Bogojavljenje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Bogojavljanje prilikom Isusovog krštenja.

Bogojavljenje (grč. Επιφανεια) je hrišćanski praznik koje slavi otkrovenje Boga Sina kao ovaploćenog u Isusu Hristu. Slavi se 6. januara, odnosno 19. januara kod crkava koje se drže julijanskog kalendara. Zapadni hrišćani uglavnom slave (ali ne i isključivo) posetu trojice mudraca mladom Isusu, i Isusovu fizičku pojavu pred inovernicima. Istočne crkve, dan pre Bogojavljenja slave krštenje Isusovo, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordan, koje se obeležava objava svetu da je on Sin božji.

Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.

Priča[uredi]

Po hrišćanskom verovanju, 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom Marijom i njenim mužem Josifom, a tada u svojoj tridesetoj godini pozvao je Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.

Narodni običaji[uredi]

Obeležavanje Bogojaljenja u Rusiji. Obeležavanje Bogojaljenja u Rusiji.
Obeležavanje Bogojaljenja u Rusiji.


Kod Srba se od davnina Bogojavljanje slavi veoma živopisno. Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Bogojavljanjem se završava božićno svetkovanje, pa su u nekim krajevima Srbije, do ovog dana išle povorke koledera ili korinđaša, kao i vertepaša i vodičara.[1] U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu povorke. Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda.

Literatura[uredi]

  • Srpski običajni kalendar; Mile Nedeljković

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]