Glavna strana
Aspergerov sindrom
Aspergerov sindrom (engl. AS ili AD) jedan je od nekoliko poremećaja iz autističkog spektra (engl. ASD) karakterizovan poteškoćama u društvenoj interakciji i ograničenim, stereotipnim interesima i aktivnostima. Takođe se naziva i Aspergerov poremećaj ili samo Asperger, mada, među kliničkim istraživačima nema puno saglasnosti oko toga da li ga treba zvati sindromom ili poremećajem. Aspergerov sindrom razlikuje se od ostalih poremećaja iz spektra autizma po tome što kod njega, uopšteno, nema zastoja u jezičkom i kognitivnom razvoju. Ipak, u standardnom dijagnostičkom kriterijumu nije spomenuta motorička nespretnost i atipična upotreba jezika, što se često javlja.
Sindrom je dobio ime po austrijskom pedijatru Hansu Aspergeru, koji je 1944. godine opisao decu koja očigledno imaju normalnu inteligenciju, ali im nedostaje veština neverbalne komunikacije, fizički su nespretna i ne pokazuju empatiju. Pedeset godina kasnije poremećaj je ušao u međunarodnu klasifikaciju bolesti (engl. ICD) i dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (engl. DSM), ali su ipak ostala nerešena pitanja o njegovim aspektima. Npr., postoji sumnja oko toga da li se AS razlikuje od visoko funkcionalnog autizma (engl. HFA); delimično i zbog te sumnje, njegova učestalost nije čvrsto ustanovljena.
Dečaci Pavlove ulice
Dečaci Pavlove ulice (mađ. A Pál utcai fiúk) epski je avanturistički pustolovni omladinski roman mađarskog pisca Ferenca Molnara. Prvi put je objavljen 1907. godine na mađarskom jeziku. Roman je doživeo jedno za drugim nekoliko izdanja, a između dva svetska rata je dramatizovan i filmovan.
Tema romana je o dvema grupama dečaka koji vode „rat”. Povod za sukob ove dve grupe je bila zaplena klikera malom plavokosom dečaku Nemečeku iz Pavlove ulice od strane braće Pastor, članova protivničke družine. Kada druga grupa dečaka — „crvene košulje” — pokuša da preuzme Pavlovu ulicu, dečaci su prinuđeni da se odbrane na vojni način. Iako su dečaci Pavlove ulice pobedili u ratu, Nemeček, na kraju romana, umire zbog bolesti (upale pluća). Glavni likovi romana su: Janoš Boka (vođa dečaka Pavlove ulice) i Erno Nemaček (najmanji član grupe).
Roman je veoma popularan u Mađarskoj i jedan je od najpoznatijih mađarskih romana van zemlje. U anketi jednog časopisa u Mađarskoj bio je na drugom mestu u izboru najboljeg romana za 2005. godinu. Na njemu se zasniva nekoliko različitih igranih filmova i romana (npr. roman Leteći razred iz 1933. godine). Preveden je na mnoge jezike, a u mnogim zemljama je deo plana i programa u školama. Prvi prevod na srpskom jeziku napravio je Mladen Leskovac, objavljen 1983. godine.
Spisak singlova na prvom mestu Bilbord hot 100 liste u 2008. godini
Bilbord hot 100 je top-lista singlova koju sastavlja i svake nedelje objavljuje američki časopis „Bilbord”. Sastavlja se na osnovu puštanja singlova na radio-stanicama i na osnovu broja prodatih kopija singlova, i to bez obzira na njihov muzički pravac. Tokom 2008. godine 14 singlova se našlo na prvom mestu.
Pesma Low repera Flo Rajde se prva našla na prvom mestu gde se zadržala rekordnih 10 sedmica. Pesma koja se poslednji put toliko dugo zadržala pre toga je bio singl Irreplaceable pevačice Bijonse krajem 2006. godine. Low je postao najpopularniji singl u SAD u 2008. godini pošto se našao na prvom mestu Bilbordove liste najboljih 100 singlova na kraju 2008. godine. Ostali zapaženi singlovi su I Kissed a Girl od Kejti Peri sa sedam uzastopnih i Whatever You Like repera T.I. sa pet sedmica sa prekidima.
Vesti
- 13. jul — Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp (na fotografiji) ranjen je u atentatu na predizbornom skupu u Batleru u Pensilvaniji.
- 4. jul — Na parlamentarnim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu ubedljivu pobedu odnela Laburistička partija, prvi put nakon 14 godina; za novog premijera izabran Kir Starmer.
- 30. jun — Bugarska pravoslavna crkva je izabrala mitropolita Danila za novog patrijarha i mitropolita sofijskog.
- 28. jun — Skupština Crne Gore usvojila je Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu.
- 26. jun — Australijski novinar i aktivista Džulijan Asanž pušten je na slobodu, pošto se nagodio sa Sudom u SAD.
- 23. jun — U koordinisanim terorističkim napadima u Dagestanu u Rusiji poginulo je 26 ljudi uključujući napadače.
- 11. jun — Potpredsednik Malavija Saulos Čilima i devet drugih putnika poginulo je u avionskoj nesreći.
 |
19. jul
- 64 — U Rimu je izbio veliki požar koji je opustošio veći deo grada.
- 711 — Omejadske snage predvođene Tarikom ibn Zijadom su pobedili u bici kod Gvadalete Vizigote predvođene kraljem Roderikom.
- 1864 — Pobedom u Trećoj bici za Nanking kineska dinastija Ćing je ugušila Tajpinški ustanak.
- 1956 — Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta - Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser, potpisali su Brionsku deklaraciju o zajedničkoj protivblokovskoj politici, što je označilo početak stvaranja Pokreta nesvrstanih.
- 1980 — U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre, koje je bojkotovalo više od 40 zemalja zbog sovjetske invazije na Avganistan (na slici Sergej Bjelov sa olimpijskom bakljom).
- 1985 — Usled bujice blata izazvane rušenjem nasipa u dolini Stava u Italiji poginulo je 268 osoba.
- 1997 — Irska republikanska armija objavila primirje u svojoj 28-godišnjoj kampanji protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj.
|
Da li ste znali
- … da je Kartagina bila prva republika u istoriji?
- … da su Filipini jedina država koja ima različit raspored boja na zastavi u ratu i miru?
- … da je tehnologija blutut dobila ime po danskom kralju koji se zvao Harald Plavozubi?
- … da je prvi srpski fotograf Anastas Jovanović?
- … da su 23. aprila 1616. godine umrla dva velika pisca, Vilijam Šekspir i Migel de Servantes, i da je taj datum ustanovljen kao Svetski Dan knjige i autorskih prava?
- … da je Bitka za Odžak, vođena između partizana i ustaša od 19. aprila do 25. maja 1945, poslednja značajna bitka Drugog svetskog rata?
- … da je Štefi Graf 1988. osvojila sva četiri grend slem turnira i zlato na Olimpijskim igrama?
|
Izabrana slika
|
Vikipedija
Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.
Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 63,3 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 691.000 na srpskom.
Doprinosi
Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.
Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.
Zajednica
Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 377.156 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 750 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.
Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.
Srodni projekti
Vikirečnik slobodni rečnik
Vikicitat slobodni citati
Vikiknjige slobodne knjige
Vikizvornik slobodna biblioteka
Vikinovosti slobodne vesti
Vikiverzitet slobodni materijali za učenje
Vikivrste direktorijum vrsta
Medijaviki razvoj viki softvera
Vikipodaci slobodna baza znanja
Vikiostava slobodno skladište medija
Vikiputovanje slobodni vodič za putovanja
Metaviki koordinacija zajednice
