Портал:Бања Лука/Изабрани чланак

Јануар

Бања Лука или Бањалука је градско насеље, односно насељено мјесто у саставу Града Бање Луке као јединице локалне самоуправе у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Представља политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар Републике Српске. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту пописано је 150.997 лица.

Бања Лука је некада била снажан привредни центар са развијеном машинском, текстилном, прехрамбеном, дрвопрерађивачком и електроиндустријом. Ратна збивања (1992—1995) и послијератна друштвена транзиција узроковали су пропадање већине индустријских капацитета и тржишта. У овом граду и његовој околини преплитале су се различите културе, обичаји и утицаји. Све то је оставило трага на архитектури појединих дијелова града, али и на великом броју културно-историјских споменика као свједока различитих епоха и људског стваралаштва. Због многобројних зелених површина (паркова и алеја), Бања Лука је позната као град зеленила.

Фебруар

Вилко Винтерхалтер (Бања Лука, 17. јул 1909. — Београд, 16. новембар 1970.), је бивши публицист и политички радник.

Гимназију је завршио у Баљој Луци, а студирао Правни факултет у Загребу. Позавршетрку студија у Загребу постаје сарадик београдске Политике.

Члан је СКОЈ-а, а од 1928. и члан КПЈ. У НОР-у је учествовао од 1941. Организовао је партизанске штампарије и листове на подручју Босанске крајине. Био је главни уредник Гласа, органа НОФ-а за Крајину и Ослобођења за Босну и Херцеговину.

Март

Петар Кочић

Петар Кочић (Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877 — Београд, 27. август 1916) је био српски песник, писац и политичар. Рођен је у селу Стричићи на Змијању, на планини Мањачи код Бање Луке, у данашњој Републици Српској (Босна и Херцеговина).

„У Кочићевим необјављеним белешкама сачувано је једно предање о постанку имена Кочић, које ћемо овде као интересантно навести. У Павићима под Градином живела је некад удовица са седморо или осморо деце, која би увек ранила. Стога су је прозвали квочком, а по квочки је њен пород и потомство названо К(в)очић“

Родио се на Змијању у врлетном троуглу планина између Бањалуке, Јајца и Кључа, изнад река Рибника и Сане, од оца Јована и рано умрле мајке Маре, коју није ни упамтио. Брат се звао Илија, а сестра Милица. Породична слава била је Михољдан.

Основну школу је учио у манастиру Гомионица где му је отац, закалуђеривши се као удовац, био игуман. Гимназију је почео учити у Сарајеву, али је због србовања истеран из трећег разреда те прешао у Београд и ту завршио гимназију. Филозофију је учио у Бечу. Године 1904. је дошао у Србију и кратко време био наставник у Скопљу. После две године се преселио у Сарајево, као чиновник „Просвете“, али је убрзо отпуштен због учешћа у радничком штрајку и протеран у Бањалуку. Уочи анексије Босне и Херцеговине од Аустроугарске, Кочић је покренуо лист „Отаџбину“ у Бањалуци и створио своју политичку групу која је проповедала борбу против Аустрије и нарочито непоштедну борбу против остатака феудалног ропства. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у народним масама и код напредне омладине па је изабран и за посланика аустроугарског провинцијског Босанског сабора у Сарајеву. Видевши у њему противника државе, државни органи су га често хапсили и кривично гонили.

Април

Грб ФК Борац

ФК Борац је фудбалски клуб из Бање Луке, у Републици Српској. Основан је 1926. године. Тренутно игра у Премијер лиги Босне и Херцеговине. У сезони 2006/07. Борац је играо у Премијер лиги БиХ и заузео претпосљедње, 15. место и испао у Прву лигу Републике Српске. Наредне сезоне освојио је Лигу Републике Српске и тако изборио повратак у Премијер лигу БиХ. У сезони 2009/10. освојио је Куп Босне и Херцеговине и тако изборио пласман у европска такмичења након 18 година. Већ наредне сезоне 2010/11 осваја дуго очекивану титулу Премијер лиге, а са њом и први наступ у квалификацијама за Лигу Шампиона.

Клуб је основала група трговачких помоћника који су се окупљали у гостионици „Путник“ у Бањој Луци по договору из средине 1925. године. Због тога се полемише да ли је клуб основан 1925. или 1926. године. Оснивачка скупштина клуба одржана је 4. јула 1926. године. По томе Борац спада у најстарије клубове у Босни и Херцеговини. Разговору су присуствовали: Миле и Бране Стефановић, Никола и Миле Пуцар, Бранко и Божидар Илић, Руди Хитер, Мустафа Софтић, Здравко Шербл, Саво Новаковић, Жарко Врањешевић, Емил Зрелец и још неколико младића, углавном трговачких помоћника. Многи од њих су са оснивањем клуба вјеровали да ће тим организовањем моћи боље и успјешније да се боре и изборе за своја радничка права. Многи савременици тих догађања су тврдили да је, у неку руку, Веселин Маслеша дао име клубу.

Мај

Икона Платона Бањалучког у манастиру Крупа

Свештеномученик Платон Бањалучки (Београд, 29. септембар 1874 — Бања Лука, 5. мај 1941) је био епископ охридско-битољски и бањалучки. Убиле су га усташе почетком по успостављању НДХ. СПЦ га је канонизовала.

Епископ Платон је рођен је у Београду 29. септембра 1874. као Миливоје Јовановић. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије.

Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.

У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом светском рату војни свештеник. Кратко време био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији.

Јуни

Дајак

Дајак је врста чамца која се користи на ријеци Врбас на подручју Бање Луке. Раније је кориштен у трговачке сврхе, за превоз робе са обале на обалу, и узводно или низводно. Вриједност ове трговине веже се углавном за локално становништво. Претпоставља се да је специфичан начин вожње чамца на Врбасу проистекао због конфигурације корита ријеке, која је у Бањој Луци још увијек планинска, брза и највећим дијелом плитка са каменим и стјеновитим (седра) дном. Из тога је управо проистекла конструкција чамца, дугог, уског и плитког газа, како би у пракси савладали брзаке Врбаса. Плићаци не дозвољавају уптребе моторних чамаца, а брзина ријеке онемогућава кориштење обичних чамаца. Сам чамац, још од свог постанка имао је специфичан изглед и облик трупа прилагођен брзом Врбасу. Дужине су варирале од шест до девет метара, а ширине од 70 центиметара до метра у зависности од намјене и мајстора који га је правио. Тежина је варирала од 120 до 180 килограма због катрана којим је чамац премазиван ради заштите.

Јули

Борик

Борик је градска четврт у Бањој Луци, Република Српска, БиХ. Подијељен је на двије мјесне заједнице:

• Борик I и
• Борик II.

Налази се источно од центра града, на лијевој обали ријеке Врбас. Врбас својим током на овом мјесту прави лук којим је одредио јужне и источне границе овог насеља...........више о Борику.

Август

Музичка школа „Владо Милошевић“ (Бања Лука)

Музичка школа "Владо Милошевић" је музичка школа у Бањој Луци. Налази се у Ул. Јована Дучића 23.

Прича о Музичкој школи у Бањалуци започиње већ крајем XIX века, за време аустроугарске окупације, када настаје Српско певачко друштво „Јединство" (тада Српско црквено певачко друштво), које 1934. године и оснива прву званичну Музичку школу у Бањалуци. На инцијативу тадашњег председника, а раније диригента "Једиства" Душана Умићевића на ванредној скуптини друштва 1. јуна 1934. године донесена је Одлука о отварању Музичке школе. Школа је имала више одјељења: Почетнички течај, Нижу музичку школу и Средњу музичку школу која је тада имала само три прве наставне године. На програму су били предмети: солфеђо, елементарна теорија и хармонија. Било је предвиђено да се касније као предмети уведу виолончело и контрабас. Школу су могли похађати редовни и ванредни слушаоци, као и они који би школу периодично похађали тзв. „фреквентанти“.

...више о Музичкој школи „Владо Милошевић“...

Септембар

Парк Младен Стојановић

Парк Младен Стојановић је највећи градски парк у Бањој Луци. Смјештен је у мјесној заједници Росуље, између улица Др Младен Стојановић и Булевар српске војске а заузима површину од 10 хектара са прекрасном вегетацијом. Током читаве године парк живи „пуним плућима“. Одржавају се концерти, мјесто је окупљања како професионалних тако и спортиста рекреативаца, дјечији садржаји привлаче мноштво малишана и њихових пратилаца а познат је свакако и по тениским теренима ТК „Младост“ на којима се одржава и међународни АТП челенџер турнир „Бањалука опен“.

Парк је добио име по познатом љекару и народном хероју из Другог свјетског рата др Младену Стојановићу. Родитељи су му били из православних свештеничких породица и имали су осморо дјеце. Младен је студије медицине завршио у Бечу а по повратку у Приједор 1930. сиротињу је бесплатно лијечио неријетко им дававши и паре за пут до куће. Погинуо је 2. априла 1942. али је остао у народу симбол љубави и бриге за човјека.

Октобар

Портал:Бања Лука/Изабрани чланак октобар

Новембар

Бањалука је у току Народноослободилачког рата, од 1941. до 1945. године, као административни, економски и политички центар северозападне Босне, имала велики војно-политички значај, за Немце и усташе. После окупације и успостављања усташке Независне Државе Хрватске, априла 1941. године ушла је у њен састав и постала средиште „Жупе Сана и Лука“. Јуна 1941. године у близини Бањалуке је одржано саветовање ОК КПЈ за Босански крајину, на којем је разрађен план устанка у овом делу Босне и Херцеговине. Првих месеци устанка Бањалука је била центар одакле се руководило устанком у Босанској крајини. У току рата, град се два пута налазио у центру тешких борби између партизана и окупатора - први пут, крајем децембра 1943. и почетком јануара 1944. (Прва бањалучка операција) и други пут, од 18. до 28. септембра 1944. (Друга бањалучка операција). Град су коначно ослободиле јединице Десете крајишке дивизије 22. априла 1945. године.

Децембар

Портал:Бања Лука/Изабрани чланак децембар