Пређи на садржај

Њитра

Координате: 48° 18′ 25″ С; 18° 05′ 11″ И / 48.306944° С; 18.086389° И / 48.306944; 18.086389
С Википедије, слободне енциклопедије
Њитра
Nitra

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајЊитрански
ОкругЊитра
РегијаПоњитрје
Становништво
Становништво
 — 202376.499[1]
 — густина763,59[2] ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 18′ 25″ С; 18° 05′ 11″ И / 48.306944° С; 18.086389° И / 48.306944; 18.086389
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина167 m
Површина100,48[3] km2
Њитра на карти Словачке
Њитра
Њитра
Њитра на карти Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникЈозеф Двонч (СМЕР, СНС, СФ)
Поштански број949 01
Позивни број0 37
Регистарска ознакаNR
Веб-сајт
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима}

Њитра (слч. Nitra, мађ. Nyitra, нем. Neutra) је пети по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Њитранског краја.

Њитра је позната као прво управно средиште месних Словена на тлу данашње Словачке.

Географија

[уреди | уреди извор]

Нитра је смештена у западном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 90 км југозападно.

Рељеф: Њитра се развила на северозападном ободу Панонске низије, на месту где почињу први брегови Карпата, који се даље издижу на северу. Надморска висина града је око 150 m. Град је смештен у долини истоимене реке Њитре.

Клима: Клима у Њитри је умерено континентална.

Воде: Кроз град протиче истоимена река Њитра, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Словени дато подручје насељавају у 5. веку. У 9. веку овде се образује Њитранска кнежевина, као прва независна државна творевина на тлу данашње Словачке. Овде је 828. године основана прва хришћанска заједница на овим просторима. У 10. веку подручје Њитре заузимају новопридошли Мађари. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.

Крајем 1918. године град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.): Њитра
Година
Становништво

Данас Њитра има 78.875 становника[4] и последњих година број становника опада.

Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:

Ово значајно различито у односу на стање од 1910. године када су Мађари чинили око 60% становништва.

Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:

Данас је Њитра седиште римокатоличке бискупије основане далеке 880. године.

Познате особе

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
  2. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
  3. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
  4. ^ „Становништво 31. 12. 2011. (403)” (PDF) (на језику: ск). Статистички завод Републике Словачке. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 09. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2013. 
  5. ^ КУБАНОВИЋ, Златко (2019). Historický náhľad do dejín slovenských saleziánov (Od dona Bosca do roku 1924). Братислава: Don Bosco. стр. 243 — 244. ISBN 978-80-8074-436-6.