Портал:Хрватска/Биографија/Архива
Изабране биографије [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Јаница Костелић (Загреб, 5. јануара 1982) је најуспешнија хрватска скијашица и сестра Ивице Костелића, који је најуспешнији хрватски скијаш. У својој каријери Освојила је 4 медаље са Олимпијских игара у Солт Лејк Ситију 2002. (3 злата: комбинација, слалом и велеслалом; 1 сребро: супервелеслалом), две медаље у Торину 2006. (злато у комбинацији; сребро у супервелеслалому), те 5 наслова светског првака (Сент Мориц 2003.: злата у слалому и комбинацији; Санта Катерина 2005. злата у слалому, комбинацији и спусту). Има 30 победа у светском купу (до 15. марта 2006) и 3 пута је била укупна победница Светског купа: 2001, 2003. и 2006.
Једна је од само 3 скијашице у историји која је победила у свим дисциплинама Светског купа (заједно са Аустријанком Петром Кронбергер и Швеђанком Пернилом Виберг), а победе је скупила у свих 5 дисциплина у само месец и по дана.
Фебруар[уреди извор]
Марко Марулић (18. август 1450—5. јануар 1524) је био хрватски књижевник и хришћански хуманиста из Сплита, због чега му се често додјељује и атрибут Сплићанин.
У Сплиту је завршио хуманистичку школу, а претпоставља се да је студирао у Падови. Био је веома активан у хрватском ослобађању од Турака, чиме обилује његов књижевни опус. Европску славу дугује својим дјелима написаним на латинском језику, али је писао и на хрватском, а служио се и глагољицом. Марулићев лик се појављује на хрватским новчаницама од 500 куна.
Март[уреди извор]
Марио Анчић (Сплит, 30. март 1984) је професионални хрватски тенисер. Професионално је почео да се бави тенисом 2001. године са 16 година, а већ са 17 се квалификовао на Вимблдон и у првом колу поразио Роџера Федерера. Тиме је постао једини тенисер света, осим Бјерн Борга који је успео да као тинејџер победи на Централном терену Вимблдона.
Анчић и његов сународник Иван Љубичић постали су и први тениски дубл у историји Дејвис купа којем је пошло за руком да победе америчку комбинацију Боб и Мајк Брајан. Анчић је помогао Хрватској да освоји Дејвис куп 2005. када је поново с Љубичићем тријумфовао над словачким представницима у Дејвис купу.
Април[уреди извор]
Бранимир Џони Штулић (рођен 12. априла 1953. године у Скопљу) је био певач и гитариста југословенске рок групе Азра. Сматра се контроверзним аутором и једним од највећих мистичара југословенске рок сцене.
Гитару је почео да свира од првог разреда гимназије, а током 1970-их са акустичном гитаром обилази загребачке тулуме, на којима свира своје и туђе композиције. Једно време студирао је на Филозофском факултету у Загребу, али је студије напустио. Почетком 1970-их оснива групу Балкан севдах бенд с којом свира све од ауторских песама, преко севдалинки и народњака, до Битлса (The Beatles). Након утицаја панка и новог таласа, Штулић је модификовао свој звук и неке старе акустичне песме прерадио у електричној варијанти. Године 1977. формирао је нови бенд по имену Азра.
Први албум Азре изашао је 1980. године и сматра се једним од најјачих дебија у историји југословенског рока. Самостално и са групом Азра, снимио је 16 музичких албума, од којих су многи продати у тиражу већем од сто хиљада примерака, с укупним бројем који премашује више од милион продатих носача звука. Од почетка 1990-их живи у Утрехту, Холандија, и бави се писањем и превођењем грчких класика.
Мај[уреди извор]
Иван Мештровић (15. август 1883, Врпоље — 16. јануар 1962, Саут Бенд) је био хрватски и југословенски вајар и архитекта и један од највећих скулптора 20. вијека. Дипломирао је ликовну академију у Бечу, затим је био професор на ликовним академијама у Загребу, Сиракузи (1947) и Саут Бенду (1955).
Јун[уреди извор]
Дражен Петровић (Шибеник, 22. октобар, 1964 – Денкендорф, 7. јун, 1993) је био југословенски и хрватски кошаркаш, један од најбољих европских кошаркаша свих времена. Његов старији брат је бивши југословенски и хрватски кошаркаш и тренер Александар Петровић. Петровић је каријеру започео у Шибенци, наставио у Цибони и Реал Мадриду, са којима је имао највише успеха. Каријеру ја касније наставио у NBA клубовима Портланд Трејблејзерси и Њу Џерзи Нетси.
Са репрезентацијом Југославије освојио је бронзану и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1984. и 1988, а са Хрватском сребрну медаљу 1992. Погинуо је у саобраћајној несрећи у Немачкој 7. јуна 1993. Сматра се важним делом претходнице која је довела до великог утицаја европских кошаркаша у NBA. Године 2008. УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.
Јул[уреди извор]
Марин Чилић рођен је 28. септембра 1988. у Међугорју, Босна и Херцеговина (тада СФР Југославија) као трећи од четири сина Зденка и Ковиљке Чилић. Има два старија брата, Горана и Винка, и млађег Милета. Тенис је почео да игра са седам година.
Чилић је велики љубитељ фудбала и ватрени је навијач хрватског националног тима и ФК Милана, а омиљени играчи су му Кака и Робињо. Када је био дете, идоли у тенису били су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић.
Чилић воли да игра на свим подлогама, али истиче да се боље осећа на брзим подлогама, као што су тврда и травната, због његовог стила игре. Свој бекхенд сматра својим најјачим оружјем, а узори су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић. Тренира га Аустралијанац Боб Брет, и често вежба у Бретовој тениској академији у Сан Рему.
Август[уреди извор]
Гроф Јосип Јелачић (рођен 16. октобра 1801. у Петроварадину, данас део Новог Сада, од оца Фрање и мајке Ане, рођене Портнер) је био бан хрватско-далматинско-славонски у периоду од 1848. до 1859. године. У доби од осам година школује се у бечкој терезијанској академији, где су се одгајали питомци за цивилну државну службу. За време школовања показује изразито занимање за географију, историју, говорништво и стране језике. Године 1819. постављен је за поручника аустријске војске, иако није имао војничког образовања. У периоду од 1825. до 1830. године служи у Галицији. Од 1831. боравио је као капетан с огулинском граничарском пуковнијом у Италији. Године 1841. постављен је за пуковника и заповедника Прве банске пуковније у Глини.
С тога положаја постављен је у револуционарној 1848. години за бана и главног заповедника војске у Хрватској. Одлука о Јелачићевом постављењу донесена је у Бечу 16. марта, а царски указ је потписан 23. марта 1848. године. Тобожњи накнадни избор Јелачићев на народној скупштини у Загребу 25. марта био је према томе фингиран. Јелачића је затекло постављење за бана неспремног и недораслог за то место и он се ненадано нашао на челу Хрватске у пресудно доба њене историје. Уз то су у Јелачићевом држању већ и 1848. и 1849. године показивали несумњиви знаци душевне поремећености (према Енциклопедији Лексикографског завода, свезак 3, Загреб MCMLXVI). Бечка је реакција, међутим, била успесима револуционарних покрета у Италији и другим крајевима Монархије толико ослабљена, да све до јесени 1848. године није могла отворено употребити Јелачића као оруђе контрареволуције. У том раздобљу аустријска влада и династија заузимају изричито непријатељски став и према Јелачићу и према целом хрватском покрету: у заједници са својим тадашњим савезником, мађарском племићком владом, свргавају Јелачића с банске и заповедничке части, проглашавајући њега за побуњеника, а Хрватски сабор за незаконит.
Септембар[уреди извор]
Портал:Хрватска/Биографија септембар
Октобар[уреди извор]
Портал:Хрватска/Биографија октобар
Новембар[уреди извор]
Портал:Хрватска/Биографија новембар
Децембар[уреди извор]
.jpg)
Мате Парлов (Имотски, 16. новембар 1948. - Пула, 29. јул 2008) је био југословенски и хрватски боксер. Био је олимпијски победник на на Олимпијским играма 1972. у Минхену, светски првак у Хавани 1974. и двоструки шампион Европе у полутешкој категорији. Такође је био професионални првак Европе и света у верзији Светског боксерског савета. Поред европских, светских и олимпијских титула, Парлов је осам пута (1967-1974) освајао титулу првака Југославије, два пута је освајао Златну рукавицу, а пет пута (1970-1974) титулу најбољег на Балкану.