Након смрти кнеза Младена III Шубића (1348), далматинским градовима Скрадин и Клис владала је кнегиња Јелена, у име њиховог сина Младена IV.[1] Имала је много противника, почев од 1351. године. Прво, супруга кнеза Павла III, кнегиња Катарина Дандоло од Венеције, затим кнегиња Јелена Шубић Котроманић, мајка босанског бана Твртка I.[1] Тврткову мајку је отворено подржавао угарски краљ Лајош I, иако је краљ Лајош I ове градове у ствари желео за себе.[1] Млетачка република је 1355. године, понудила куповину ових градова од кнегиње Јелене, али је она одбила, а због немогућности одбране градова од многих претендената, потражила је помоћ од свог полубрата српског цара Душана Силног. Цар Стефан Душан је послао Палмана у Клис, а Ђураша Илијића у Скрадин.[1] Градови су касније предати, након што су становници показали неспремност и неодлучност у борби, док је Ђураш предао Скрадин Млецима након Душанове смрти (20. децембар 1355).[1] Цар Стефан Душан Силни је тражио млетачку флоту за своју планирану кампању на Цариград и наредио је Ђурашу да преда Скрадин ако није у могућности да га одбрани.[1] Палман је Клис предао Угарима без борбе. Он је одвео кнегињу Јелену са собом, али је кнез Младен IV остао политички затвореник.[1]
