Пивнице (Бачка Паланка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пивнице

Евангелистичка црква у Пивницама
Евангелистичка црква у Пивницама

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачка Паланка
Становништво
Становништво (2011) 3337
Густина становништва 67 ст/km²
Положај
Координате 45°28′06″N 19°27′11″E / 45.468333, 19.453166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 86 m
Површина 57,4 km²
Пивнице на мапи Србије
{{{alt}}}
Пивнице
Пивнице на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21469
Позивни број 021
Регистарска ознака BP


Координате: 45° 28′ 06" СГШ, 19° 27′ 11" ИГД

Пивнице је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису становништва из 2011 је имало 3337 становника, а 9 година раније 2002. било је 3835 становника.

Историја[уреди]

Пивнице се први пут помиње 1650. под именом Пивница. Физичким спајањем дела села у ком су живели Срби и дела села у којем су живели Словаци, Срби су преузели назив Пивнице, а Словаци су задржали назив Пивница. Мађарски назив за Пивнице је био Pinzed, a немачки назив Bibenitz. Пре тога на простору данашњих Пивница су се налазила насеља са српским становништвом (Гола Добра, Радојевић, Сантовац). После Велике сеобе Срба 1690, постојеће српско становништво које је живело у Пивницама, односно на територији данашњих Пивница, је увећано насељавањем избеглих Срба са Косова, Метохије, северне Македоније, северне Црне Горе и Рашке области. За време и после Ракоцијевог устанка у Пивнице се досељавају и српске породице из околине Печуја и северне Барање. Почетком 18. века је то село са изразитом српском већином и тако је остало све до пред крај 19. века.

Године 1846-47 у Пивницама је живело 2250 Срба а 1867. године свега 1510 Срба. Претпоставка да је више од 850 Срба убијено од стране Мађара или је пак током ратних дејстава и у годинама после њих помрло од разних болести проузрокованих ратним дешавањима и немаштином као последицом рата.

Крајем 18. века се у село насељавају Словаци из неколико села са територије данашње Мађарске и то из околине Веспрема (из места Шерне и Шура) и из околине Секешфехервароша (из места Тардаша, Барачке, Велега и Ђурова). У та места су се пивнички Словаци доселили у првој половини 18. века са територије данашње Словачке и то из околине Мијаве, Модре, Врбове и Старе Туре. Касније се у Пивнице досељава и неколико словачких породица из Нађлака (Румунија). У 19. веку у Пивнице се досељавају и Немци, Цинцари, Мађари, Јевреји и Роми.

Најбројније српске породице у Пивницама су Црњански, Станков, Лазаров, Мирковић, Сремац, Керавица, Дорошки, Бељански а најбројније словачке породице су Чинчурак, Имрек, Пап, Нађ, Тот, Белањи, Чобрда и др.

Садашњи православни храм је саграђен 1746. године, а историјски подаци говоре да је први познати православни храм саграђен на крају 17. века. Српска школа се помиње 1754. године као школа која је већ постојала, што говори да је школа основана знатно раније, и од тада па све до данас у Пивницама у континуитету се одвија настава на српском језику, а о великом броју Срба који су живели у Пивницама говори податак да је у том периоду у Пивницама било чак 6 православних свештеника и један ђакон. Временом се број Срба у Пивницама смањивао исељавањем у друга места (Бачка Паланка, Нови Сад, Сомбор, Оџаци, Кула, Врбас, Шајкашку, Срем). Такође, 1758, део Срба из Пивница, тачније 22 породице, се одселио у Банат, тачније у Беодру (део Новог Милошева) предвођени православним свештеником Димитријем.

Број Словака је у селу растао захваљујући пре свега што се Словаци нису селили ван Пивница у већем броју, као што је то био случај код Срба и што се знатни број Немаца и готово сви Мађари веома брзо асимилирао у Словаке. Неколико цинцарских породица досељених у Пивнице су се у кратком року асимилирале у Србе. Прва школа у којој се настава одвијала на словачком језику је основана непосредно по досељавању Словака у Пивнице (крајем 1790-их). Садашњи словачки храм у Пивницама (евангелистички) је саграђен у периоду 1824-1826. године. Немачки евангелистички храм је саграђен 1898. године и исти је порушен 1946. после протеривања Немаца из Пивница. Такође се у Пивницама налази и немачко гробље које се данас налази у лошем стању. У селу је постојала и синагога, као и јеврејско гробље које се налазило поред словачког гробља, а које је на велику жалост и без икакве потребе порушено 2002. године. У Пивницама данас постоји и делује неколико цркава и верских заједница. То су: Српска православна црква. Словачка евангеличка црква, Баптистичка црква. Методистичка црква, Назаренска заједница, Адвентистичка црква као и две пентакосне верске заједнице.

Пивнице је једно од првих села у Србији у коме је основана земљорадничка задруга (1868. године), а електрификација села је извршена 1924. године. Године 1921. је основан српски фудбалски клуб Обилић, а нешто касније и словачки фудбалски клуб Јаношик. После Другог светског рата је у Пивницама основан фудбалски клуб под називом Славија. Почетком 30-их година 20. века у Пивницама је било формирано и четничко удружење које је функционисало све до 1941, када је забрањено од стране мађарских окупатора а чланови су били похапшени, одведени на стрељање које су успели избећи захваљујући сплету околности.

Привреда[уреди]

Пивнице је село познато по напредној сточарској и ратарској производњи. У протеклом периоду је било село са највећом сточарском производњом у бившој Југославији, но данас се ситуација променила и на том плану.

Демографија[уреди]

Пивнице се суочава данас са великим проблемом наглог пада броја становништва и то је последица општег стања у друштву. У задњих 15-так година велики број Пивничана се одселио у иностранство, као и у веће градове у Србији. Број становника опада годишње за 1-2% и ако се ова тендеција настави за двадесетак година, у Пивницама ће живети око 2000 становника, за разлику од средине 20. века када је у Пивницама живело преко 6000 становника. Према прелиминарним резултатима пописа из 2011 у Пивницама живи 3337 становника. Вероватно би број становника био знатно мањи да се у протеклих неколико година у Пивнице није доселио већи број Рома из околних насеља као и из иностранства(у питању су Роми који су депортовани из земаља чланица ЕУ). Објављени су и први резултати пописа становништва 2011 године. У Пивницама живи 3337 становника и то Срба 586, Словака 2523, Рома 146 и осталих 82.

Познати становници[уреди]

Из Пивница је родом Лазар Мирковић, историчар, литургичар, теолог и један од оснивача теолошког факултета у Београду. Јован Скерлић је по мајци био Пивничан, такође и мајка српског патријарха Георгија Бранковића је била родом из Пивница из породице Бикар. У новије време из Пивница потиче професор права и бивши министар правде Момчило Грубач.

У насељу Пивнице живи 3126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,6 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 1501 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 5425 [1]
1953. 5653
1961. 5541
1971. 5162
1981. 4820
1991. 4361 4261
2002. 3953 3835
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Словаци
  
2.935 76,53%
Срби
  
704 18,35%
Роми
  
51 1,32%
Југословени
  
31 0,80%
Хрвати
  
9 0,23%
Црногорци
  
7 0,18%
Русини
  
6 0,15%
Мађари
  
5 0,13%
Немци
  
2 0,05%
Муслимани
  
2 0,05%
Буњевци
  
2 0,05%
Бугари
  
2 0,05%
Украјинци
  
1 0,02%
Словенци
  
1 0,02%
Македонци
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
32 0,83%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]