Komitet državne bezbednosti SSSR

Ablem KGB-a

Komitet državne bezbednosti SSSR (rus. Комитет государственной безопасности CCCP, КГБ СССР) je bilo ime glavne sovjetske službe bezbednosti i obaveštajne službe, kao i glavne tajne policije od 13. marta 1954. godine do 6. novembra 1991. godine. Zaduženja KGB-a se okvirno mogu porediti sa zaduženjima američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), protiv-obaveštajne službe, odseka za unutrašnju bezbednost Federalnog istražnog biroa (FBI), i bezbednosti Savezne službe za zaštitu i Tajne službe.

Ova agencija je bila vojna služba regulisana vojnim zakonima i propisima, na isti način kao Sovjetska armija ili unutrašnje trupe MVD. Dok većina arhiva KGB-a ostaje poverljiva, dostupna su dva dokumentarna izvora na internetu. Njene glavne funkcije bile su spoljna obaveštajna, kontraobaveštajna, operativno-istražna delatnost, čuvanje državne granice SSSR-a, čuvanje rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije i Sovjetske vlade, organizacija i bezbednost vladinih komunikacija kao i borba protiv nacionalističkih, disidentskih, verskih i antisovjetskih aktivnosti.

Dana 3. decembra 1991, KGB je zvanično raspuštena. Kasnije ju je u Rusiji nasledila Spoljna obaveštajna služba (SVR) i ono što će kasnije postati Federalna služba bezbednosti (FSB). Posle rata u Južnoj Osetiji 1991–1992, samoproglašena Republika Južna Osetija osnovala je sopstveni KGB, zadržavši nereformisano ime. Pored toga, Belorusija je 1991. osnovala svog naslednika KGB-a Beloruske SSR, Beloruski KGB, zadržavši nereformisano ime.

Istorija

Zgrada Lubjanka i spomenik Feliksu Dzeržinskom na trgu Lubjanka 1991.

Marta 1953, Lavrentij Berija je ujedinio MVD i MGB u jedno telo, MVD. Nad Berijom je zatim izvršena smrtna kazna (ubrzo nakon Staljinove smrti), i MVD je podeljen. Reformisani MVD je zadržao svoje funkcije unutrašnje bezbednosti (policija i pravosuđe), dok je novi KGB preuzeo funkcije unutrašnje i spoljašnje bezbednosne funkcije. KGB je bio podređen savetu ministara. 5. jula, 1978. KGB je preimenovan u „KGB Sovjetskog Saveza“ a direktoru KGB-a je dato mesto u savetu.

KGB je raspušten zbog učešća njegovog šefa, general-pukovnika Vladimira Krjučkova, u pokušaju puča u avgustu 1991. godine čiji je cilj bilo svrgavanje Mihaila Gorbačova i sprečvanje raspada Sovjetskog Saveza. On je koristio značajne resurse KGB-a da pomogne puč. Krjučkov je uhapšen, i general Vadim Bakatin je postavljen za predsedavajućeg 23. avgusta, 1991, sa mandatom da rasformira KGB. 6. novembra 1991, Ruski KGB je zvanično prestao da postoji, mada je organizacija koja ga je nasledila, Federalna služba bezbednosti (FSB) funkcionisala na način vrlo sličan KGB-u.

Belorusija je jedina post-sovjetska zemlja, gde se organizacija naslednica još uvek zove KGB. U Belorusiji je takođe jedan od osnivača KGB-a, Feliks Dzeržinski — koji je rođen u gradiću koji je danas na teritoriji Belorusije — i dalje narodni heroj.

Neki članovi KGB-a su ga zvali imenom „Komitet“ dok su ga ostali zaposleni zvali Контора Грубих Бандитов - „udruženje grubih bandita“.

Zadaci i organizacija

Zadaci KGB-a su bili špijunaža, kontra-špijunaža, likvidacija antisovjetskih i kontra-revolucionarnih formacija unutar Sovjetskog Saveza, zaštita granica, i zaštita vođa partije i države i ključne državne imovine. KGB je takođe istraživao i procesuirao one koji su krali državnu ili socijalističku imovinu. Za razliku od zapadnih obaveštajnih službi, KGB (u teoriji) nije bio zainteresovan za otkrivanje namera neprijatelja, već samo njegovih sposobnosti.

Koristeći ideološko privlačenje, Sovjeti su uspešno regrutovali veliki broj špijuna na visokim funkcijama. Najznačajniji su uspesi KGB-a u sakupljanju američkih atomskih tajni, i Kembridžka petorka, posebno Kim Filbi u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ova ideološka metoda vrbovanja je zakazala nakon slamanja Mađarske revolucije, 1956. godine. Umesto toga, KGB je morao da se osloni na ucene i podmićivanje kod većine svojih špijuna. Ovaj metod je takođe doneo značajne uspehe, poput krtice CIA, Oldriha Ejmsa i krtice FBI, Roberta Hansena, ali su ovi uspesi bili znatno ređi nego ranije.

Značajne operacije KGB-a

• Alger His je bio špijun KGB-a.
• Robert Hansen je opskrbio KGB informacijama o američkim kontra-obaveštajnim naporima.
• Oldrih Ejms je bio krtica KGB-a u CIA.
• Etel i Džulius Rozenberg su osuđeni na smrt zbog zavere čiji je cilj bila krađa tajni američkih nuklearnih programa za KGB.

Džejms Džizus Englton, šef kontra-obaveštajaca CIA se navodno smrtno plašio da je KGB imao krtice na dve ključne pozicije: u kontra-obaveštajnom odseku CIA i u kontra-obaveštajnom odseku FBI. Sa te dve krtice, KGB bi imao kontrolu ili znanje o svim američkim naporima da uhvate špijune KGB-a, i mogao bi da ih zaštiti potkopavanjem svake istrage koja bi mogla da donese rezultate, ili barem da upozori svoje špijune; takođe, kontra-obaveštajci su imali zadatak da proveravaju strane obaveštajne izvore, tako da su krtice u toj oblasti mogle da daju ovlašćenja dvostrukim agentima koji bi radili protiv CIA. Hvatanjem Oldriha Ejmsa i Roberta Hansena, izgleda da su Engltonovi strahovi, koji su ranije smatrani paranoičnim, bili utemeljeni.

KGB je povremeno vršio atentate, kao što je atentat na ukrajinskog nacionalistu Stepana Banderu. Takođe je često pomagao bezbednosnim službama drugih zemalja u sprovođenju atentata; jedan od čuvenih primera je ubistvo Georgija Markova, u kome su bugarski agenti koristili KGB-ov kišobran.

Organizacija

• KGB je bio državna obaveštajna i bezbednosna agencija Sovjetskog Saveza i direktno je kontrolisao republičke nivoe KGB. Ipak, kako je Rusija bila središte Sovjetskog Saveza, sam KGB je takođe bio i ruski republički KGB. KGB je direktno kontrolisala KPSS i načelno je pratio njene smernice.
• Viši štab se sastojao od predsedavajućeg, jednog ili dvojice prvih zamenika predsedavajućeg, i četiri do šest zamenika predsedavajućeg.
  • Kolegijum KGB-a, koji se sastojao od predsedavajućeg, opšteg zamenika predsedavajućeg (all Deputy Chairmen), određenih šefova direktorata i jednog ili dvojice predsedavajućih republičkih KGB-ova, je donosio ključne odluke.
• KGB je bio organizovan u direktorate. Neki od najbitnijih direktorata su bili:
  • Prvi glavni direktorat (spoljne operacije) - odgovoran za spoljne operacije i aktivnosti u vezi sa skupljanjem obaveštajnih podataka.
  • Drugi glavni direktorat - odgovoran za unutrašnju političku kontrolu građana i stranaca u Sovjetskom Savezu.
  • Treći glavni direktorat (oružane snage) - koji je kontrolisao vojne kontra-obaveštajce i politički je nadzirao oružane snage.
  • Peti glavni direktorat - koji se takođe bavio unutrašnjom bezbednošću. Prvenstveno je bio formiran da bi se borio protiv političkih disidenata, preuzeo je neke zadatke koje je prethodno obavljao Drugi glavni direktorat poput verskih disidenata, praćenja umetničke javnosti, i cenzure publikacija.
  • Sedmi direktorat (nadzor) - koji se bavio nadzorom, opskrbom opremom za praćenje i nadgledanje aktivnosti stranaca i sovjetskih građana.
  • Osmi glavni direktorat - odgovoran za komunikacije. Bavio se praćenjem stranih komunikacija, i bio je odgovoran za kriptografske sisteme koje su koristile divizije KGB-a, odašiljanje ka prekomorskim stanicama KGB-a, i razvoj komunikacione opreme.
  • Deveti direktorat (garda) - formacija od 40.000 ljudi koja je obezbeđivala uniformisane stražare i telohranitelje za vođe KPSS i njihove porodice, bitne vladine ustanove u Sovjetskom Savezu, uključujući skladišta nuklearnih bojevih glava. Takođe je upravljao VIP metro sistemom u Moskvi, i vladinim bezbednim telefonskim sistemom koji je povezivao visoke vladine i zvaničnike KPSS. Pod Borisom Jeljcinom, ovaj direktorat je postao Federalna zaštitna služba (FPS).
  • Šesnaesti glavni direktorat (državne komunikacije) - unapređen od odseka. Bio je odgovoran za funkcionisanje vladinog telefonskog i telegrafskog sistema Sovjetskog Saveza.
  • Direktorat granične garde - ova formacija sa 245.000 ljudi je bila odgovorna za graničnu bezbednost i borila se protiv krijumčarenja preko dugačkih granica Sovjetskog Saveza. Ovaj direktorat je takođe imao i velike mornaričke i vazdušne kontingente.
• U sastavu KGB-a su takođe bili i sledeće nezavisne formacije:
  • KGB odsek za osoblje,
  • sekretarijat KGB,
  • KGB štab za tehničku podršku,
  • KGB odsek za finansije,
  • KGB arhiv,
  • KGB administracioni odsek, i
  • KPSS komitet.
  • KGB OSNAZ (odred za specijalne operacije), Alfa grupa, Grupa beta, i Delfin, Vimpel itd. čija su tačna zaduženja nepoznata.
  • Kremaljske gardijske snage - izvan kontrole devetog gardijskog direktorata. Kremaljske gardijske snage su pružale uniformisanu stražu za Kremlj i telohraniteljske usluge predsedništvu. Kasnije su od njih postale Predsedničke bezbednosne snage ili PSS.

Vidi još

• Odeljenje za zaštitu naroda
• Služba državne bezbednosti
• Aktivne mere
• Istorija sovjetske špijunaže
• FSB (post-sovjetska organizacija naslednica KGB-a)
• SVR ranije Prvi glavni direktorat, sada nezavisna agencija.
• FPS/Federalna zaštitna služba - ranije Deveti (gardijski) direktorat
• PSS/Predsedničke bezbednosne snage - ranije Kremaljske gardijske snage.
• Svetski mirovni savet
• Hronologija sovjetskih agencija tajne policije

Literatura

• Andrews, Christopher (1999). The Sword and the Shield. Basic Books. str. 550. ISBN 978-0465003129. 
• Christopher Andrew and Vasili Mitrokhin, The Mitrokhin Archive: The KGB in Europe and the West, Gardners Books (2000) ISBN 0-14-028487-7; Basic Books (1999) ISBN 0-465-00310-9; trade (2000) ISBN 0-465-00312-5
• Christopher Andrew and Vasili Mitrokhin, The World Was Going Our Way: The KGB and the Battle for the Third World, Basic Books (2005) ISBN 0-465-00311-7
• John Barron, KGB: The Secret Work of Soviet Secret Agents, Reader's Digest Press (1974) ISBN 0-88349-009-9
• Amy Knight, The KGB: Police and Politics in the Soviet Union, Unwin Hyman (1990) ISBN 0-04-445718-9
• Richard C.S. Trahair and Robert Miller, Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations, Enigma Books (2009) ISBN 978-1-929631-75-9
• Kontrrazvedыvatelьnый slovarь [Counterintelligence dictionary] (PDF) (na jeziku: ruski). Moscow: Vыsšaя krasnoznamennaя škola Komiteta Gosudarstvennoй Bezopasnosti pri Sovete Ministrov SSSR im. F. Э. Dzeržinskogo [The Higher Red Banner School of the State Security Committee at the Dzerzhinsky Council of Ministers of the USSR]. 1972. Arhivirano (PDF) iz originala 23. 3. 2016. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Petrov N. V., Kokurin A. I. (1997). VČK-OGPU-NKVD-NKGB-MGB-MVD-KGB. 1917–1960. Spravočnik [Cheka-OGPU-NKVD-NKGB-MGB-MVD-KGB. 1917–1960. Handbook] (PDF) (na jeziku: ruski). Moscow. ISBN 978-5-89511-004-1. Arhivirano (PDF) iz originala 27. 12. 2013. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Petrov N. V., Kokurin A. I. (2003). Lubяnka. Organы VČK-OGPU-NKVD-NKGB-MGB-MVD-KGB. 1917–1991. Spravočnik [Lubyanka. Organs of Cheka-OGPU-NKVD-NKGB-MGB-MVD-KGB. 1917–1991. Handbook] (PDF) (na jeziku: ruski). Moscow: Meždunarodnый fond "Demokratiя". ISBN 978-5-85646-109-0. Arhivirano (PDF) iz originala 19. 10. 2012. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Petrov N. V. (2010). Kto rukovodil organami Gosbezopasnosti. 1941–1954 gg. Spravočnik [Who headed the organs of the State Security. 1941–1954. Handbook] (PDF) (na jeziku: ruski). Moscow: Zvenья. Arhivirano (PDF) iz originala 19. 10. 2012. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jong, Ben de (jun 2005). „The KGB in Eastern Europe during the Cold War: on agents and confidential contacts”. Journal of Intelligence History. 5 (1): 85—103. S2CID 220331155. doi:10.1080/16161262.2005.10555111. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Shlapentokh, Vladimir (zima 1998). „Was the Soviet Union run by the KGB? Was the West duped by the Kremlin? (A critical review of Vladimir Bukovsky's Jugement à Moscou)”. Russian History. 25 (1): 453—461. ISSN 0094-288X. doi:10.1163/187633198X00211. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Solženicыn, A.I. (1990). Arhipelag GULAG: 1918 - 1956. Opыt hudožestvennogo issledovaniя. T. 1 - 3. Moskva: Centr "Novый mir". (in Russian)
• Yevgenia Albats and Catherine A. Fitzpatrick, The State Within a State: The KGB and Its Hold on Russia — Past, Present, and Future Farrar Straus Giroux (1994) ISBN 0-374-52738-5.
• John Barron, KGB: The Secret Works of Soviet Secret Agents Bantam Books (1981) ISBN 0-553-23275-4
• Vadim J. Birstein. The Perversion of Knowledge: The True Story of Soviet Science. Westview Press (2004) ISBN 0-8133-4280-5
• John Dziak Chekisty: A History of the KGB, Lexington Books (1988) ISBN 978-0-669-10258-1
• Knight, Amy (zima 2003). „The KGB, perestroika, and the collapse of the Soviet Union”. Journal of Cold War Studies. 5 (1): 67—93. ISSN 1520-3972. S2CID 57567130. doi:10.1162/152039703320996722. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Sheymov, Victor (1993). Tower of Secrets. Naval Institute Press. str. 420. ISBN 978-1-55750-764-8. 
• Berežkov, Vasiliй Ivanovič (2004). Rukovoditeli Leningradskogo upravleniя KGB : 1954–1991. Sankt-Peterburg: Vыbor, 2004. ISBN 5-93518-035-9
• Krotkov, Юriй (1973). «KGB v deйstvii». Published in «Novый žurnal» No.111, 1973 (in Russian)
• Rяbčikov, S. V. (2004). Razmыšlяя vmeste s Vasilem Bыkovыm // Otkrыtый mіrъ, No. 49, s. 2–3. (in Russian)(FSB RF prepяtstvuet ustanovleniю memorialьnoй doski na svoem zdanii, v kotorom VČK - NKVD soveršala massovыe prestupleniя protiv čelovečnosti. Tam bыla ustanovlena "mяsorubka", pri pomoщi kotoroй trupы sbrasыvalisь čekistami v gorodskuю kanalizaciю.) Razmyshlyaya vmeste s Vasilem Bykovym
• Rяbčikov, S. V. (2008). Velikiй himik D. I. Rяbčikov // Visnik Mižnarodnogo doslidnogo centru "Lюdina: mova, kulьtura, piznannя", t. 18(3), s. 148–153. (in Russian) (ob organizacii KGB SSSR ubiйstva velikogo russkogo učenogo)
• Rяbčikov, S. V. (2011). Zametki po istorii Kubani (materialы dlя hrestomatii) // Visnik Mižnarodnogo doslidnogo centru "Lюdina: mova, kulьtura, piznannя", 2011, t. 30(3), s. 25–45. (in Russian) Zametki po istorii Kubani (materialy dlya khrestomatii)

Spoljašnje veze

• podaci o KGB - FAS.org
• For Cold War KGB activity in the US, see Alexander Vassiliev's Notebooks from the Cold War International History Project (CWIHP)
• The Chekist Monitor Blog English Translation of Russian Publications on Soviet Intelligence
• Soviet Technospies from the Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives
• Viktor M. Chebrikov et al., eds. Istoriya sovetskikh organov gosudarstvennoi bezopasnosti ("History of the Soviet Organs of State Security"). (1977), www.fas.harvard.edu
• Slaves of KGB. 20th Century. The religion of betrayal, by Yuri Shchekochikhin