Лотар Матеус

Лотар Матеус
Лотар Матеус 2019. године
Лични подаци
Пуно име	Лотар Матеус
Датум рођења	(1961-03-21)21. март 1961.
Место рођења	Ерланген, Немачка
Позиција	везни играч
Сениорска каријера*
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1979—1984 1984—1988 1988—1992 1992—2000 2000	Менхенгладбах Бајерн Минхен Интер Бајерн Минхен Метро старс	162 113 115 189 16	(36) (57) (40) (28) (0)
Репрезентативна каријера**
1979—1983 1979—1981 1980—2000	Западна Немачка У21 Западна Немачка Б Немачка	15 4 150	(2) (1) (23)
Тренерска каријера
2001—2002 2002—2003 2003—2005 2006 2006—2007 2008—2009 2010—2011	Рапид Беч Партизан Мађарска Атлетико Паранаинсе Ред бул Салцбург Макаби Нетања Бугарска
Награде Фудбал Светско првенство 1982. Шпанија Западна Немачка 1986. Мексико Западна Немачка 1990. Италија Западна Немачка Европско првенство 1980. Италија Западна Немачка
* Датум актуелизовања: 25. септембар 2015. ** Датум актуелизовања: 25. септембар 2015.

Лотар Херберт Матеус (нем. Lothar Herbert Matthäus; Ерланген, 21. март 1961) немачки је бивши фудбалер и садашњи фудбалски тренер.

Играчка каријера

Матеус је почео тренира фудбал у млађим категоријама Херцогенаураха, на позицији везног играча. Своју професионалну фудбалску каријеру је започео 1979. године у Борусији Менхенгладбах, где је остао до 1984. До тада је стекао репрезентативно искуство наступима на Европском првенству 1980. и Светском првенству 1982. у дресу репрезентације Западне Немачке.

Затим је отишао у Бајерн Минхен, с којим је освојио Бундес лигу и Куп. У Бајерну је играо од 1984. до 1988. године. С клубом је дошао и до финала Лиге шампиона 1987, где су поражени од Порта.

Матеус је 1988. године прешао у милански Интер са којим је освојио Серију А 1989, и Суперкуп исте године. Због добрих игара у Интеру, нашао се на списку позваних играча за Светско првенство 1990. где је са репрезентацијом стигао до финала, где су победили Аргентину резултатом 1:0. Матеус је наставио са сјајним играма у Интеру, освојивши Куп УЕФА 1991. године и поставши најбољи фудбалер у избору ФИФЕ. Године 1992. се вратио се у Бајерн, где је са клубом освојио четири титуле, два Купа, Куп УЕФА, и друго место у Лиги шампиона 1999. године.

Због повреде је пропустио Европско првенство 1992.. године. На Светском првенству 1994., играо је као капитен на позицији бека, и постигао је један погодак. Наступао је и на Светском првенству 1998. године.

С Бајерном је 1999. дошао до финала Лиге шампиона. У том финалу Бајерн је примио два гола у задњим минутима судијске надокнаде и тако изгубио титулу. Последњу утакмицу за Бајерн је одиграо 8. марта 2000. у Минхену против Реал Мадрида. Матеус је 2000. године прешао у Њујорк метростарсе. У САД је играо од марта до септембра 2000. године и после тога је завршио играчку каријеру.

Тренерска каријера

Након сјајних играчких дана, Матеус је започео тренерску каријеру. Први ангажман добио је у бечком Рапиду. У децембру 2002, почео је да тренира Партизан заменивши Љубишу Тумбаковића. Матеус је српски клуб одвео у Лигу шампиона где су испали у такмичењу по групама. Након годину дана, преузео је Мађарску фудбалску репрезентацију у квалификацијама за Светско првенство 2006. године. Мађарска није успела да се квалификује на такмичење, па је напустио селекторску функцију. Он је 2006. године кратко тренирао бразилски Атлетико Паранаинсе. Након само седам утакмица на клупи, поднео је оставку. Лотар је 19. маја преузео Ред бул Салцбург. И ако је имао солидне резултате, добио је отказ 12. јуна 2007. године. Затим је преузео израелски клуб Макаби Нетања Од 21. септембра 2010. године, постао је тренер репрезентације Бугарске

Приватни живот

Матеус има троје деце, а женио се четири пута. Његов први брак са Силвијом Матеус трајао је од 1981. до 1992, и са њом има две ћерке, Алису и Виолу. Поново се 1994. године оженио, швајцарским моделом и ТВ-водитељком Лолитом Мореном. Брак се завршио 1999. године. Српкиња Маријана Чолић била је његова трећа жена. Венчали су се 2003, а развели 2007. године. У децембру 2008, 47-годишњи се Матеус оженио по трећи пут, 21-годишњом украјинком Лилианом Чудиновом од које се развео 2011. године.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Статистика na Fussballdaten.de