Parlamentarni izbori u Srbiji 2007.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Parlamentarni izbori u Srbiji 2007.
← 2003. 21. januar 2007. 2008. →
  Prva stranka Druga stranka Treća stranka
 
Vođa Tomislav Nikolić Boris Tadić Vojislav Koštunica
Stranka Srpska radikalna stranka Demokratska stranka Demokratska stranka Srbije
Osvojena mesta
81 / 250
64 / 250
47 / 250
Br. glasova 1.153.453 915.854 667.615
Procenat 28,6 22,7 16,6
  Četvrta stranka Peta stranka Šesta stranka
 
Vođa Mlađan Dinkić Ivica Dačić Čedomir Jovanović
Stranka G17 plus Socijalistička partija Srbije Liberalno-demokratska partija
Osvojena mesta
19 / 250
16 / 250
15 / 250
Br. glasova 275.041 227.580 214.262
Procenat 6,82 5,64 5,31
Rezultati po opštinama.

Ovo je spisak stranaka koje su prešle cenzus od 5%. Pogledajte potpune rezultate ispod.
predsednik Vlade pre izbora

Vojislav Koštunica
DSS

Izabrani predsednik Vlade

Vojislav Koštunica
DSS

Vanredni izbori za narodne poslanike u Republike Srbije održani su 21. januara 2007. godine, sedmi put po redu od uvođenja višestranačkih izbora 1990. godine i prvi od sticanja nezavisnosti Srbije nakon rasformiranja državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Uvod[uredi | uredi izvor]

Parlamentarne izbore je raspisao predsednik Srbije, Boris Tadić, 10. novembra 2006.

Raspisivanju izbora je prethodio referendum kojim je potvrđen novi Ustav, kao i donošenje Ustavnog zakona (koji je donet nakon višednevnih pregovora parlamentarnih stranaka) po kojem se izbori imaju održati 60 do 120 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Takođe, svi ministri iz stranke G17+ su 1. oktobra 2006. podneli ostavke nakon prekida pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.

Propisi[uredi | uredi izvor]

Na ovim izborima, izborne liste koje se kandiduju morale su, da bi kandidatura bila prihvaćena od strane Republičke izborne komisije, dobiti podršku najmanje 10.000 birača. Liste nacionalnih manjina morale su imati podršku najmanje 3.000 birača.

Glasanje je sprovedeno na 8482 biračka mesta u Srbiji i 57 biračkih mesta u 34 strane zemlje, a pravo glasa imao je ukupno 6.653.851 birač.

Poslanički mandati se raspoređuju D’Ontovim sistemom najvećih količnika[1]. Da bi dobile mandate u Skupštini, izborne liste morale su preći i cenzus od 5%, osim listâ nacionalnih manjina, za koje cenzus nije postojao.

Izborna tišina, tokom koje nije dozvoljeno propagiranje izbornih lista i kandidata, počela je u četvrtak, 18. januara 2007. u ponoć, a završila se po zatvaranju biračkih mesta. Biračka mesta na teritoriji Srbije bila su otvorena 21. januara od 7 do 20 časova.

Republička izborna komisija bila je obavezna da objavi konačne rezultate izbora do četvrtka, 25. januara 2007. u 20 časova.

Rezultati[uredi | uredi izvor]

Dana 25. januara 2007. u 19:59, RIK je objavila konačne rezultate izbora. Prema tim rezultatima, na izbore je izašlo 4.029.286 birača, odnosno 60,56% od ukupnog broja. Važećih glasačkih listića je bilo 3.963.087, što je 98,4% upotrebljenih listića.

Nakon odluke Vrhovnog suda Srbije, Republička izborna komisija je, 1. februara, odlučila da se ponovi glasanje na šest biračkih mesta na kojima je glasanje ranije poništeno. Ponovljeno glasanje na ovim mestima održano je u četvrtak, 8. februara, a bilo je odštampano 4.130 glasačkih listića.

Dana 9. februara 2007, Republička izborna komisija objavila je nove konačne rezultate izbora. Na izbore je izašlo 4.033.586 birača, odnosno 60,62% od ukupnog broja. Važećih glasačkih listića je bilo 3.967.335, što je 98,4% upotrebljenih listića.

Izborne liste su dobile sledeći broj glasova, odnosno poslaničkih mandata[2]:

R L Izborna lista Glasova % Mandata +/-
1 4 Srpska radikalna stranka – Vojislav Šešelj 1.153.453 28,60 81 -1
2 1 Demokratska stranka – Boris Tadić

zajedno sa kandidatima iz:

915.854 22,71 64 +28
3 5 Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija – Vojislav Koštunica

zajedno sa kandidatima iz:

667.615 16,55 47 -6
4 2 G17+ – Mlađan Dinkić 275.041 6,82 19 -15
5 11 Socijalistička partija Srbije 227.580 5,64 16 -6
6 3 Liberalno-demokratska partija – Građanski savez Srbije – Socijaldemokratska unija – Liga socijaldemokrata Vojvodine – Čedomir Jovanović

zajedno sa kandidatom iz:

214.262 5,31 15 +15
7 7 Srpski pokret obnove – Vuk Drašković

zajedno sa kandidatima iz:

134.147 3,33 0 -22
8 9 Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) – dr Jovan Krkobabić i Socijaldemokratska partija (SDP) – dr Nebojša Čović

zajedno sa kandidatima iz:

125.342 3,11 0 -
9 6 Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić 70.727 1,75 0 -
10 8 lista nacionalne manjine Savez vojvođanskih Mađara – Jožef Kasa 52.510 1,30 3 +3
11 10 lista nacionalne manjine Koalicija Lista za Sandžak – dr Sulejman Ugljanin

koju čine:

33.823 0,84 2 +2
12 14 lista nacionalne manjine Unija Roma Srbije – dr Rajko Đurić

zajedno sa kandidatima iz:

17.128 0,42 1 +1
13 17 lista nacionalne manjine Koalicija Albanaca Preševske doline

koju čine:

16.973 0,42 1 +1
14 12 GG Branko Pavlović – „Zato što mora bolje“ 15.722 0,39 0 -
15 20 lista nacionalne manjine Romska partija – Šajn Srđan 14.631 0,36 1 +1
16 19 lista nacionalne manjine Mađarska sloga – Andraš Agošton – dr Pal Šandor

koju čine:

12.940 0,32 0 -
17 13 Koalicija „Vojvođanske partije“ – mr Igor Kurjački

koju čine:

7.359 0,18 0 -
18 16 Demokratska zajednica Srbije – dr Obren Joksimović 5.438 0,13 0 -
19 18 Socijaldemokratija – Nenad Vukasović

zajedno sa kandidatima iz:

4.909 0,12 0 -
20 15 Reformistička stranka – dr Aleksandar Višnjić 1.881 0,05 0 -
R – redni broj po broju dobijenih glasova
L – redni broj na glasačkom listiću
manjinska lista – manjinska lista
  •   SRS (81)
  •   DS (64)
  •   DSS — NS (47)
  •   G17 plus (19)
  •   SPS (16)
  •   LDP — SDU — GSS — LSV (15)
  •   SVM (3)
  •   Lista za Sandžak (2)
  •   Unija Roma Srbije (1)
  •   PDD—DUD (1)
  •   Romska partija (1)

Istraživanja javnog mnjenja - predviđanja rezultata izbora[uredi | uredi izvor]

Istraživanja agencija za istraživanje javnog mnjenja predviđala su sledeće rezultate izbora:

Istraživač Izvor Period SRS DS DSS-NS SPS LDP-GSS-SDU-LSV G17+ SPO PSS manjinske stranke
Stretidžik marketing [1][mrtva veza] apr 2006. 36% 24% 13% * 5% - 4% 3% 5% -
CeSID [2] sep 2006. 90 man. 90 man. 40 man. * 18 man. - - - - 12 man.
Medium Galup [3] dec 2006. 34,9% 22,9% 13,9% 5% - 5,2% - - -
Skan [4] dec 2006. 28% 25% 17% 4% 9% 5% 3% - -
Centar za proučavanje alternativa [5] dec 2006. 30% 28% 16% 6% 6% 6% - - -
Barometar [6] dec 2006. 34% 24,3% 15,7% <5% 6,4% 4,9% - 5,3% -
neimenovana inostrana agencija [7] dec 2006. 25% 23% 18% - ≈5% 11% - - -
* samo DSS

Predizborni slogani[uredi | uredi izvor]

Izborne liste su koristile sledeće predizborne slogane[3], [4]:

Izborna lista Slogan(i)
VP Neke nove lale
Jedina prava vojvođanska snaga bez gazde u Beogradu.
Vojvodino napred.
G17+ Stručnost ispred politike
Srbija mora brže napred!
DZS Sve znaš - imaš izbor!
DS Za bolji život!
Zato što život ne može da čeka!
DSS–NS Živela Srbija!
Srbija iznad svih podela.
Narod najbolje zna!
KAPD Za bolji život Albanaca u Preševskoj dolini
LDP–GSS–SDU–LSV Od nas zavisi!
LZS Za Sandžak u evropskoj Srbiji
Mi pobjeđujemo, svi dobijaju
PUPS-SDP Iskustvo i energija!
Ne damo naše tekovine!
PSS Srbija ima snage
RS Znanje je moć!
SVM Nova šansa (Új Esély)
Različiti i ravnopravni na Evropskom putu
SD Za red, rad i odgovornost
Nije kasno! Nije nemoguće!
SPS Odlučno za Srbiju
Srbijo! Glavu gore!
SRS 50% + tvoj glas
Da već danas bude bolje!
Vreme je za promene
Stop korupciji, stop kriminalu
SPO Vredi se boriti.
UR Čovečanstvo je najviši vrh čoveka!

Organizacije koje su pozivale na izlazak na izbore su koristile sledeće slogane:

Organizacija Slogan
Građanske inicijative Glas može sve!
Inicijativa mladih za ljudska prava Nemoj posle nisam znao!
Centar za slobodne izbore i demokratiju Sa tobom ima smisla

Posledice izbora[uredi | uredi izvor]

Nakon ovih izbora, sve stranke koje su učestvovale u dotadašnjoj Vladi dobile su manje mandata nego na prethodnim izborima, dok Srpski pokret obnove nije uspeo da pređe cenzus.

S druge strane, Demokratska stranka je dobila 28 mandata više, a skupštinske mandate su dobile i koalicija LDP–GSS–SDU–LSV, kao i pet stranaka i koalicija nacionalnih manjina.

Sedmi saziv Narodne skupštine Republike Srbije ozvaničen je u sredu, 14. februara, a predsedavao je najstariji poslanik - Borka Vučić (SPS). Tokom marta i aprila trajali su pregovori Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije o formiranju nove Vlade. Prvih dana maja, pregovori su dospeli u ćorsokak. Upravo tada, 7. maja, usledio je nastavak konstituivne sednice parlamenta. Sednica je trajala petnaest sati i obilovala je žestokim verbalnim okršajima između poslanika Srpske radikalne stranke, DS-a i DSS-a. Na kraju, 8. maja rano ujutro, za predsednika Narodne skupštine izabran je Tomislav Nikolić iz Srpske radikalne stranke, a istog dana za potpredsednike parlamenta su izabrani: Nataša Jovanović (SRS), Radojko Obradović (DSS) i Milutin Mrkonjić (SPS).

11. maja, lideri DS, DSS, i G 17 plus postigli su dogovor o formiranju nove Vlade. Tako je odmah usledila rasprava o smeni Tomislava Nikolića sa mesta predsednika Skupštine. Rasprava je počela 12. maja, a završena je 13. maja popodne kada je Nikolić podneo ostavku. Sutradan je usledila rasprava o Zakonu o ministarstvima i izboru nove Vlade. Trideset minuta pre isteka zakonskog roka, 15. maja u 23:30, Narodna skupština je izglasala poverenje novoj Vladi koju čine DS, DSS, NS i G17+, čiji je predsednik Vojislav Koštunica (DSS), potpredsednik Božidar Đelić (DS) i koja ima 22 ministarstva i jednog ministra bez portfelja.

23. maja, za predsednika Narodne skupštine izabran je Oliver Dulić (DS), a na preostala tri potpredsednička mesta izabrani su: Božidar Delić (SRS), Miloljub Albijanić (G17+) i Esad Džudžević, kao predstavnik poslaničkog kluba stranaka nacionalnih manjina, čime je popunjen sastav rukovodstva Narodne skupštine.

Posmatrači izbornog procesa[uredi | uredi izvor]

Izbore i regularnost izbornog procesa nadgledale su sledeće organizacije:

*samo u ambasadi Srbije u Vašingtonu
**samo na teritoriji Opštine Lazarevac

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Objašnjenje D'Ontovog sistema”. Arhivirano iz originala 15. 07. 2007. g. Pristupljeno 05. 01. 2007. 
  2. ^ „Konačni rezultati izbora”. Arhivirano iz originala 15. 07. 2007. g. Pristupljeno 09. 02. 2007. 
  3. ^ komentari o predizbornim sloganima: 1 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jul 2007); 2 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. februar 2007)
  4. ^ tekst o predizbornoj kampanji

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Posmatrači izbora[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2007.&oldid=27584597”