveška pomorska akademija, Sciences Po
Porodica
Supružnik	Marit Slagsvold
Deca	3
Politička karijera
Politička stranka	Laburistička partija (od 1995) Konzervativna partija (pre 1989)
Mandati 36. predsednik vlade Norveške 14. oktobar 2021 — trenutno. Monarh Harald V Prethodnik Erna Solberg Lider opozicije Norveške 14. oktobar 2014 — 14. oktobar 2021. Monarh Harald V Premijer Erna Solberg Prethodnik Jens Stoltenberg Naslednik Erna Solberg Lider Laburističke partije 14. oktobar 2014 — trenutno. Prethodnik Jens Stoltenberg Ministar zdravlja i nege Norveške 21. septembar 2012 — 16. oktobar 2013. Premijer Jens Stoltenberg Prethodnik Ana-Greta Strjom-Eričsen Naslednik Bent Hjole Ministar inostranih poslova Norveške 17. oktobar 2005 — 21. septembar 2012. Premijer Jens Stoltenberg Prethodnik Jan Peterson Naslednik Espen Bart Ejde Član Stortinga Osla 1. oktobar 2009 — trenutno.

Jonas Gar Stjore (norveški izgovor: ˈjuːnɑs gɑˈʂtøːrә; rođen 25. avgusta 1960) je norveški političar koji je 36. premijer Norveške od 2021. i bio je vođa Laburističke partije od 2021. godine. kao ministar spoljnih poslova od 2005. do 2012. i kao ministar zdravlja i službi nege od 2012. do 2013. Takođe je član Stortinga za Oslo od 2009. godine. Stjore je odrastao u Zapadnom Kraju Osla i milioner je. Prošao je obuku za pomorske oficire na Norveškoj pomorskoj akademiji, a zatim je studirao političke nauke na Sciences Po u Parizu od 1981. do 1985. Prvobitno povezan sa Konzervativnom strankom, bio je specijalni savetnik za karijeru i generalni direktor u kabinetu premijera od 1989. do 1997, služio je pod premijerima Jan P. Sise, Gro Harlem Bruntland i Torbjern Jagland. Postao je poznat kao štićenik Bruntlandove 1990-ih, a njeno mentorstvo ga je inspirisalo da postane član Laburističke partije 1995. Godine 1998. pratio je Bruntlandovu u Svetsku zdravstvenu organizaciju gde je postao njen šef osoblja. Stjore je bio državni sekretar i šef kabineta premijera u prvoj vladi Jensa Stoltenberga; vlada je bila inspirisana novim laburistima i nadgledala je najrašireniju privatizaciju u norveškoj istoriji. Kasnije je bio generalni sekretar Norveškog Crvenog krsta od 2003. do 2005. godine. Kao i njegovi politički mentori Brundtland i Stoltenberg, Stjore je povezan sa desnicom Laburističke partije koja je povoljna za poslovanje. Kada se pridružio kabinetu 2005. godine, doživljavali su ga kao deo grupe „rukovoditelja Zapadnog Kraja“ i Stoltenbergovih poverljivih lica koja je predstavljala pomak udesno. Njegov mandat ministra spoljnih poslova ga je ipak učinio najpopularnijim članom kabineta. Uprkos tome što je Laburistička partija dobila 1% manje glasova i izgubila jedno mesto, levi centar je osvojio većinu na norveškim parlamentarnim izborima 2021. Kao lider najveće stranke, Stjore je bio izraziti favorit za ulogu premijera. Dva dana nakon ostavke Erne Solberg i njene vlade 12. oktobra 2021, Stjore je imenovao za premijera kralj Harald V, predvodeći manjinsku vladu sa Partijom centra. Ubrzo nakon što je imenovana za premijera, Laburistička partija je prijavila gubitak od 5% svojih pristalica, jer su mnogi krivili stranku što nije dovoljno podržavala norveški narod tokom globalne energetske krize 2021–2022.

Pozadina

Porodica

Rođen u Oslu, Stjore je sin bogatog brokera Ulfa Jonasa Stjorea (1925–2017) i bibliotekarke Unije Gara (1931–2021). Odrastao je u naselju Ris u Vest Endu Oslu.6 Stjore je multimilioner, sa bogatstvom od oko 60.000.000 NOK (približno 7.100.000 US$ u 2016. godini). On je vlasnik velikog dela porodične kompanije Femstjo. Najveći deo porodičnog bogatstva potiče od prodaje norveške kompanije Jotul 1977. godine, koju je vodio njegov deda po majci Johanes Gar.8 Stjoreov deda po ocu bio je istaknuti poslovni direktor Jonas Henri Stjore, izvršni direktor i predsednik kompanije za proizvodnju eksploziva Norsk Sprӕngstofindustri. Stjoreov pradeda Pol Edvart Stjore bio je gradonačelnik Konzervativne partije i zamenik člana norveškog parlamenta iz Levangera, a porodica je bila imućni farmeri u Trøndelagu u 19. veku.9 Stjore je oženjen Marit Slagsvold, sociologom i sveštenikom u državnoj crkvi Norveške. Imaju tri sina, koji su pohađali Oslo Valdorf školu. Stjore je deklarisani hrišćanin i član državne crkve.

Obrazovanje i ranija karera

Pohađao je Bergovu školu u Oslu, a zatim je prošao obuku za mornaričke oficire na Kraljevskoj norveškoj pomorskoj akademiji. Kasnije je pet godina studirao političke nauke na Sciences Po u Parizu. Stjore je nakratko bio saradnik u nastavi u Harvardskom projektu pregovora na Pravnom fakultetu Harvarda 1986. godine. Od 1986. do 1989. bio je istraživač na Norveškoj školi za menadžment, radeći na projektu Scenarier 2000 sa sociologom Andreasom Homplandom i ekonomistom Piterom Noreom.

Karera u javnoj administraciji

Stjore je prethodno bio povezan sa Konzervativnom partijom, i prijavio se za poziciju političkog savetnika za spoljne poslove za stranku 1980-ih. Ponuđen mu je posao, ali ga je kasnije odbio.18 Godine 1989. Stjore je postao specijalni savetnik u kancelariji premijera Gro Harlem Bruntland. Bruntlandovo mentorstvo inspirisalo ga je da postane član Laburističke partije 1995. godine, kada je postao i generalni direktor (ekspedisjonssjef) u kabinetu premijera. Od 1998. godine bio je izvršni direktor (šef osoblja) Svetske zdravstvene organizacije pod vođstvom Gro Harlema Bruntlandove. Stjore je bio izvršni predsednik istraživačkog centra ECON Analize od 2002. do 2003. i generalni sekretar Norveškog Crvenog krsta od 2003. do 2005. godine.

Politička karijera

Načelnik štaba

Stjore je bio državni sekretar i šef kabineta premijera u prvoj vladi Jensa Stoltenberga od 2000. do 2001. Vlada je bila inspirisana novom laburističkom agendom Britanske Laburističke partije i nadgledala je najrašireniju privatizaciju u norveškoj istoriji.

Ministar inostranih poslova

Stjore i Jens Stoltenberg sa američkim predsednikom Džordžem V. Bušom tokom NATO samita u aprila 2008.

Godine 2005. Stjore je imenovan za ministra inostranih poslova u vladi Jensa Stoltenberga, na toj funkciji do 2012. Kada se pridružio kabinetu, doživljavali su ga kao deo grupe „rukovoditelja Vest Enda“ i Stoltenbergovih poverenika koja je predstavljala pomak udesno. . Ipak, brojne ankete su pokazale da je Stjore bio najpopularniji član Stoltenbergove vlade Stjore je 2006. godine izrazio zabrinutost zbog Libanskog rata 2006. godine. Stjore je reakciju Izraela nazvao „potpuno neprihvatljivom“ i nazvao je „opasnom eskalacijom“, dok je takođe osudio Hezbolahov napad na izraelske vojnike. Stjore je kritikovao širenje uticaja G20 kao odgovor na finansijsku krizu 2007–2008, nazvavši je „u velikoj meri bez legitimiteta“ i uporedivši je sa Bečkim kongresom.

Pokušaji atentata

Bombaš samoubica je 14. januara 2008. pogodio hotel Serena u Kabulu, Avganistan, gde je Stjore boravio. Stjore je ostao nepovređen u incidentu, u kojem je poginulo šest osoba, uključujući norveškog novinara Karstena Tomasena. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun je izjavio da je Stjore bio meta napada, ali je portparol talibana odbacio ovu tvrdnju. Stjore je otkazao ostatak svoje posete Avganistanu dan nakon napada. Stjore je 20. jula 2011. bio jedna od glavnih meta napada Andersa Beringa Brejvika.

Ministar zdravlja

Dana 21. septembra 2012, Jens Stoltenberg je započeo rekonstrukciju kabineta i premestio Sterea na čelo Ministarstva zdravlja i nege. Tokom iste rekonstrukcije na mestu ministra inostranih poslova naslijedio ga je Espen Bart Eide. Dok je bio ministar zdravlja, dobio je nadimak Hels-Jonas (Helt Jonas).

Član parlamenta

Na opštim izborima 2009. u Norveškoj, Stjore je izabran u norveški parlament, Stortinget, koji predstavlja Oslo. Reizabran je 2013. i 2017. godine. Kao član parlamenta, Stjore je predložio jednu od dve dobitnice Nobelove nagrade za mir 2021, Mariju Resu.

Lider Laburističke partije

14. juna 2014. izabran je za lidera Laburističke partije, nasledivši Jensa Stoltenberga, koji je bio imenovan za generalnog sekretara NATO-a. Postao je i lider opozicije. Stjore je predvodio stranku na norveškim parlamentarnim izborima 2017, ali je crveno-zelena koalicija izgubila za četiri mesta potrebna za većinu od 85 mesta. Njegova stranka je kritikovana da je pobedu uzela zdravo za gotovo. Krajem 2017, nekoliko žena je navelo da se zamenik lidera stranke Trond Giske neprimereno ponašao prema njima. U početku, Stjore je izjavio da se Giske nije tako ponašao nakon interne rasprave u vezi sa tim. Početkom januara 2018, Giske je odlučio da podnese ostavku na mesto zamenika lidera kao rezultat optužbi, a dato je i obrazloženje stranke da je prekršio pravila seksualnog nedoličnog ponašanja. Giskeov naslednik, Bjornar Skjӕran, nominovan je 19. marta 2019. Nakon nominacije, Stjore je pohvalio Skjarana, rekavši da će on biti jasan glas sa severa. Stjore je predvodio stranku na norveškim parlamentarnim izborima 2021. godine, ovog puta obezbedivši crveno-zelenoj koaliciji većinu od 89 mesta od potrebnih 85, pobedivši plavo-plavu koaliciju koju predvodi aktuelna premijerka Erna Solberg. Pregovori pre vlade počeli su 23. septembra u Hurdalu, nakon što je Partija centra počela da radi sa Partijom socijalističke levice. Dana 29. septembra, Socijalistička levica se povukla iz pregovora, posebno navodeći neslaganja oko pitanja kao što su nafta i socijalna pitanja. Stjore je izrazio razočarenje i rekao da se nadao drugačijem ishodu, ali je dodao da poštuje odluku stranke. Laburistička partija i Partija centra počele su pregovore o vladi kasnije istog dana. Stjore i Vedum su 8. oktobra objavili da će platforma nove vlade biti predstavljena 13. oktobra i da su spremni da formiraju vladu dan kasnije, 14. oktobra. Nakon što je Eva Kristin Hansen nominovana za kandidata Laburističke partije za predsednika Stortinga, Stjore je 9. oktobra izneo predlog u Stortingu, a glasanje za njenu potvrdu dogodilo se pismenim putem. Hansen je potvrđen sa 160 glasova za i 8 uzdržanih.

Predsednik vlade Norveške (2021-trenutno)

Stjore je imenovan za premijera 14. oktobra 2021, nakon pobede njegove stranke na parlamentarnim izborima održanim u septembru. Formirao je manjinsku vladu, sa Laburistima i Partijom centra.

Domaće

Jonas Gar Stjore drži govor u novembru 2021. godine.

Nakon napada na Kongsberg dan pre nego što je preuzeo funkciju, Stjore i ministarka pravde Emilie Enger Mel posetili su grad dan kasnije, gde su položili cveće u znak sećanja na žrtve. Stjore je rekao da je poseta takođe imala za cilj da pokaže solidarnost sa narodom Kongsberga.[43] Stjore je 18. oktobra održao deklaraciju svoje vlade o uzdizanju, gde su glavni delovi vladine platforme ponovljeni. Ovo je uključivalo „borbu protiv socijalnog dampinga i sprovođenje velikog čišćenja u norveškom radnom veku kako bi se obezbedila stalna, s punim radnim vremenom pozicija sa norveškom platom i uslovima rada“, uklanjanje opšteg pristupa privremenom zapošljavanju, ograničavanje zapošljavanja, borba vezana za posao kriminala, i zaustaviti oslobađanje taksi industrije. Kada je reč o industrijskoj politici, Stjore je prokomentarisao da „da bismo uspeli, moramo da obezbedimo da norveški prirodni resursi, uključujući razumno obnovljivu energiju, ostanu konkurentska prednost za norvešku industriju“, istovremeno najavljujući ofanzivu zelene industrije u kojoj će država učestvovati da dobije nova industrija pokrenuta i radi. Što se tiče regionalne politike, Stjore je rekao da će vlada izneti slučaj Stortingu da još jednom razdvoji Troms i Finmark, kao i da će učiniti isto za Vikena, ako to želi okružno veće. Što se tiče transporta, Stjore je naveo da će "cene nacionalnih i okružnih drumskih trajekata biti prepolovljene tokom četvorogodišnjeg perioda", a takođe je ponovio obećanje besplatnih trajekata između ostrva i zajednica bez putne veze sa kopnom. Ovo takođe uključuje trajektne veze koje prevoze manje od 100 000 putnika godišnje.[44] Stjore je takođe najavio da će njegova vlada raditi na merama za preduzimanje mera za smanjenje povećanih cena električne energije, i ukazao da bi to moglo da se primeni u kratkom vremenskom periodu.[45] Na sednici parlamenta nedelju dana nakon stupanja na dužnost, Stjore je branio ideju povećanja poreza na promet skupljih električnih automobila. On je rekao da bi zarađeni novac mogao da se iskoristi za izgradnju novih stanica za punjenje. On je dalje rekao da će njegova vlada preuzeti inicijativu za razgovore sa Evropskom unijom o tome kako da ojačaju saradnju u postizanju klimatskih ciljeva.[46] Liderka Konzervativne stranke Erna Solberg takođe je pozvala Stjorea da pojasni strategiju svoje vlade za borbu protiv KOVID-19, nakon nedavnog porasta broja prijema u bolnice. Stjore je odgovorio rekavši da njegova vlada prati situaciju sa KOVID-19 i da će obavestiti Storting i javnost ako bude potrebno. Takođe je posebno rekao: „Mora da se dogodilo nešto od četvrtka do danas što daje razloga za zabrinutost kada neko sada želi brifing od premijera u Stortingu. Takođe je rekao da vlada nije primila nijednu poruku od zdravstvenih vlasti koja bi izazvala duboku zabrinutost.[47] U intervjuu za Fajnenšel tajms iz oktobra 2021., Stjore je rekao da bi Norveška, ako bi zaustavila svoju naftnu industriju, samo doprinela daljoj borbi za postizanje klimatskih ciljeva. Dalje je rekao „trebalo bi da se razvijamo ka tranziciji, a ne da je zatvaramo“ sa fosilnih goriva na zelenu energiju. Stjore je dalje dodao da je paradoks da Norveška, kao najveći proizvođač nafte u Zapadnoj Evropi, takođe troši značajna sredstva na ulaganja u zelenu tehnologiju kao što su električni automobili, hvatanje i skladištenje ugljenika i energija vetra na moru. Što se tiče naftnog fonda zemlje, rekao je da je politički, ali da su ga vodili profesionalci čiji je cilj bio da dobiju mnogo zauzvrat za prihvatljiv rizik. Takođe je naglasio da je na vladi i Stortingu da odrede granice za fond.[48] Stjore je 27. oktobra najavio smanjenje naknada za gorivo koje će biti implementirano u državni budžet za 2022. godinu, istovremeno izražavajući zabrinutost zbog povećanja troškova električne energije. On je dalje rekao da će rebalans budžeta biti predstavljen 8. novembra, dodajući: „Takođe želimo politiku koja smanjuje poreze koji pogađaju obične ljude. I u pogledu poreza na gorivo i električnu energiju, to ćemo pogledati u našem dodatnom budžetu. " On je takođe istakao da treba ojačati privredu opštinama kako bi mogle da ponude bolje socijalne usluge.[49] Stjore je 12. novembra najavio da će njegova vlada uvesti nove nacionalne mere protiv KOVID-19. Ove uključene opštine dobile bi priliku da ugrade pasoše za KOVID-19, svima starijim od 18 godina bi bila ponuđena doza vakcine, pooštrena bi pravila za one kome je potrebno testiranje, a nova pravila bi važila za nevakcinisano zdravstveno osoblje. On je takođe naveo da vlada razmatra šire korišćenje sertifikata o KOVID-19 i da planiraju da sledeće godine svima starijima od 18 godina bude ponuđena treća doza vakcine.[50] Stjore, ministar finansija Trigve Slagsvold Vedum i lider Socijalističke levice Audun Lisbakken predstavili su 29. novembra svoj ponovo pregovarani državni budžet za 2022. Stjore ga je nazvao „dobar budžet [koji je] postao bolji“. On je takođe ponovio da je rekao da je budžet pokazao da su „normalni ljudi na redu“. Pregovori su prvobitno počeli 15. novembra, sve dok lideri stranke nisu pozvani prethodnog vikenda pre predstavljanja budžeta.[51] Stjore, njegova vlada i zdravstveni zvaničnici najavili su 2. decembra mere protiv varijante SARS-CoV-2 Omicron. Neke od mera su ponovljene iz prethodnih mera KOVID-19, a posebno da ljudi treba da drže distancu između sebe i da nose maske u javnom prevozu. Pored toga, mere su zahtevale da ljudi nose maske u tržnim centrima i prodavnicama i dok su u kontaktu sa zdravstvenim službama. Štaviše, mere su uključivale da se ljudi ne grle ili rukovaju, kao i da preduzeća rade od kuće na način koji ne utiče na važne i neophodne usluge.[52] Stjore je 5. decembra izrazio nadu da će smisliti plan protiv tekuće krize cena električne energije pre Božića. On je naveo i da je rešenje možda kroz više novca, i naglasio da je ta šema morala da funkcioniše i da će se vlada pobrinuti za to. On je takođe dodao da je svrha plana da se pomogne najugroženijima i da to mora biti urađeno na bezbedan način i da se neće odnositi na sve u Norveškoj.[53] Stjore i njegova vlada su 7. decembra izneli dalje mere protiv KOVID-19. Što se tiče novih mera, Stjore je rekao: „Trebalo je da se iskreno nadamo da smo sada završili sa pandemijom korone i da se dugo nadamo da bi Božić mogao da bude kao pre i normalan, ali sada je situacija sa infekcijom i dalje toliko ozbiljna da moramo preduzeti nove mere“. On je dalje naveo da opasnost od preopterećenja zdravstvene službe i širenja omikronske varijante čine neophodne nove mere. Mere su obuhvatale: daljinu i socijalni kontakt, slobodne aktivnosti, škole, vrtiće i vanškolske programe, rad i provetravanje.[54] Dva dana kasnije, Stjore nije isključio mogućnost objavljivanja daljih mera, iako bi one možda mogle uključiti nekoliko prilagođavanja već predstavljenih mera.[55] Stjore je 11. decembra, zajedno sa Vedumom i ministarkom nafte i energetike Marteom Mjos Persenom, održao konferenciju za štampu na kojoj su najavili novu bezbednosnu šemu za borbu protiv rastućih cena struje. Šema će se posebno boriti protiv tržišne cene električne energije u proseku, ako ona pređe 70 øre po kilovat satu za mesec dana, država će nadoknaditi polovinu cene iznad ovog nivoa. Takođe su najavili da će šema trajati tokom decembra i do marta 2022. Na konferenciji za novinare, Stjore je posebno rekao: „Predstavljamo bezbednosnu šemu koja će zadovoljiti situaciju koju obični ljudi doživljavaju uz vanredne troškove električne energije.“[56] Stjore i njegova vlada su 13. decembra najavili dalje mere za borbu protiv KOVID-19 i varijante omikrona. Rečeno je da se radi o sprečavanju prevelikih kapaciteta u bolnicama i zaštiti društveno kritičnih funkcija. On je istakao da je situacija postala kritičnija i da su preduzete mere da se zadrži kontrola nad pandemijom. Takođe je istakao da je važno zaštititi decu, mlade i ugrožene grupe, te da će se te mere primetiti u svakodnevnom životu ljudi.[57] Početkom januara 2022. Stjore je izrazio da mere protiv KOVID-19 ne bi trebalo da budu na snazi duže nego što je potrebno. Takođe je naveo da im je cilj bio da imaju žuti nivo dozvole u ​​višim srednjim školama, i da na kraju dobiju zeleno uz više testiranja. On je naglasio da zemlja nije u izolaciji, ali da ima stroge mere koje su razumljivo imale posledice po ljude.[58] Stjore i Vedum su 8. januara rekli da će podrška za električnu energiju biti povećana sa 55 na 80% najmanje do marta. On je naveo da će se Vlada u narednim godinama suprotstaviti elektroenergetskoj krizi ako se ona ponovi, a branio je i vladinu šemu, rekavši: „Šema je dobra, jer nam omogućava da brzo i tačno obeštetimo sve potrošače u zemlji, direktnim davanjem subvencije na račun za struju“. Stjore je dodao da vlada očekuje da će cene pasti u proleće, kao što to obično biva, i da bi slična šema mogla biti neophodna ukoliko cene ponovo porastu tokom budućih zima.[59] Vlada je 13. januara najavila ukidanje nekoliko mera protiv KOVID-19, što je uključivalo i nekoliko izmena. Stjore je upozorio da bi moglo biti neophodno prilagoditi mere kako bi ubuduće bile strože, a da će nova procena biti izvršena početkom februara.[60] Stjore je 20. januara primio princezu Ingrid Aleksandru od Norveške u kabinetu premijera, gde joj je rekao o radu vlade i različitih ministarstava.[61] Stjore i njegova vlada su 12. februara najavili ukidanje skoro svih mera protiv KOVID-19, posebno socijalnog distanciranja i mandata maski. Preostale mere obuhvataju praktikovanje dobre higijene ruku i kašlja, praćenje programa vakcinacije i da se testiraju na moguće simptome, između ostalog. Stjore je ponovio da pandemija nije gotova, navodeći trenutnu situaciju usred tekućeg omikronskog talasa.[62] Stjore je 20. aprila uputio izvinjenje kueer zajednici, obeležavajući 50. godišnjicu ukidanja antihomoseksualnog zakonodavstva u Norveškoj. On je naveo: "119 ljudi je kriminalizovano i kažnjeno zbog svog ljubavnog života. Morali su da prolaze kroz suđenja, osude i zatvore. Suočeni su sa javnom sramotom i osudom. Kroz zakonodavstvo, ali i kroz mrežu sankcija, mi kao narod i društvo jasno rečeno da nismo prihvatili kueer ljubav. Vlada želi da se izvini za to."[63] Dana 16. juna, nakon glasanja Stalnog komiteta za spoljne poslove i odbranu o članstvu Švedske i Finske u NATO-u, Stjore i sve opozicione stranke kritikovale su Crvenu partiju zbog glasanja protiv odobrenja, nazivajući je „neusamljenom“. Stjore je posebno rekao: „Gledište Crvene stranke daje utisak o osnovnim neusamljenim akcijama“.[64] Početkom avgusta Stjore je izjavio da će njegova vlada „učiniti sve što je potrebno“ da se izbori sa cenama struje i dodao da je maksimalna cena jedna od nekoliko mera koje se razmatraju. Takođe je naveo da je druga mera ograničavanje koliko elektroprivrede mogu da plaćaju za struju, a takođe nijedna mera ne bi bila „nepodela pozitivna“.

Spoljašnje

Stjore sa finskim premijerom Sanom Marin u maju 2021. godine.

Stjore sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u januaru 2022. godine,

Stjore sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u julu 2022. godine.

Stjore i njegova vlada najavili su da će početkom 2022. godine poslati posmatrače na samit o nuklearnoj zabrani u Beču. Time bi Norveška postala jedina zemlja NATO-a koja će to učiniti. Akciju je posebno pohvalio ICAN Norvai, a koordinatorka Tove Vidskjold je rekla da će Norveška poslati važne signale zemljama saveznicama da je nuklearno oružje neprihvatljivo. Lider parlamenta Konzervativne partije Trond Heleland doveo je u sumnju tu akciju, rekavši: "Konzervativci su veoma skeptični prema ovome. Norveška ne bi trebalo da ima nikakvu usamljenost u NATO-u u odnosu na ovaj ugovor. Pretpostavljam da nova vlada namerava da pokaže solidarnost sa obaveze u članstvu u NATO“. Na pitanje da li se suočavaju sa pitanjem objašnjenja, Stjore je rekao: "Ne. Kada ste posmatrač, pratite diskusije koje se vode u jednoj od oblasti u kojima se razgovara o razoružanju. Norveška ima veliko iskustvo u tome da bude pokretačka snaga u nuklearnom razoružanju ."[66] Stjore se 26. oktobra sastao sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovom. Stjore je naveo da su razgovarali o saradnji na severu i kako da se sa njom nastavi. Takođe je rekao da su se dogovorili da imaju dobar kontakt i da rade zajedno kako bi se izbegle tenzije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.[67] Stjore je prisustvovao Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2021. u Glazgovu, gde je održao govor, rekavši: „Naftni fond je najveći svetski državni fond, u koji se investira širom sveta. Naš cilj je da ga učinimo vodećim fondom u odgovornim investicijama i upravljanju klimatski rizik“. On je dalje rekao da će fond zasnivati svoje vlasništvo na ulaganjima kompanija koje se obavežu na neto nulu. Takođe je naglasio da je vreme da se napravi korak napred.[68] Stjore je prisustvovao sastanku Nordijskog saveta u Kopenhagenu 3. novembra. Tamo je posebno izrazio da želi da izmeni odnose sa Švedskom nakon pandemije KOVID-19, istovremeno braneći odluku Norveške prethodne vlade o zatvaranju granice tokom pandemije. Švedski političari iz Hrišćanskih demokrata i Umerene partije kritikovali su taj potez nazvavši ga „pandemijskim nacionalizmom“. Stjore je naglasio da ljudi nose infekciju i da se može pojaviti u nizu ljudi. Takođe je naveo da je bila teška odluka o zatvaranju granica.[69] Dana 24. novembra, nakon što su novinari NRK Halvor Ekeland i Lokman Ghorbani privedeni i pušteni u Kataru nakon 30 sati, Stjore je kritikovao zemlju, rekavši: „Hapšenje novinara NRK-a u Kataru je neprihvatljivo. Slobodna štampa je ključna za funkcionisanje demokratije“ . Katarske vlasti su tvrdile da su novinari upali u privatnu imovinu i da su svjesno prekršili običajno pravo.[70] Stjore se 10. decembra sastao sa južnoafričkim predsednikom Sirilom Ramafosom, digitalno. Stjore je posebno pohvalio upozorenje zemlje o varijanti omikrona i njihovu otvorenost u vezi sa tim. On je poruku Ramafose na sastanku opisao kao "izražavanje solidarnosti i podrške" zemljama bez pokrivenosti vakcinom. Takođe je imao sastanak sa generalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije Tedrosom Adhanomom Gebrejesusom o pandemiji KOVID-19 uopšteno.[71] Nakon sajber-napada u Ukrajini 2022., Stjore je upozorio „moramo da budemo oprezniji“ i naglasio da i Norveška mora da bude opreznija prema hibridnim napadima i da ih smatra pretnjom po društvo. Rekao je: „Zabrinut sam što mi kao pojedinci i kompanije i institucije moramo biti svesni da je to deo naše spremnosti. On je dalje rekao da će pitanje sajber bezbednosti razmatrati nova Komisija za odbranu, koju će predvoditi bivši ministar pravde Knut Storberget.[72] Stjore je 19. januara posetio Berlin, gde se sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Oni su razgovarali o energetskoj saradnji i trenutnoj situaciji u Ukrajini.[73] Nakon raspoređivanja ruskih trupa u istočnu Ukrajinu, Stjore je izrazio zabrinutost zbog situacije i takođe osudio akcije Rusije. Takođe je kritikovao govor ruskog predsednika Vladimira Putina u kome je Rusija priznala Donjecku i Lugansku narodnu republiku kao nezavisne zemlje, kao i dalje komentare Sergeja Lavrova.[74] Stjore i članovi njegovog kabineta su 27. februara objavili da će Norveška zamrznuti ulaganja norveškog državnog penzijskog fonda u Rusiji. Takođe je pokrenut proces da se Naftni fond vremenom povuče iz zemlje.[75] Stjore je 31. marta imao sat vremena dug telefonski razgovor sa Putinom nakon što je preuzeo inicijativu da to učini sa nordijskim i evropskim savezničkim zemljama i Sjedinjenim Državama. On je razgovor opisao kao „mogućnost da se dođe do“ Putina i pozvao ga da okonča rat u Ukrajini. Takođe ga je pozvao da otvori humanitarne koridore u Mariupolju i da je za rat potrebno rešenje putem pregovora. Stjore je prokomentarisao protivljenje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana članstvu Švedske i Finske u NATO kao „iznenađujuće“. On je dalje prokomentarisao Erdoganovu tvrdnju da je „Skandinavija kao kuća za goste terorističkih organizacija“, nazivajući to „potpuno neosnovanom tvrdnjom“.[77] Dana 29. maja, obeležavajući međunarodnu solidarnost za Belorusiju, norveško ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da će promeniti naziv zemlje iz Hviterusland u Belorusiju. Stjore je o odluci rekao: „Smatramo da je ispravno promeniti upotrebu imena, u znak solidarnosti sa beloruskim demokratskim pokretom“.[78] Nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Država odbacio Roe protiv Vejda, Stjore i nekoliko drugih norveških političara, uključujući ministarku kulture Anet Tretebergstuen i liderku Konzervativne stranke Ernu Solberg, kritikovali su odluku. Stjore je izjavio: „Ovo je ozbiljan korak unazad za prava žena. Odluka Vrhovnog suda iz 1972. pomogla je da se osigura pravo na samoodlučan abortus u Sjedinjenim Državama. Države sada mogu doneti zakon koji u praksi zabranjuje abortus ili ozbiljno ograničava zakon, i to će uticati na žene u tim državama i povećati društvene nejednakosti“. On je takođe naveo da će odluke donete u Sjedinjenim Državama uticati na Evropu i ostatak sveta, a takođe je pozvao Norvešku da bude u pripravnosti. Stjore je 1. jula posetio Kijev, gde se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i najavio da će Norveška dati 10 milijardi norveških kruna pomoći. Novac bi posebno išao za humanitarnu pomoć, rekonstrukciju i podršku ključnoj infrastrukturi, kao što su škole i bolnice. Stjore je takođe posetio ruševine grada Jahidne, koji je opisao kao „sticanje uvida u pakao na zemlji“.