Simbolizam
Simbolizam (franc. symbolisme[1]) umetnički je pokret koji je nastao u Francuskoj oko 1880. i zaživeo na prelomu 19. i 20. veka. Po svojim glavnim osobinama blizak je romantizmu, a želeo se odvojiti od naturalizma i realizma, unošenjem nesvesnog i duhovnog.
Simbolizam je bio međunarodni pokret koji se proširio Evropom, a umetnici tog razdoblja željeli su da ožive sadržaje proistekle iz pesništva, mitologije i psiholoških istraživanja. Vodeću ulogu odigrali su francuski umetnici u polemici o estetici. Simbolizam ideje crpi iz klasičnih i biblijskih mitova, srednjovekovnih legendi i La Fontejnovih basni; taj stil bavi se egzotičnim temama i istražuje teme smrti. Slike sadrže mnoštvo pojedinosti i bogate su bojama.
Osnove[uredi | uredi izvor]
Simbolizam je reakcija na impresionizam, naturalizam i parnasizam. Simbolizam je pokret koji se nadovezuje na romantizam i njegov cilj je bio predstavljanje stvari koje se ne mogu racionalno opisati (raspoloženje, emocije i sl.) odnosno trebalo je da naslika ili opiše nepredstavljivo i da dopre u bit stvarnosti – koja će se onda zapaziti sa svih pet čula. Tome je trebalo da doprinese simbol koji će posredovati između stvarnosti i „sveta duše“ i u naznakama otkriti tajnu sakrivenu unutar stvari. Simbol nije neposredno imenovanje stvari (problema, stava i sl.) već samo naznaka – sugestija biti stvari.
Simbolisti su se trudili da stvore umetnost usredsređivanjem celog umetnikovog bića sa svih pet čula koje je trebalo da se stope u jedinstvo. Verovali su da umetnost treba da zahvati veći broj apsolutnih istina do kojih se može doći samo indirektnim metodama.
Simbolisti su se delili na nekoliko grupa i njihovo shvatanje simbola je bilo radikalno različito. Osnovne predstave bili su simboli kao:
- Šaptač koji čitaocu sugeriše neko raspoloženje
- Jednoznačni znak
Pokret[uredi | uredi izvor]
Manifest simbolista[uredi | uredi izvor]
Žan Moreas je objavio Simbolistički manifest („Le Symbolisme“) u Le Figaru 18. septembra 1886. (vidi 1886. u poeziji).[2] Manifest simbolista navodi Šarla Bodlera, Stefana Malarma i Pola Verlena kao tri vodeća pesnika pokreta. Moreas je najavio da je simbolizam neprijateljski raspoložen prema „običnim značenjima, deklamacijama, lažnoj sentimentalnosti i opisu činjenica“, i da je umesto toga njegov cilj „odenuti ideal u vidljivu formu“ čiji „cilj nije bio u samom sebi, već čiji jedina svrha je bila da se izrazi ideal."
- Ainsi, dans cet art, les tableaux de la nature, les actions des humains, tous les phénomènes concrets ne sauraient se manifester eux-mêmes; ce sont là des apparences sensibles destinées à représenter leurs affinités ésotériques avec des Idées primordiales.
- (Tako, u ovom umetničkom pokretu, predstave prirode, ljudskih aktivnosti i svih događaja iz stvarnog života ne stoje sami za sebe; oni su prilično prikriveni odrazi čula koji upućuju na arhetipska značenja kroz svoje ezoterične veze.)[2][3]
Ukratko, kako Malarme piše u pismu svom prijatelju Anriju Kazalisu, 'da opiše ne stvar već efekat koji ona proizvodi'.[4]
Malarme je 1891. godine definisao simbolizam na sledeći način: „Imenovati predmet znači potisnuti tri četvrtine užitka pesme, koja se sastoji u zadovoljstvu nagađanja malo po malo; sugerisati je, to je san. To je savršena upotreba ove misterije koja čini simbol: evocirati predmet, postepeno da bi se otkrilo stanje duše ili, obrnuto, izabrati predmet i iz njega identifikovati stanje duše, nizom operacija dešifrovanja. .. U poeziji uvek mora postojati zagonetka.“[5]
Tehnike[uredi | uredi izvor]
Pesnici simbolisti želeli su da oslobode tehnike versifikacije kako bi omogućili veći prostor za „fluidnost“, i kao takvi su saosećali sa tendencijom ka slobodnom stihu, što je očigledno u pesmama Gustava Kana i Ezre Paunda. Simbolističke pesme bile su pokušaji da se evocira, a ne da se prvenstveno da opisuje; simbolična slika je korišćena za označavanje stanja pesnikove duše. T. S. Eliot je bio pod uticajem pesnika Žila Laforga, Pola Valerija i Artura Remboa koji su koristili tehnike simbolističke škole,[7] iako je takođe rečeno da je taj 'imažinizam' bio stil kome su se i Paund i Eliot pripisali (vidi Poundov Des Imagistes). Sinestezija je bila cenjeno iskustvo; pesnici su nastojali da identifikuju i pomešaju odvojena čula mirisa, zvuka i boje.[8]
Raniji romantizam poezije koristio je simbole, ali su ti simboli bili jedinstveni i privilegovani objekti. Simbolisti su bili ekstremniji, ulažući sve stvari, čak i samoglasnike i mirise, u potencijalnu simboličku vrednost. „Fizički univerzum je, dakle, vrsta jezika koji poziva privilegovanog posmatrača da ga dešifruje, iako to ne donosi ni jednu poruku već superiornu mrežu asocijacija.“[9]
Pol Verlen i poètes maudits[uredi | uredi izvor]
Od nekoliko pokušaja da se definiše suština simbolizma, možda nijedan nije bio uticajniji od objave Pol Verlenove serije eseja 1884. o Tristanu Korbijeru, Arturu Rembou, Stefanu Malarmeu, Marselin Dezbordes-Valmoru, Žeraru de Nervalu i „Povre Lelijanu“ („Jadni Lelijan“, anagram sopstvenog imena Pola Verlena), od kojih je svakog Verlen svrstao među poètes maudits, „proklete pesnike“.
.jpg)
Verlen je tvrdio da je svaki od ovih do tada zanemarenih pesnika na svoj individualni i veoma različit način pronašao genijalnost kao prokletstvo; izolovao ih je od njihovih savremenika, i kao rezultat toga, ovi pesnici uopšte nisu bili zabrinuti da izbegnu hermetizam i idiosinkratične stilove pisanja.[10] Takođe su prikazani u sukobu sa društvom, da imaju tragične živote i da su često podvrgnuti samodestruktivnim tendencijama. Ove osobine nisu bile smetnje već posledica njihovog književnog dara. Verlenov koncept poète maudit zauzvrat pozajmljuje od Bodlera, koji je svoju zbirku Zlo cveće otvorio pesmom Benediksion, koja opisuje pesnika čiji unutrašnji spokoj ostaje nenarušen prezirom ljudi koji ga okružuju.[11]
U ovoj koncepciji genija i uloge pesnika, Verlen se posredno pozivao na estetiku Artura Šopenhauera, filozofa pesimizma, koji je smatrao da je svrha umetnosti da obezbedi privremeno utočište od sveta borbe volje.[12]
Filozofija[uredi | uredi izvor]
Šopenhauerova estetika je imala zajedničke interese sa simbolističkim programom; oni su težili da umetnost posmatraju kao kontemplativno utočište od sveta svađe i volje. Kao rezultat ove želje za umetničkim utočištem, simbolisti su koristili karakteristične teme misticizma i onostranosti, oštar osećaj smrtnosti i osećaj zlobne moći seksualnosti, koju je Albert Samajn nazvao „plodom smrti na drvetu života.“[13] Malarmeova pesma Prozori[14] jasno izražava sve ove teme.
Slikarstvo[uredi | uredi izvor]
U slikarstvu se ovaj pravac nije mogao sasvim da razvije jer su njegove ideje bile slične popularnijoj secesiji: „Slikarstvo je reakcija na naturalizam impresionizma i ponekad i akademizam“. Odilon Redon kaže misleći na impresioniste: „Bilo im je apsolutno nedostupno sve što prevazilazi, osvetljava ili povećava predmet i izdiže duh u oblast misterije, u nemire neodlučnog i u njegovo divno nespokojstvo“. Redon koji je u svom delu dao mesto spiritualnom postao je drag i umetnicima grupe Nabis, na koje su uticali Sezan, Dega, Gogen i drugi. Godine 1891. i 1892. kritičar Alber Orije definiše simbolističko slikarstvo koje je za njega „idejno, sintetičko, subjektivno i dekorativno“.
Slikari predstavnici simbolizma[uredi | uredi izvor]
Među slikarima koji su pripadali ovom pravcu ima velikih razlika i jedino što im je zajedničko jeste otpor prema naturalizmu impresionista i naravno otpor prema zvaničnom slikarstvu. Mogu se navesti:
Književnost[uredi | uredi izvor]
U literaturi su se koristili mitovi, bajke i priče. Simbol je trebalo da pomogne čitaocu da pogodi tajnu koja se nalazi unutar stvari. Simbolizam je razvio pesništvo i stavio je veliki naglasak na muzikalnost. Ovi elementi su često vodili u nerazumljivost i neshvatljivost njihovih naznaka. Značajan element u poeziji je bio slobodni stih koji je verovatno upotrebljavan kao prvi.
Književnici predstavnici simbolizma[uredi | uredi izvor]
Muzika[uredi | uredi izvor]
U muzici je simbolizam imao isti uticaj. Mnogi simbolistički književnici su bili obožavaoci Riharda Vagnera a simbolistička estetika je imala veliki uticaj na stvaralaštvo Kloda Debisija.
Film[uredi | uredi izvor]
Mnogo starih filmova je bilo pod uticajem simbolizma od koga su njegovi tvorci preuzeli vizuelne metafore. Nemački ekspresionistički filmovi su bili pod velikim uticajem simbolizma.
U Američkoj kinematografiji je pod uticajem simbolizma nemi film Davida Grifilda a u danskom hororu se takođe ogleda uticaj simbolizma kod režisera Karla Drajera.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ simbolizam, Hrvatska enciklopedija LZMK, Pristupljeno 25. 7. 2017.
- ^ a b Jean Moréas, Un Manifeste littéraire, Le Symbolisme, Le Figaro. Supplément Littéraire, No. 38, Saturday 18 September 1886, p. 150, Bibliothèque nationale de France, Gallica
- ^ Jean Moréas, Le Manifeste du Symbolisme, Le Figaro, 1886.
- ^ Conway Morris, Roderick "The Elusive Symbolist movement" – International Herald Tribune, 17 March 2007.
- ^ Edward Hirsch (2017), The Essential Poets Glossary, Mariner Books. Page 314.
- ^ Norwich, John Julius (1985—1993). Oxford illustrated encyclopedia. Judge, Harry George., Toyne, Anthony. Oxford [England]: Oxford University Press. str. 38. ISBN 0-19-869129-7. OCLC 11814265.
- ^ Untermeyer, Louis, Preface to Modern American Poetry Harcourt Brace & Co New York 1950
- ^ Pratt, William. The Imagist Poem, Modern Poetry in Miniature (Story Line Press, 1963, expanded 2001). ISBN 1-58654-009-2
- ^ Olds, Marshal C. "Literary Symbolism", originally published (as Chapter 14) in A Companion to Modernist Literature and Culture, edited by David Bradshaw and Kevin J. H. Dettmar. Malden, MA : Blackwell Publishing, 2006. Pages 155–162.
- ^ Paul Verlaine, Les Poètes maudits
- ^ Charles Baudelaire, Bénédiction
- ^ Delvaille, Bernard, La poésie symboliste: anthologie, introduction. ISBN 2-221-50161-6
- ^ Luxure, fruit de mort à l'arbre de la vie... , Albert Samain, "Luxure", in the publication Au jardin de l'infante (1889)
- ^ Stéphane Mallarmé, Les fenêtres Arhivirano 9 decembar 2004 na sajtu Wayback Machine
Literatura[uredi | uredi izvor]
- H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
- Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972.
- Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
- Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
- Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
- Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
- Mala enciklopedija Prosveta, Beograd, 1959.
- Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
- Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
- Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
- Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
- Anna Balakian, The Symbolist Movement: a critical appraisal. New York: Random House, 1967
- Michelle Facos, Symbolist Art in Context. London: Routledge, 2011
- Bernard Delvaille, La poésie symboliste: anthologie. Paris: Seghers. 1971. ISBN 978-2-221-50161-0.
- John Porter Houston and Mona Tobin Houston (1980). French Symbolist Poetry: An Anthology. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20250-5.
- Philippe Jullian, The Symbolists. Oxford: Phaidon; New York: E.P. Dutton. 1973. ISBN 978-0-7148-1739-2.
- Andrew George Lehmann, The Symbolist Aesthetic in France 1885–1895. Oxford: Basil Blackwell, 1950, 1968
- The Oxford Companion to French Literature, Sir Paul Harvey and J. E. Heseltine (eds.). Oxford: Oxford University Press. 1959. ISBN 978-0-19-866104-7.
- Mario Praz (1930). The Romantic Agony. London: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-281061-8.
- Arthur Symons, The Symbolist Movement in Literature. E. P. Dutton and Co., Inc. (A Dutton Paperback), 1958
- Edmund Wilson, Axel's Castle: A Study in the Imaginative Literature of 1870–1930. New York: Charles Scribner's Sons, 1931 (online version). . ISBN 978-1-59853-013-1 https://archive.org/details/axelscastle030404mbp. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) (Library of America) - Michael Gibson (1995). Symbolism. London: Taschen. ISBN 9783822893241.
- Russell T. Clement, Four French Symbolists: A Sourcebook on Pierre Puvis de Chavannes, Gustave Moreau, Odilon Redon, and Maurice Denis. Westport, Conn.: Greenwood Press, 1996.
- Rosenthal, Bernice Glatzer (1977). „Theatre as Church: The Vision of the Mystical Anarchists”. Russian History. 4 (2): 122—141. JSTOR 24649518. doi:10.1163/187633177X00133.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- ArtMagick simbolistička galerija (jezik: engleski)
- Le Manifeste du Symbolisme by Jean Moréas (jezik: francuski)
- Les Poètes maudits by Paul Verlaine (jezik: francuski)
- Ten Dreams Galleries
- Symbolism Gustave Moreau, Puvis de Chavannes, Odilon Redon
- [1] Art of the Soul, by Devon (GB) artist Joanne Sargisson
- Collection of German Symbolist art The Jack Daulton Collection
- What is Symbolism in Art Ten Dreams Galleries – extensive article on Symbolism
- Literary Symbolism Published in A Companion to Modernist Literature and Culture (2006)
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
