Marija od Teka

Marija od Teka
Kraljica Marija
Lični podaci
Datum rođenja	(1867-05-26)26. maj 1867.
Mesto rođenja	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	24. mart 1953.(1953-03-24) (85 god.)
Mesto smrti	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Porodica
Supružnik	Džordž V
Potomstvo	Edvard VIII, Džordž VI, Meri, vojvotkinja od Hervuda, Henri, vojvoda od Gločestera, Princ Džordž, vojvoda od Kenta, Princ Džon od Ujedinjenog Kraljevstva
Roditelji	Frensis od Teka Marija Adelajda od Kembridža
Dinastija	Vindzor
Kraljica Ujedinjenog Kraljevstva; carica Indije
Period	6. maj 1910 — 20. januara 1936.

Marija od Teka (engl. Mary of Teck, engl. Victoria Mary Augusta Louise Olga Pauline Claudine Agnes; London, 26. maj 1867 — London, 24. mart 1953) je bila britanska kraljica, kao i supruga kralja Džordža V. Rođena je kao princeza od Teka, vojvodstva u kraljevini Virtemberg, a brakom je pre muževog dolaska na tron postala vojvotkinja od Jorka i princeza od Velsa.

Kraljica Marija je bila uzor formalnog kraljevskog ponašanja ostalim članovima kraljevske porodice. Kolekcija nakita koju je ostavila iza sebe danas se smatra neprocenjivom.

Detinjstvo

Rođena je u Londonu kao princeza Viktorija Marija od Teka, a zvali su je Mej po mesecu u kojem je rođena. Njen otac je bio Frensis, vojvoda od Teka, a majka princeza Marija Adelajda od Kembridža. Krstio ju je nadbiskup od Kenterberija u palati Kensigton 27. jula. Kumovi su joj bili kraljica Viktorija od Ujedinjenog Kraljevstva, baba po majci, Avgusta od Hesen-Kasela i Edvard, princ od Velsa, budući kralj Edvard VII i njen svekar.

Bila je najstarije od četvoro dece svojih roditelja i jedina kćerka, pa je pružala uzor mlađoj i nemirnoj braći. Družili su se sa unucima kraljice Viktorije i princa Alberta, koji su bili njihovi vršnjaci. Obrazovale su je njena majka, koja je za ženu svoga staleža provodila neobično mnogo vremena uz svoju decu, i guvernanta.

Iako je njena majka bila unuka kralja Džordž III od Ujedinjenog Kraljevstva i stoga prva rođaka kraljice Viktorije, princeza Viktorija Marija je bila tek niži član kraljevske porodice. Njen otac nije imao nasledstvo i mnogo novca, i je bio oslovljavan nižim „Svetlo Visočanstvo“, umesto „Kraljevsko Visočanstvo“, jer je brak njegovih roditelja bio morganatski. Međutim, njenoj majci je parlament osigurao godišnji prihod od 5000 funti, a ona je od svoje majke dobijala 4000 funti godišnje. Uprkos tome, porodica je stalno bila u dugovima. Od 1883. porodica je putovala Evropom i obilazila razne rođake, pa su neko vreme boravili i u Firenci. Godine 1885. vratili su se u London. Viktorija Marija je bila bliska sa majkom i tetkom, koja je brakom bila velika vojvotkinja Meklenburg-Štrelica. Tetki, koja je živela u Nemačkoj, je pisala čak i tokom Prvog svetskog rata.

Vojvotkinja od Jorka

Princeza Džordž, vojvotkinja od Jorka

U decembru 1891. je verena za svoga rođaka, princa Alberta Viktora, najstarijeg sina princa od Velsa. Viktorija Marija nije bila mnogo poželjna prilika zbog svog skromnog porekla, ali je izabrana za buduću ženu prestolonaslednikovog najstarijeg sina zbog toga što se sviđala kraljici Viktoriji. Međutim, princ Albert Viktor, vojvoda od Klarensa i Avondejla, je umro šest sedmica posle od teškog oblika gripa, koji je harao Ujedinjenim Kraljevstvom tokom zime 1891—1892.

Uprkos ovome razočarenju, kraljica Viktorija je i dalje želela Viktoriju Mariju za svoju snahu, pa ju je verila za svoga drugog unuka, Džordža, vojvodu od Jorka. Džordž je bio mlađi brat Alberta Viktora i nakon njegove smrti došao je na drugo mesto u naslednom nizu. U maju 1893. Džordž ju je nesigurno zaprosio i ona je pristala. Brak je sklopljen 6. jula 1893. i Viktorija Marija je postala princeza Džordž, vojvotkinja od Jorka. Njihov brak je bio veoma uspešan uglavnom zato što Džordž, za razliku od svoga oca, nije imao ljubavnice. Iz braka se rodilo šestoro dece koji su bili povereni dadilji, a smatra se i da je Viktorija Marija bila neposvećena majka koja nije primetila da jedna od dadilja zlostavlja njenu decu. Njen najstariji sin, Edvard, je o njoj pisao kao o hladnoj majci.

Dana 22. januara 1901. godine umrla je kraljica Viktorija, baba njenog muža, pa je Marijin svekar nasledio tron kao Edvard VII od Ujedinjenog Kraljevstva. Do kraja te godine Džordž i Viktorija Marija su nastavili da nose titule vojvode i vojvotkinje od Jorka. Vojvoda i vojvotkinja od Jorka su bez dece obilazili razne zemlje Britanske imperije: Gibraltar, Maltu, Egipat, Cejlon, Singapur, Australiju, Novi Zeland, Mauricijus, Južnu Afriku i Kanadu. U maju 1901. godine par je u ime Džordžovog oca otvorio prvu sednicu australijskog parlamenta u Melburnu.

Princeza od Velsa

Marija od Teka kao princeza od Velsa

Dana 9. novembra 1901. godine, devet dana po povratku u Ujedinjeno Kraljevstvo i na kraljev šezdeseti rođendan, princu Džordžu je data titula princa od Velsa, čime je Viktorija Marija postala princeza od Velsa. Kao princeza od Velsa, Viktorija Marija je pratila svoga muža na putovanjima u Austrougarsku i Virtemberg 1904. godine. Sledeće godine rodila je svoje poslednje dete, princa Džona. Porođaj je bio veoma težak i Džon je do kraja života imao probleme sa disanjem, kao i sa epilepsijom. Umro je sa trinaest godina.

Oktobra 1905. princ i princeza od Velsa su opet otišli na osmomesečno putovanje, a deca su opet bila ostavljena kralju i kraljici odnosno dedi i babi. Pri kraju turneje princ i princeza od Velsa posetili su Španiju i prisustvovali venčanju kralja Alfonsa XIII Španskog i Viktorije Euhenije. Samo nedelju dana po povratku u Ujedinjeno Kraljevstvo, Džordž i Viktorija Marija su otišli u Norvešku kako bi prisustvovali krunisanju kralja Hokona VII i kraljice Mod, inače Džordžove sestre.

Kraljica

Kralj Džordž V i kraljica Marija

Kralj Edvard VII umro je 6. maja 1910. godine i Viktorija Marijin muž je postao kralj Džordž V a ona kraljica Ujedinjenog Kraljevstva. Džordž je tada od nje zatražio da izbaci jedno ime, a ona je izabrala da se odrekne imena „Viktorija“, da bi mogla da bude kraljica Marija i ne bila mešana sa njegovom babom Viktorijom od Ujedinjenog Kraljevstva. Krunisana je zajedno sa svojim mužem 22. juna 1911. godine u Vestminsterskoj opatiji. Kasnije iste godine, novi kralj i kraljica su otputovali u Indiju kako bi bili formalno priznati za cara i caricu Indije. Povodom njene poseta u Indiji je otvoreno nekoliko škola nazvanih njenim imenom.

Početak Džordžove vladavine obeležen je Marijinim konfliktima sa svekrvom, bivšom kraljicom Aleksandrom. Aleksandra je tokom sahrane svoga muža zahtevala prednost nad Marijom, koja je sada kao kraljeva supruga imala prednost nad njom i svim ostalim ženama u kraljevstvu. Pored toga, odlagala je svoje iseljenje iz Bakingemske palate i zadržala je deo kraljevskih dragulja koji je trebalo da pripadnu Mariji, novoj kraljici.

Za vreme Prvog svetskog rata kraljica Marija je podigla štand sa hranom pored palate i posećivala ranjene vojnike u bolnicama.Republikanci su tokom tog perioda kao razlog za ukidanje monarhije navodili Džordževo i Marijino nemačko poreklo. Kralj je zbog toga odlučio da ukine sve svoje i nemačke titule njegovih rođaka koji su bili britanski državljani, a i ime dinastije je promenjeno iz Saks-Koburg i Gota u Vindzor. Dva meseca po završetku rata, sa trinaest godina, iznenada je umro Marijin najmlađi sin, a svoju tugu je opisala u svom dnevniku i pismima.

Kraljica Marija je bila velika podrška svom mužu tokom druge polovine njegove vladavine. Pomagala mu je sa govorima i državnim poslovima, i pritom koristila svoje poznavanje istorije i monarhije. Opisivana je kao hladnokrvna i dostojanstvena tokom rata i perioda građanskih nemira, kao i borbe za nezavisnost Iraca i Indijaca. Kasnih 1920-ih kralj Džordž V je imao ozbiljne probleme sa plućima, pogoršane njegovim pušenjem. Godine 1935. kralj i kraljica su proslavili 25. godišnjicu vladavine a Džordž V se u govoru povodom srebrenog jubileja zahvalio svojoj supruzi.

Kraljica majka

Kraljica majka Marija sa unukama, budućom Elizabetom II i Margaretom

Džordž V je umro 20. januara 1936. godine i Marijin najstariji sin je postao kralj Edvard VIII od Ujedinjenog Kraljevstva. Marija nije promenila titulu i ostala je najprestižnija žena u kraljevstvu pošto je njen sin bio neoženjen. Edvard je odmah izazvao ustavnu krizu kada je objavio da želi da oženi dva puta razvedenu Amerikanku, Volis Vorfild. Marija nije odobravala razvod koji je bio protiv tadašnjeg učenja Crkve Engleske, i smatrala je Volis Simpson nepodobnom za ulogu kraljice. Amerikanka je bila predstavljena kraljici Mariji još za vreme života kralja Džordža V, ali kraljica Marija je kasnije odbijala da je primi na svoj dvor. Nakon što ga je premijer obavestio da Volis nikada neće biti prihvaćena kao kraljica i da njegova vladavina zbog nje neće biti popularna, Edvard je abdicirao.

Po Edvardovoj abdikaciji, krunu je nasledio Marijin drugi sin, Albert, koji je uzeo ime Džordž VI od Ujedinjenog Kraljevstva. Kako je on bio oženjen i njegova žena, Elizabet Bouz-Lajon, postala kraljica, Marija je postala kraljica majka. Međutim, nije volela da je tako zovu već je, kao i njena svekrva, insistirala da je zovu kraljica Marija. Želela je da pruži svom sinu podršku tako što je prisustvovala njegovom krunisanju. Nijedna druga kraljica to nije uradila, pošto nosioci kraljevskih titula obično ne prisustvuju krunisanjima. Marija nikada nije oprostila sinu Edvardu što je osramotio Krunu abdiciravši i nikada nije prihvatila Volis kao snaju.

Tokom Drugog svetskog rata, Džordž VI je želeo da evakuiše svoju majku i uspeo je da je ubedi da zajedno sa 55 svojih sluga odsedne u Glosterširu. U Glosterširu je posećivala vojsku i radnike u fabrikama, a organizovala je i sakupljanje materijala za proizvodnju naoružanja. Godine 1942. izgubila je u avionskoj nesreći još jednog sina, Džordža, vojvodu od Kenta. Vratila se u London po završetku rata, u junu 1945. godine.

Godine 1952. umro je kralj Džordž VI, treći sin kojeg je nadživela. Krunu je nasledila Marijina unuka, Elizabeta II od Ujedinjenog Kraljevstva. Kraljica Marija je umrla sledeće godine sa 85 godina, deset nedelja pre unukinog krunisanja.

Srbija joj je dodelila Orden Svetog Save.

Porodično stablo

16. Fridrih II Eugen

8. Ludvig od Virtemberga

17. Friderika od Brandenburg-Šveta

4. Aleksandar od Virtemberga (1804—1885)

18. Charles Christian, Prince of Nassau-Weilburg

9. Henrijeta od Nasau-Vajlburga

19. Karolina od Oranje-Nasaua

2. Frensis, vojvoda od Teka

20. Count Mihály Rhédey von Kis-Rhéde

10. Count László Rhédey von Kis-Rhéde

21. Baroness Terézia Bánffy von Losoncz

5. Countess Claudine Rhédey von Kis-Rhéde

22. Baron Gregor Inczédy von Nagy-Várad

11. Baroness Agnes Inczédy von Nagy-Várad

23. Karoline Barcsay von Nagy-Barcsa

1. Marija od Teka

24. Frederik, princ od Velsa

12. Džordž III

25. Avgusta Saskogotska

6. Adolf, vojvoda od Kembridža

26. Karl Ludvig Fridrih od Meklenburga

13. Šarlota od Meklenburg-Štrelica

27. Elizabeta Albertina od Saks-Hildburghauzena

3. Meri Adelejd od Kembridža

28. Frederick II, Landgrave of Hesse-Kassel

14. Fridrih od Hesen-Kasela

29. Marija od Velike Britanije

7. Augusta od Hesen-Kasela

30. Charles William, Prince of Nassau-Usingen

15. Karolina od Nasau-Uzingena

31. Countess Caroline Felizitas of Leiningen-Dagsburg

Porodica

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Džordž V		3. jun 1865.	20. januar 1936.

Deca

deca kraljice Marije

ime	slika	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Edvard VIII		23. jun 1894.	28. maj 1972.	Volis Simpson, vojvotkinja od Vindzora
Džordž VI		14. decembar 1895.	6. februar 1952.	Elizabet Bouz-Lajon
Meri, grofica od Hervuda		25. april 1897.	28. mart 1965.	Henri Laskel
Henri, vojvoda od Glostera		31. mart 1900.	10. jun 1974.	Elis, vojvotkinja od Glostera
Džordž, vojvoda od Kenta		20. decembar 1902.	25. avgust 1942.	Marina od Grčke i Danske
Džon od Velike Britanije		12. jul 1905.	18. januar 1919.	umro u mladosti

Spoljašnje veze

• Biografija na enciklopediji Britanika - Marija od Teka
• Biografija na sajtu womenshistory.about.com