Мокрин

Координате: 45° 56′ 03″ С; 20° 24′ 35″ И / 45.934244° С; 20.409668° И / 45.934244; 20.409668
С Википедије, слободне енциклопедије

Мокрин
Српска православна црква
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ГрадКикинда
Становништво
 — 2011.Пад 5.270
 — густина35/km2
Географске карактеристике
Координате45° 56′ 03″ С; 20° 24′ 35″ И / 45.934244° С; 20.409668° И / 45.934244; 20.409668
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина90 m
Површина148,9 km2
Мокрин на карти Србије
Мокрин
Мокрин
Мокрин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23305
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Мокрин (мађ. Homokrév) је насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 5.270 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Територија данашњег села је првобитно припадала породици Чанад (Csanád). На прво спомињање села, под старим именом Хумкреу (Humkreu), наилазимо 17. децембра 1256. године у судским списима, када је извршена деоба наследства код породице Вафа (Vaffa). Друго спомињање је из 1360. године, такође приликом деобе имања, али овај пут су то урадили синови Телегди Леринца (Telegdy Lőrinc). Каснија спомињања се наилазе такође у списима 1495, 1508. и 1549. године. У 16. веку део поседа прелази у власништво Петра Ивановића. Према попису становништва из 1557. и 1558. године, који је извршила Османско царство, у селу има 30 српских кућа.[1]

Село носи име Мокрин од 1723. године. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место "Мокрин" налази у Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту се налази поштанска камбијатура а становништво је било српско.[2] Године 1778. село има 1.609 становника. У 20. веку село доживљава економски пораст због свог стратешког положаја (налази се на прузи Сегедин-Темишвар). Тада у селу има 1.780 кућа и 9.279 становника, од којих су 6.233 српске, 1.063 немачке и 838 мађарске националности.

Године 1839. Мокрин је царском милошћу постао варошица (Marktflecken), са дозволом одржавања три годишња вашара: 14. фебруара, 21. маја и 27. августа "по римском календару".[3]

Пре Првог светског рата у селу је био популаран берберски занат, неки свршени бербери су одлазили чак у Париз или Лондон.[4]

Култура и туризам[уреди | уреди извор]

Село је познато по одржавању Туцанијаде, такмичењу у туцању фарбаним Васкршњим кокошијим јајима, која се традиционално одвија већ дуги низ година. Локално становништво тврди да су мокринска јаја мало јача од осталих.[5] У Мокрину се сваке зиме одржава и Светско првенство у надметању гускова.[5] У Мокрину се 24. јуна сваке године одржава Меморијал Мирослава Антића, културна манифестација која се одржава од 1987. године.[6] У Мокрину се 26. јуна сваке године одржава „Дан Раше Попова”,[7] културна манифестација која се одржава од 2018. године.[8]

Овде се налазе Српска православна црква у Мокрину и Кургани Мокрина.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мокрин живи 4657 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,5 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 2079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Мокрин је по попису из 1987. године имао 3.070 становника. Број кућа је био 445 а породица је било 496. Број ожењених мушкараца је био 689, а неожењених је било 868. Село је те године имало 5 свештеника. Просечна величина једне породице је била 6,19 особа. По попису из 1836. године Мокрин је имао 3.272 становника, а по попису из 1850. године село је имало већ 7.194 становника. Број становника 1857. године се попео на 8.568 становника. Од тог броја национални састав становништва је био следећи : Срба је било 7.376, Немаца 1.000, Мађара 46, Јевреја 155. Површина атара села Мокрин 1797. године је износио 29.394 катастарска јутра.[9]

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[10]
Година Становника
1948. 8.369
1953. 7.984
1961. 7.924
1971. 7.328
1981. 6.567
1991. 6.300 6.238
2002. 5.918 6.092
Етнички састав према попису из 2002.‍[11]
Срби
  
 4.940 83,47%
Роми
  
 369 6,23%
Мађари
  
 290 4,90%
Југословени
  
 99 1,67%
Хрвати
  
 20 0,33%
Македонци
  
 15 0,25%
Црногорци
  
 9 0,15%
Немци
  
 9 0,15%
Бугари
  
 8 0,13%
Румуни
  
 7 0,11%
Муслимани
  
 4 0,06%
Словаци
  
 3 0,05%
Албанци
  
 3 0,05%
Чеси
  
 1 0,01%
Украјинци
  
 1 0,01%
Словенци
  
 1 0,01%
Русини
  
 1 0,01%
Руси
  
 1 0,01%
Буњевци
  
 1 0,01%
непознато
  
 12 0,20%


Становништво према полу и старости[12]
м
ж
? 6
  
  
 6
80+ 46
  
  
 70
75—79 68
  
  
 119
70—74 133
  
  
 168
65—69 168
  
  
 221
60—64 166
  
  
 191
55—59 126
  
  
 140
50—54 196
  
  
 199
45—49 289
  
  
 194
40—44 241
  
  
 216
35—39 223
  
  
 194
30—34 189
  
  
 199
25—29 160
  
  
 180
20—24 205
  
  
 181
15—19 208
  
  
 190
10—14 197
  
  
 193
5—9 192
  
  
 159
0—4 134
  
  
 151
Просек : 38,5 40,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 2.123 2.145 2.274 2.257 2.212 2.326 2.079
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 427 580 361 467 134 79 21 4 3 3 2,85
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.424 737 1.480 113 93 1
Женски 2.468 445 1.476 456 87 4
УКУПНО 4.892 1.182 2.956 569 180 5
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.328 476 0 54 394
Женски 777 301 0 0 194
УКУПНО 2.105 777 0 54 588
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 22 141 51 9 65
Женски 2 7 96 18 17
УКУПНО 24 148 147 27 82
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 7 1 48 18 23
Женски 12 7 14 53 43
УКУПНО 19 8 62 71 66
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 17 0 0 2
Женски 8 3 0 2
УКУПНО 25 3 0 4

Познате личности[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Православна црква
    Православна црква
  • Католичка црква
    Католичка црква
  • Зграда месне заједнице
    Зграда месне заједнице
  • Споменик у центру
    Споменик у центру
  • Споменик Ради Трнићу
    Споменик Ради Трнићу
  • Спомен биста Мики Антићу
    Спомен биста Мики Антићу
  • Споменик Ради Трнићу
    Споменик Ради Трнићу

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Војвођанска енциклопедија”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2011. г. Приступљено 24. 04. 2011. 
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
  4. ^ "Политика", 24. авг. 1938, стр. 11
  5. ^ а б https://mokrin.org/#!/details/112 Званична презентација Мокрин
  6. ^ Блиц; 30. Меморијал Мика Антић
  7. ^ Дан Раше Попова
  8. ^ [1]
  9. ^ Dr Antal Hegediš, dr Katarina Čobanović, Demografska i agrarna statistika Vojvodine 1767-1867, Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1991. godine
  10. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мокрин&oldid=26943143”